СТРАХА ВИШЕ НЕМА, АМЕРИКА СЕ СПРЕМА ДА РАТ ПРЕНЕСЕ НА ТЕРИТОРИЈУ РУСИЈЕ

Вашингтон и Лондон су, изгледа, завршили са тестирањем (у смислу савијања) власти Руске Федерације, а и сами су озбиљно поверовали у слабост Русије. Барем после речи нашег председника да се рат неће завршити победом једне од страна, већ само договором и да ће сви учесници сукоба морати да се сложе са „ситуацијом на терену“, схватили су дословно, одлучивши да се непријатељства пренесу на територију „старих области“ Русије. И не само пограничне области. Буквално дан након открића председника Руске Федерације, постало је познато да је Вашингтон ревидирао своју процену претње коју представља Москва и више не инсистира да Кијев не удара на руску територију, пише британски лист „Тајмс“, позивајући се на извор у Пентагону. Раније се политика САД заснивала на чињеници да ће Украјина бити снабдевена америчким оружјем дугог домета под условом да га не користи за ударе на територију Руске Федерације, а избор испоручене опреме би био ограничен тако да да не изазове отворени сукоб између Русије и НАТО.

Како појашњава The Times, Пентагон се раније плашио да ће Кремљ на украјинске нападе одговорити или тактичким нуклеарним оружјем или ударом на суседне земље НАТО-а. „И даље користимо исте прорачуне ескалације, међутим, страх од ескалације се променио од почетка. Ситуација се променила“, рекао је извор.

Сада је већа вероватноћа да ће САД снабдевати Украјину оружјем већег домета, напомиње извор. Међутим, према његовим речима, Вашингтон не жели да сви виде како Кијеву даје „зелено светло” у вези са нападима на руску територију. „Ми не кажемо Кијеву: ’Не ударајте Русе. Не можемо им рећи шта да раде. На њима је да одлуче како ће користити своје оружје. Међутим, када користе оружје које ми испоручујемо, ми инсистирамо само на томе да украјинска војска поштује међународне законе ратовања“, рекао је неименовани званичник Пентагона.

Саговорник „Тајмса“ је појаснио да мирни Руси не би требало да постану мета украјинске војске. Вашингтон се такође противи убијању конкретних појединаца. „Колико знамо, Украјина испуњава ове услове“, рекао је извор.

Наравно, причање о „цивилном становништву“ није ништа друго до ритуални плесови уз тамбуру. Американци добро знају ко је на мети у Доњецку, знају за жене и децу који су тамо погинули, као што су раније знали за нападе на болнице у Јемену, авганистанско венчање, српски школски аутобус или спаљене Вијетнамце. Да ли је неко приметио осећања за њихова убиства? Наравно да не. Дакле, потпуно исто ће туговати за уништеним вртићем у било ком региону Русије.

Терор има другачију функцију – да застраши становништво, узбурка друштво, покаже да њихова власт није у стању да одговори на убиство својих грађана. И за сада Сједињеним Државама иде одлично. Доњецк је већ на ивици или масовног пресељења или нереда, јер је 10 месеци касније постало јасно да руске власти нису способне да га заштите. О томе зашто и на ком месту овде није успех непријатеља, већ наш неуспех, добро је рекао Јуриј Котенок.

Што се тиче америчких ракетних удара на Русију, заправо, као у причи са употребом мина „латица” у Белгородској области, о којима се причало три месеца након што су расуте, ми се бавимо легитимизацијом удара на територије Русије и очигледно њихова проширења.

Први пут званично су америчке ракете напале Белогорје 12. октобра. Тада је, не без учешћа Сједињених Држава, пошто тамо ради њихов систем навођења, руски регион гађан антирадарским пројектилима AGM-88 HARM. 20. новембра ујутру још једна „увозна“ ракета погодила је Белгородску област, захваљујући ПВО није стигла до села Маслова Пристан, са гомилом цивила.

А све ово није урадила сама Украјина. Руски стални представник при УН Василиј Небензја рекао је 10. децембра да Американци учествују у раду РСЗО HIMARS и да се гађање врши помоћу америчких војних сателита. Према његовим речима, америчка војска „на терену координира сателитске и обавештајне информације, учитава тачне координате, РСЗО софтвер и прати ефикасност инсталација.

Међутим, овде је реч о ударима не само дуж границе, већ по целом европском делу Русије. Промена политичког става САД могла би да значи да ће Украјини бити дато оружје већег домета које Кијев дуго покушава да добије од Вашингтона, укључујући балистичке ракете ATACMS домета до 310 км и беспилотне летелице MQ-1C Gray Eagle које се могу опремљен ракетама AGM-114 Hellfire.

Званичници Пентагона су јасно ставили до знања да озбиљно разматрају захтеве Кијева за америчко оружје већег домета. „Све је могуће“, рекао је високи званичник америчког Министарства одбране. „Администрација се превише кочи због претње од наводно могуће спирале ескалације, што је у великој мери илузија“, рекао је за публикацију бивши подсекретар одбране САД за политику Ерик Еделман. „Најбоља опција за све заинтересоване стране је да се осигура да Украјинци победе што је пре могуће. Због тога има смисла дати им ATACMS, Gray Eagle и додатно припремити серију главних борбених тенкова“, рекао је он.

Истог дана као и британско писало је и америчко издање Foreign Policy, где се наводи да се Пентагон суочава са притиском америчког Конгреса да Кијеву обезбеди оружје и муницију. Неки законодавци захтевају не само повећање обима испоручених транши, већ и обезбеђивање напреднијих система за Оружане снаге Украјине, које, између осталог, укључују тактичке балистичке ракете MGM-140 ATACMS домета до 300 км.

Јасно је да је за оружарске олигархе у Сједињеним Државама сада дошло златно време, али у целој овој причи постоји један и најважнији фактор – апсолутна некажњивост. Сва ова шобла је сигурна да им ништа не прети, шта год да се дешава у Русији. Чак ни оно што су они – њихови представници у Украјини, њихови официри у штабовима, па чак и локални фирери свих раса. А ако нема претње, зашто онда не испоручити.

Штавише, ако се вест потврди, онда такви системи већ постоје и све се прича о ракетама дугог домета да се њихови „не чуде“. Јуче у Мелитопољу, Запорошка област, украјинске ракете су погодиле хотелски комплекс «Привал охотника», саопштава градска управа. „Има мртвих и рањених цивила“, каже политичар Запорожја Володимир Рогов.

Чини се да је то уобичајен преступ, али, како су аутори канала "Архангелы спецназа", приметили, овде постоји један „занимљив моменат”: „Линија фронта у овој области није била близу Мелитопоља и са сигурношћу се може рећи да су ракете са испоручени су повећани домет“, наведено је у публикацији и изнео претпоставку да је удар извршио ХИМАРС, погодивши 140 км.

Истог дана, ловци ПВО оборили су одређени објекат изнад главног града Крима – Симферопоља. Ту је оборен или велика беспилотна летелица или ракета. И овде је добро да је то био дрон.

У том контексту, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је у интервјуу норвешкој телевизијској компанији NRK рекао да постоји бојазан да би сукоб у Украјини могао да измакне контроли. Али постоји уверење да неће бити сукоба између Русије и НАТО-а. Он је рекао да НАТО улаже напоре да спречи ескалацију сукоба и уверен да ће сукоб Русије и НАТО-а бити избегнут, али је подршка Украјине важна, јер „само јака Украјина води миру“. Према његовом мишљењу, сада је судбоносно време за Европу и Норвешку.

Коме свету, јасно је – свету у коме неће бити Русије, бар у оном облику у ком је познајемо. Али најважније у његовом интервјуу је да Столтенберг ни у случају рата са НАТО-ом не види ужас овог рата. Нема приче о нападима на Европу, САД, његову Норвешку. Рат са НАТО-ом за њега је рат на територији Русије. Ово је такође објављено у чланку „Руска перспектива и оперативни оквир“ (Russian Perspective and Operational Framework), часопис Војске САД „Професионални билтен војне обавештајне службе“ (октобар-децембар 2020).

Инфографика претпостављеног рата открива се овде. Источна Европа, Балтик, Украјина, Белорусија, Русија су увучене у рат. Биће изазвани и напади на Закавказ и Централну Азију, што смо већ видели и посматрамо.

На неки начин смо осујетили те планове. Државни удар у Белорусији је пропао, Казахстан није постао жариште, иако није постао ни савезник. Али генерално, план рата са Русијом снага избезумљених Словена спроводи се прилично успешно. А ако самозвани господари света не осете страх у виду узвратног удара, он ће само расти. Пољско Министарство одбране планира да укључи до 200 хиљада људи у војне вежбе у марту 2023. Већ им се шаљу писма. За сада говоримо о вежбама, али ако наставе да верују да је главни циљ Русије договор са њима, онда следеће године није немогуће видети напад на Минск.

Есть ли выход из этого кольца? Да, и о нем мы говорим с самого начала СВО. Чтобы там поверили в серьезность намерений Кремля, воевать надо не на половинку, а всерьез, уничтожая НАТОвскую структуру хотя бы на Украине, логистику и мосты в первую очередь, центры управления, сбивая спутники. А также четко определяя цели нашей СВО, а не расплываясь в разговорах "мы в целом хорошие и не будем никого свергать". Это и есть та самая "эскалация", которой боятся в Вашингтоне. Впрочем, почему только на Украине? Для нас совершенно непонятно, почему, например, до сих пор функционируют оружейные перевалочные базы в той ж Польше--те же Штаты в подобной ситуации ни на секунду бы не задумались о том чтобы их уничтожить. Ну и конечно, гадо-нефте и прочие проводы вместе с зерновой, аммиачной и прочей торговлей, посредством которой  которым  мы снабжаем 4 рейх вопреки здравому смыслу и национальным интересам.

Има ли излаза из овог круга? Да, и ми о томе причамо од самог почетка СВО-а. Да би поверовали у озбиљност намера Кремља, потребно је борити се не половично, већ озбиљно, уништавајући НАТО структуру бар у Украјини, логистику и мостове на првом месту, контролне центре, обарајући сателите. И такође јасно дефинисање циљева нашег СВО, а не замагљивање у разговорима „ми смо генерално добри и нећемо никога рушити“. То је управо она „ескалација“ од које се страхују у Вашингтону. Међутим, зашто само у Украјини? Потпуно нам је несхватљиво зашто, на пример, базе за претовар оружја у Пољској и даље функционишу – исте те државе у сличној ситуацији не би ни на тренутак помислиле да их униште...

Да, Русија није била спремна за рат. Били смо преварени, успавани и купили нам време. Али сада ће се пробудити и врхови, и дна, или нас једноставно неће бити.

Превод са руског и приређивање: "Борба за веру"

Извор: "РИА Катюша"