Папа Фрања данас пуни 86 година. Италијански медији подсећају какав је утисак оставио на Синишу Михајловића који га је упознао прошле године и који је тај сусрет назвао незаборавним искуством.

Синиша Михајловић први пут се срео са папом током прошле године, када је изјавио: „На мене је оставио изузетан утисак јер је мудар, симпатичан и увек има спреман, шаљив и ироничан одговор. Посетио сам га с мојом супругом и таштом, на шта је он одговорио: 'Морао би одмах да постанеш светац јер си повео и ташту!“

Италијански медији пишу да је Синиша за себе говорио да је пола православац а пола католик и да је сусрет са папом, који је трајао три сата, на њега оставио изузетан утисак:

„Испред мене је седео човек велике мудрости и стрпљења, био сам тамо три сата, а имао сам утисак да је време пролетело, као да је све трајало пет минута. Он заиста има нешто више, када га чујете како говори – остави траг у вама.“

Када су га новинари питали да ли је папа голмана, играча средине терена или нападач, Синиша је као из топа одговорио да је папа „играч на целом терену".

„Може да покрије све улоге, битно је да је на терену. Свакако оставља траг“, рекао је тада Михајловић.

Како је испричала Синишина ћерка Викторија за часопис Фамилија Кристијана, њен отац је био јако везан за Међугорје:

„Није био један од оних верника који стално иду у цркву, али је дубоко веровао у Бога, молио се пред спавање и стално је носио наруквицу из Међугорја. Своју веру је доживљавао интимно и дискретно. Испричао ми је да је у Међугорју нон стоп плакао без икаквог видљивог разлога, да је доживео врло јако спиритуално искуство.“

И сам Синиша је за портал tuttocampista испричао како је доживео Међугорје:

„Тамо ми се десило нешто што никада до тада нисам осетио. Као да сам постао поново дете. Сео сам на једну клупу и осећао сам се изванредно, могао сам тамо да останем да седим бесконачно. То је био најлепши моменат мог живота, био сам благословен. Као да сам се очистио на тој клупи, као да ми је пао неки огроман камен са срца. Од тада сам почео да се молим, али сада знам да сам грешио јер сам се, као и већина, молио само када сам имао потребу. Понекад ми је Бог помагао, понекад не. Али сам схватио да је потребно молити се стално, али не речима 'желим, желим' већ 'хвала, хвала'.“

И навијачи Болоње су неколико пута организовали ходочашће за Синишино здравље у брдима  Гвардије не би ли му Мадона Светог Луке помогла да оздрави. Жеља им се није испунила, а Синиша, који је прошле суботе разговарао са пријатељима о томе како ће од јануара, када заврши са циклусом лечења, почети да путује и присуствује утакмицама, преминуо је на клиници „Паидеја“ у Риму. Тамо је боравио од када му се нагло повећала температура због јаке инфекције која се погоршала због лошег општег стања, ослабљеног организма услед леукемије и тешких лекова. А Синиша је веровао да ће и овога пута победити.

 Извор: "РТС"