Манастир Ваведења Пресвете Богородице

Посетилац: Молим Вас да кажете нешто о историјату манастира.

Чувар светиње:  Ово је манастир Ваведења Пресвете Богородице... Е, ја вам могу рећи о предању које је мени предато од овог локалног становништва и људи из цркве који су, такође, учествовали у томе. Каже да су у дванаестом вијеку грчки монаси доживели бродолом овдје, у околини острва, спасили су се изласком на тада пусто острво и у знак захвалности Богу што су остали живи одлучили су да ту подигну цркву, манастир.

Посетилац:   Као православни?

Чувар светиње:   Јесте, јесте. И тако је кренуо тај духовни живот.

Посетилац: Значи, направили су цркву?

Чувар светиње:   Да. И они су донели са собом, тад', чудотворну икону Мајке Божије, и она је била овдје све до петнаестог вијека. И у петнаестом вијеку су Млечани владали овим подручјем, и једноставно они, или већ неко од те групације, је дошао, отео ту икону. Као свака власт, кад' јој се свиди нешто, дође и узме – не пита. И они су је однели у римокатолички самостан у Оребић, у данашњој Хрватској. Међутим, врло брзо послије тога икона се сама врати овдје. Онда они дођу други пут, узму је, однесу - она се и други пут врати. И трећи пут кад' су дошли, да не би имала гдје да се враћа, нажалост – порушили су све (овај манастир). А њу су оковали у ланце тамо, по људској слабости мислећи да могу спријечити, ако је воља Божија, да се врати поново. Тад' је манастир опустио. У једном документу, у римокатоличкој цркви, се спомиње да су овдје била нека два њихова фрањевца, или тако, неки кратак период. Углавном, манастир је..

Посетилац:        У ком веку?

Чувар светиње:   После тог прогона православних. И шта се дешава - у осамнаестом вијеку римокатоличка црква покреће званичан судски процес, пред аустроугарским судом, да је манастри њен. У Бечу је процес био. И у том периоду рибари, ловећи рибу овдје око острва, нађу један мали предмет и испостави се да је то печат манастирски. И он буде један од главних доказа да је манастир православни. И донесе тај суд ту одлуку и тад се други пут обнавља ова светиња. А чудо са печатом је такво да је он провео, малтене од тог периода рушења, значи петнаести вијек, у мору. А знамо кад' бациш било шта у море – поједе га со, изгуби свој облик, а с друге стране...

Посетилац:   Затрпа га песак, или га однесе далеко...

Чувар светиње:   Однесе море, због невремена овдје, стијене тешке тонама, помјера, а тај мали предмет... То је значи Божије, промисао Божији, Божије чудо. И тад' се, да кажемо, поново обнавља светиња. Али, после другог рата са доласком ових несретних комуниста бива поново запуштено, уништено... једно ужасно стање. Значи, у моменту када је почела обнова у цркви је био кревет. Људи су ту камповали, роштиљали... не осуђујем их, далеко од тога, јер било је напуштено, ово је интереснатно мјесто... у свом незнању, нису знали, безбожни. Тако да кажем, не осуђујем уопште те људе. Али кажем да је слика била грозна – све је било порушено, ниси могао проћи унутра, ови зидови сви оронули  и, хвала Богу, тад' је почела трећа обнова и од тад' се овде живи, служи и ради. А печат који је био доказ на суду је сачуван и ено га у манастиру Савина, у њиховој ризници се чува, јесте. А икона која је била овдје, такође, је и даље у том самостану у Оребићу. И један мој пријатељ ишао је тамо...

Посетилац:   И даље је окована у ланце?

Чувар светиње:   Није, прошло их је, мало, то лудило да кажем... Тако да није. Али има, по мени, још гора ствар: измјестили су је из цркве која је мјесто молитве и пребацили је у неки музејски, галеријски простор гдје наплаћују улаз.

Посетилац:   Као и „Филермоса“ на Цетињу, која је у музеју а не у манастиру...

Чувар светиње:    Да, да. Значи није у питању да се моле људи пред њом. Али добро, то је њихова ствар. Мене доста људи пита када ће се вратити она овдје а ја им кажем да се вратила. На невидљив начин Мајка Божија се, својим покровитељством, вратила овдје оног момента када је почела обнова. И то свакодневно доживљавају људи који живе овде а и пуно њих који дођу с љубављу, вјером и надом да се помоле. Чак смо имали више неких случајева али један је био најупечатљивји – када је једно мали дијете, од 7-8 година, приликом молитве ту, заједничке, видило Мајку Божију међу нама како се заједно са нама моли. Значи то је Божија кућа, Божија благодат, па ко хоће да види – види а ко неће... опет слобода је чудо. Ето, то ти је кратак историјат, оно што ја знам, што су ми казали други људи...

Посетилац:   Сажето, сасвим јасно и сасвим довољно.

Чувар светиње:   Јесте...

Посетилац:        Сутра ће бити служба овде?

Чувар светиње:   Неће зато што ово припада манастиру Тврдош, метох манастира Тврдош, и они (свештенослужитељи) долазе по могућности. Обично када служимо свете литургије то нису ни суботе ни недеље већ неки радни дан. Ето... а у љетном периоду имамо и суботом и недељом, понекад, зато што има доста свештеника који дођу ту на одмор па ја искористим да их...овај, понудим им да одслужимо свету литургију...па ето тако. Има велики број вјенчања и крштења...једном ријечју – радост.

Посетилац:   Испричајте нам ону причу када су се у једном месту, у једном дану, упокојили сеоски вероучитељ, свештеник и једна бака...

Чувар светиње:   Да, да, да...Па ето, каже...у једном мјесту, у један дан, умре свештеник, вјероучитељ, бака и оду душе на небо. И улазе у неку просторију и тамо их чека један човјек. Прво свештеник улази а човек каже: „Да ли си ти познавао Христа“? Он, онако помало и увријеђен, каже: „Каквоје то питање, ја сам свештеник, служио му цијели живот“? Добро, сједи овде. Улази тај вјероучитељ... Исто питање: „Да ли си ти познавао Христа“'? И он се, такође, нађе увријеђен, каже: „Ја био вјероучитељ, учио дјецу, пјевао у хору, тамо амо...“ ...“Добро, каже, хајде сједи и ти ту на клупу“. Улази ова неписмена бака. Посебан нагласак  је „неписмена бака“, и пита је овај човјек: „Јеси ли ти бако познавала Христа“? Она стаде, загледа се у њега и каже: „Ееее, злато моје, а зар има неко да Тебе не зна“? ... Ово је једна велика поука за све нас да што год радимо, Бога ради и ближњега, то радимо из срца и душе. Јер ако радимо „про форме“ нема то никаквог значаја...ни пред Богом а врло ријетко и пред људима.

Септембар, 2022. лета Господњег