Колико је море аутострада за племените терете и нова сазнања, толико је и платформа којом пристиже рачун за лојалност Новом свјетском поретку.

На шалтеру за информације брода „Logos Hope“ питао сам уз осмијех двије волонтерке да ли су сви на броду вјерујући људи? Да, рекле су уз осмијех, „we are all Jesus followers“.

Први српски конзул у Херцег Новом, Марина Јовићевић, свечано је на главном тргу, на Петровдан 2011, открила уникатну спомен-плочу, на којој у мермеру величине А4 формата пише ћирилицом: У почетку бјеше ријеч, и ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше ријеч. Јован 1,1.

Имаће томе једанаест година како се и домаћи и фурешти, са сладоледима и пицама у рукама заустављају пред необичном спомен-плочом на каменом зиду Књижаре Со, једине класичне књижарске бутиге у Боки Которској и Црној Гори, те читају наглас, неки свјесни, неки не, да се ради о почетку Јеванђеља по Јовану у преводу Вука Караџића.

У редакцији Светог архијерејског синода, по исправкама и преводима Св. Владике Николаја, стоји пак: У почетку беше Логос – па у загради: (Реч) – и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог.

Логос има пуније значење од ријечи р(иј)еч, у значењу Ума који је створио све, па и ријеч, али Логос нисам изабрао за натпис над књижаром зато што је апстрактан, па се теже вари док се лиже сладолед или жваће пица. Све што је настало – настало је прво именовањем, какво ће бити: по обличјима, врстама, и појавама.

У нетом распродатој књизи „Људи и бродови“ (Књижара Со, 2019) Синише Луковића, нашег најпознатијег познаваоца бококоторске војне и поморске прошлости, описана стоје разна пловила која су уназад сто и више година походила једини фјорд на Медитерану: ту је торпедна крстарица „Kaiser Franz Joseph I“ која је учествовала у чувеној побуни морнара 1918, па „Baron Gautsch“ најлуксузнији пароброд који је икад саобраћао за луку Котор, па „Royal Clipper“ највећи једрењак на свијету, па „Esimit Europa 2“ најбржи регатни једрењак на свијету, п а школски бродови неколико ратних морнарица укључујући и највећи активни стари једрењак на свијету – руски „Седов“, па „Queen Elizabeth“ мегакрузер са генима славних трансатлантика, па – сасвим у складу са временима у која смо уроњени – НАТО носач авиона „Cavour“ као највећи ратни брод који је икад упловио у Залив…

Ипак, у Луковићеву књигу није ушао, нпр. крузер „Celebrity Silhouette“ са 2800 гејева из цијелог свијета који су пенетрирали и које су пенетрирале у главни град Боке 2014. године. Није све што уђе чудо, ваља имати на уму, јер море колико је аутострада за племените терете и нова сазнања, толико је и платформа којом пристиже рачун за лојалност Новом свјетском поретку.

Пазимо…

Најављен као највећи брод-књижара на свијету, „Logos Hope“ упловио је под малтешком заставом у воде Боке Которске, те се 9. новембра, а након да ли само културног чинодејствовања у Валони, Драчу и Бару, укотвио у марини луксузног ризорта Портонови на 6 километара од Херцег Новог. Ту кани остати до Аранђеловдана.

По дозволи насљедника Јова Секуловића (1879-1950) као баштиник традиције најстаријег нашег обалног класичног књижарства (од 1898), кренуо сам шотобрацо, руку под руку са директорком Књижаре Со, супругом Викторијом, у вижиту броду „Logos Hope“, у посјету највећој пловећој књижари на свијету. Логос у називу брода (са све надом као такође религиозним појмом) упућивао ме на то да „Logos Hope“ може лако бити наставак приче коју је прије 18 година у которској луци собом причао брод „Doulos“, у преводу „Роб“.

Пред нама је, у сјени 132 и по метра дугог и 21 метра широког брода од 12 и по бруто-тона носивости, омеђен тракама добродошлице, стајао киоск са Азијаткињом која нам је љубазно наплатила по евро за улазак, и издала нешто величином налик на оне старе таксене марке. Била је то улазница без рачуна са исказаним QR кодом, у држави која не престаје да емитује рекламу у којој се народ позива да никад не плати рачун ако на њему нема QR кода. Да је то једино финансијско лицемјерство самосталне и суверене државе Црне Горе, ни по јада.

Афирмативни наратив који прати „Logos Hope“ каже да посаду чини 300-ак душа које долазе из 60-ак земаља. Наводно су сви, од капетана до задњег морнара, чистача, кувара, водича, издаваоца улазница и оних који их физички узимају на улазу (да се опет „окрену“) – волонтери. Већина их живи на броду и напуштају га, нека ми Бог суди ако гријешим, када схвате да му мисија није само „промовисање снаге књиге, образовања и знања“. Наиме, посада „Logos Hopeа“ у свим лукама организује „разне курсеве за локално становништво“ без обзира када су ови током историје сишли са гране, „или им помажу кроз разне волонтерске акције у сарадњи са локалним НВО“, што је знаковито знамо ли каквим су све племенитим поривима руковођене невладине организације финансиране мотивима са стране.

Свима је драго да чује причу о пловећој књижари коју опслужују људи из различитих заједница, култура и религија, те да они под истим бродским кровом, као на Арки, могу добро да живе заједно together in perfect harmony.

Брод се финансира – не би требало да буде тајна – највећим дијелом од прилога донатора, рекло би се издавача, од којих власник, компанија „GBA“, набавља књиге.

Да је „Logos Hope“ књижара која мисионари види се и по томе што јој у свакој луци на поклоњене по дефолту дођу политичари, културни посленици и представници медија. Огрнут књигом, ко може да буде лош, као да поручују са брода „Logos Hope“, који је живот почео 1973. у њемачком Рендесбургу гдје је изграђен под именом „Gustav Vasa“ да би као трајект саобраћао на релацији Шведска – Њемачка. Касније је под именом „Norrona“ пловио по Сјеверном мору и Атлантику између Данске, Норвешке, Фарских острва и Исланда. Компанија „GBA“ га је купила 2004. и у бродоградилишту у Трогиру га реконструисала, прилагодивши га новој намјени. Брод је након додатних радова изведених у Њемачкој, Шведској и Данској године 2009. запловио под именом „Logos Hope“ „у мисији ширења знања и космополитизма у свијету“. Од тада до данас, брод-књижара је препловио 110 хиљада наутичких миља, посјетио 118 лука у 70 земаља свијета, и угостио 7,9 милиона посјетилаца који су му дошли на поклоњење. Официјелна статистика каже да је за 13 година продато преко 8 милиона књига.

Цијена свих књига на броду „Logos Hope“ је у јунитима. Јунит није валута, неко обрачунска јединица, бод, као код нас што је било 1993. за вријеме гинисовске хиперинфлације. Сто јунита еквивалент је износу од два евра. За купљену књигу на броду у Боки Которској добија се рачун без QR кода, tax free, с 0% пореза.

Након 13 дана тиховања у заливској завјетрини, „Logos Hope“ одбродиће у Солун (Грчка), па у Бејрут (Либан), Порт Саид (Египат), те у Акабу (Јордан).

Извор: "Печат"

*

Брод који мисионари укотвљен

Официјелно слово каже да је „Logos Hope“ највећи плутајући сајам књига, чиме се хоће рећи како је осмишљен да већи дио времена проводи мисионарећи укотвљен. Књижни фонд овог брода чини преко 5000 наслова у количини од неколико стотина хиљада либара. Књиге су доминантно штампане на енглеском језику, „а поред белетристике и стручних издања из области науке, језика, историје, умјетности, кулинарства, медицине, спорта и религије“, на броду се налази и велика збирка рјечника, атласа и књига за дјецу.

Књижарско око опажа да су Библије са бродом „Logos Hope“ на насловној страни позициониране на А1 локацијама у великом бродском изложбено-продајном простору, кад и књиге са религијском тематиком. Иста је ствар и са беспрекорно опремљеним, јефтиним колор-сликовницама за дјецу са библијским јунацима као протагонистима. На крају кружног обиласка по централној палуби у смјеру контра казаљке на сату, након „лавиринт-собе“ у којој са озвучења иде на српском прича о Блудном сину, уз илустрације по зидовима које прате сторију, посјетитеља-купца чека „интернационални кафић“, а на самом излазу, море Нових завјета на ћирилици, бесплатно.

На шалтеру за информације питао сам уз осмијех двије волонтерке да ли су сви на броду вјерујући људи? Да, рекле су уз осмијех, „we are all Jesus followers“.

„Logos Hope“, поглед на изложбено-продајни простор (Фото: Н. М.)

**

„Doulos“ као брод-претеча

Иако под малтешком заставом, „Logos Hope“ није први брод интернационалне организације „GBA“ (Gute Bücher für Alle – Добре књиге за све), са сједиштем у Њемачкој.

Прије 18 година, такође у новембру, Боку Которску походио је „Doulos“, олдтајмер брод-књижара, коме је на поклоњење у которску луку дошао Филип Вујановић, тадашњи предсједник Црне Горе, с китом медија, културних и туристичких посленика.

„Doulos“ је као путнички пароброд „Медина“ изграђен далеке 1914, само двије године након трансатлантика „Титаник“, био најстарији путнички брод у активној употреби у свијету. За компанију „GBA“ пловио је до 2010, када је продат, да би 2016. био реконструисан у Индонезији и прилагођен новој намјени. Од 2019. године то је луксузни хотел под сигнификантним именом „Doulos Phos“ – „Роб свјетлости“.

Током „Дулосове“ посјете Котору, Которани и Бокељи такође су куповали књиге у јунитима, занимљиво – у истом односу као данас, без рачуна из тада за све привреднике обавезних под пријетњом казне, шарпових регистар-каса.

Љубазно особље састављено од волонтера свих боја дијелило је Библије, религијске брошуре и летке. Једну ћириличну брошуру издала је невладина организација SGM International из Њемачке, а на једном латиничном летку писало је да се исти пошаље и сазна кроз бесплатни и необавезујући EMAUS Biblijski dopisni kurs како да доживиш опроштај гријеха и будеш спреман за вјечност док није прекасно. Летак је ваљало послати на адресу неказане вјерске организације с адресом „Život je više“, p. p. 296, 81102 Podgorica.