Бура око одлуке Рател

ИНТЕРНЕТ СКУПЉИ, ДРЖАВА КОНТРОЛИШЕ МЕЈЛОВЕ ГРАЂАНА

Аутор: В.Д., Б.С., Д.В. 26.07.2008 - 08:04

Уводећи ред у област интернет комуникације, Републичка агенција за телекомуникацију (РАТЕЛ) прописала је провајдерима техничке услове за подсистеме, уређаје, опрему и инсталације интернет мреже. 

Овај правилник, донет 11. јула, упориште има у Закону о телекомуникацијама, а потписује га Управни одбор РАТЕЛ-а у сарадњи са операторима и државним органима надлежним за непосредно спровођење електронског надзора. У првој тачки наведено је да се технички услови дефинишу „због потребе надлежних државних органа овлашћених за електронски надзор“. Тај надзор је изузетак од уставног правила да грађани имају право на неометану личну преписку (од дописнице до имејла), а спроводи се по законом прописаној процедури у којој одобрење за праћење (надзор) даје Врховни суд Србије. Сврха је, на једноставном примеру речено, да они који су безбедносно сумњиви не могу мејловима да договарају терористичке акте било где у Србији и свету.

РАТЕЛ је обавезао провајдере на много тога. Од уредног вођења базе података закупљених линија, до преусмеравања саобраћаја корисника и свих имејлова државним органима. Пружалац интернет услуга дужан је „да у оквиру свог техничког система обезбеди хардвер и софтвер за пасивни мониторинг у реалном времену, сервиса електронске поште и преусмеравање садржаја поште ка аквизиционом центру надлежних државних органа“.

У РАТЕЛ-у су нам, међутим, рекли да се неће пресретати сав саобраћај и сва пошта, већ само на захтев надлежног органа у законом прописаној процедури.

„Европски институт за телекомуникационе стандарде дефинише овлашћени надзор, односно законски уређен званични приступ приватним комуникацијама, као безбедносни процес у коме пружалац услуга или мрежни оператор прикупља и пружа надлежном државном органу пресретнути саобраћај приватних лица или организација. Овакав надзор се прописује међународним прописима ЕУ, који омогућава превенцију криминала, укључујући преваре и тероризам“, саопштили су у РАТЕЛ-у. Када је реч о заштити приватности грађана, ова област

је уређена другим законима и није у њиховој надлежности.

Слободан Марковић из Центра за развој интернета у Србији сматра, међутим, да службе безбедности преко РАТЕЛ-а с тим документом покушавају да „уђу на мала врата“ и контролишу комплетан интернет саобраћај.

- Документ говори о обавезама о надзору телекомуникација и није донет на примерен начин. РАТЕЛ је требало да омогући састанак представника БИА, МУП и провајдера на коме је требало представити документ, а потом га усагласити са препорукама Савета Европе са тачно наведеним обавезама служби безбедности према провајдерима и обратно - каже он.

Оно што је јако важно истаћи јесте да ће овакву скупу опрему ретко ко од провајдера моћи да приушти, па ће се они или гасити или трошкове пребацивати на кориснике.

Стручњаци из области интернет сајбернета кажу да је документ РАТЕЛ-а нејасан и слажу се да ће трошкове сносити провајдери, што ће створити додатне проблеме.

Симо Иванежа, директор „Yubc.net“, каже да би таква одлука била у реду да провајдери имају опрему за такво праћење.

- Пошто ту опрему немамо, мислим да је то недопустиво. Опрема кошта пола милиона евра.

Зашто бих ја давао толико да бих прислушкивао за потребе државе. Таман посла! У крајњем случају неко то мора да плати, а то би морала да буде држава - каже Иванежа.
На питање шта ће се десити када заиста буде морао тако нешто да уради, Иванежа помирљиво каже.

- Вероватно ћу добити налог да затворим фирму.

Један анонимни провајдер каже да ће у крајњем случају трошкове опреме платити потрошач:

- Не каже се шта се тачно тражи, али пише да ће се радити о трошку провајдера. Нико се није бавио тиме колико то кошта. Ако је прескупо, остаће нам један или два провајдера. Остали неће моћи да раде. Документ доноси некакво техничко упутство, а у ствари је списак жеља за који не знам како ће се испунити. Не верујем да ико у Србији има такву опрему и да може да је инсталира.

Недореченост о заштити корисника услуга

Слободан Марковић, из Центра за развој интернета, напомиње да провајдери нису против сарадње са службама безбедности и да се то дешава када има елемената могућег кривичног дела.

- То се ради уз писани налог, у коме се тачно наводи ко се прати, који подаци, у ком трајању и шта ће бити са тим прикупљеним подацима. У документу РАТЕЛА не пише да ће они који нису осумњичени бити заштићени. Стиче се утисак да провајдери раде за БИА и МУП.

Таквих докумената било је у Америци и Европи после терористичих напада, с назнаком да је реч о ванредним периодима - тврди Марковић.

ИЗВОР: http://www.blic.co.yu/drustvo.php?id=50675