header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Подсећање: Апел СА Синоду и СА Сабору СП Цркве Штампај Е-пошта
петак, 27 новембар 2009

Подсећање:

Апел Светом Архијерејском Синоду и Светом Архијерејском Сабору Србске Православне Цркве

БАУК ЕКУМЕНИЗМА ПРЕТИ ПРАВОСЛАВЉУ

Image         Ми, сви потписници овог апела, свештеномонаси, монаси и свештенство не само да смо презабринути већ и устрашени какве сатанске планове спрема екуменистички покрет преко Светског савеза „цркава" у светој јединој Саборној Апостолској Цркви. А треба да нам је свима јасно да је екуменизам свејерес како светоотачки благовести преподобни Ава Јустин Ћелијски:

У књизи „Православна Црква и екуменизам", између, осталог, он каже: „Екуменизам је заједничко име за псевдохришћанста, за псевдоцркве Западне Европе. У њему су срцем својим свим европски хуманизми, са папизмом на челу". А сва та псевдохришћанства, све те псевдоцркве, нису друго већ јерес, до јереси. Њима је заједничко еванђељско име „свејеpeс" а данас у овом времену, убрзаног припремања зацарења Антихриста, екуменски покрет је у Светском савету цркава већ окупио све не-хришћанске и паганске религије и секте, па чак и сатанисте. Александријски патријарх Николај Шести изјавио 1972. године: „Осуђујем Екуменизам и не сматрам га просто јересју него надјересју. Он даље каже: „То је сместиште свих јереси и зловерија. Добро су нам познате антихришћанске силе које закулисно управљају екуменизмом. Екуменизам је усмерен против Православља. Он је сада највећа могућа опасност, скупа са безверјем, нашe епохе, које обоготворује материјалне привржености и задовољства".

Познато је да је Блажењејши патријарх Диодор дао изјаву о прекиду свих екуменистичких конатаката. А Руска Загранична Православна Црква сасвим званично је у богослужбени чин (Носљедованоје у недељу Православља) унела анатему против екумениста следећег садржаја: „Онима који насрћу на цркву Христову и уче да се она поделила на огранке... и онима који имају општење са таквим јеретицима или им помажу, или штите јерес екуменизма, правдајући је неказивањем братске љубави и уједињења раздељених хришћана - АНАТЕМА". У књизи „Последња времена данас" на страни 99. подсећа се: "Треба рећи да је у Русији широко Саборно разматрање екуменизма било спроведено свега једном -1948. године у Москви на Конференцији Православних Помесних Цркава. Тада су на ту тему говорили многи угледни правослани богослови и епископи. У закључној резолуцији било је примећено да циљева екуменистичке цркве над пред искушењем (земне власти) које је Христос одбацио и скретање на нехришћански пут и да екуменистички покрет не омогућује сједињење цркава благодатним средствима". Резолуција је имала закључак: "Одбити учешће у екуменистичком покрету". Следио je потпис Патријарха Московског и целе Русије, затим још једанаест потписа православних патријараха.

У овом времену сведоци смо нечег незамисливог. У књизи „Екуменизам и време апостасије" имамо ужасавајуће податке о јеретичком понашању Цариградског патријарха и његових епископа. Између многих и ова чињеница: „Како разумети да православни представници мирне душе без и једне речи протеста присуствују „мисама" које служе жене и причешћују народ? Како прихватити чињеницу да православци и даље остају у организацији која афирмише права хомосексуалних свештеника и чак им дозвољава служење њихових посебних миса као припадника тзв. сексуалних мањина и залаже се за право склапања црквених бракова међу припадницима истог пола, па чак и за могућност да усвајају децу" и даље: Постављамо питање ДО КАДА ће и наша Србска Православна Црква учествовати у раду једне такве белосветске сатанске организације, као што је Светски савет „цркава". Учествовање једне Православне Цркве у овом Сабору нечестивих назива „нечувеном издајом" и „страшним понижењем". Још се питамо да ли је ова страшна голгота коју пролази Србски православни народ, између осталих многобројних наших грехова ПОСЛЕДИЦА И ЈЕРЕТИЧКОГ ЕКУМЕНИСТИЧКОГ КУРСА КОЈИ СЛЕДИ СПЦ ВЕЋ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА. Излазак СПЦ из ССЦ и прекид свих екуменистичких контаката опрао би образ целом православном Србском народу.

Питамо се још да ли св. Архијерејски Сабор СПЦ сме ћутке прелазити преко чињенице да један архијереј СПЦ дочекује у 1996. години Бечког кардинала тако свечано као да долази неко већи и од Патријарха Србског. Затим да га уводи у св. олтар и дозвољава му да целива свети престо и да се за време свете литургије целива са истим кардиналом. Или пак да други Епископ тако много пута учествује у заједничкој „молитви" са свим екуменистима -псевдохришћанима, паганима и секташима. И да ли ми монаси немамо право да расправљамо и да тражимо да нам се објасни где је граница нашег вечног спасења или вођени таквима вечно гинемо? Тражимо званично изјашњење о исправности ставова које смо навели. Затим: Да ли je требало примати од ССЦ новац за довршење зграде теолошког факултета да јеретици нашим студентима теологије држе предавања и да наши професори теологије терају те студенте да од тих протестана та узимају благослов, и да морају бити на тим предавањима. Какво ћемо ми то имати сутра. Православне теологе који треба да сачувају Православље и Светосавље? Хоћете ли њих сутра, такве, окренуте западној псевдоцркви, изабирати за Епископе и где ће нам бити крај? Види се да се журно спрема зацарење антихриста и светске НАДРЕЛИГИЈЕ.

Ово је само укратко изнето сасвим мало чињеница од свих нас потписника који се питамо у чуду. Хоћемо ли мирис душе са својим архипастирима пристати да се наругамо свим великим и многобројним мучењима до проливања крви свих архипастира и пастира Православних и Правоверних за очување догмата вере и остајање у љубави с Богом.

Још се питамо: Да ли смо ми монаси зато оставили свет и све у свету да ропски безпоговорно следимо екуменско безумље и будемо виновници и своје вечне погибли и оних који нам следују? Сматрамо да ми монаси морамо сачувати завет правоверне послушности Богу па онда и послушности правовернима БОГОПОСЛУШНИМА И БОГОЉУБЉЕНИМА ДУХОВНИМ ПРЕДСТОЈАТЕЉИМА. Свакако је ово већ време великих страдања свим који хоће и ишту животом својим Царства Небескога, распињући се у Христу Спаситељу да би с њим вечнсг живели. Ко дакле неће са антихристом мораће у катакомбе и пећине и пустиње.

Мада смо много недостојнији и грешнији од монаха првих векова кроз стално исправљење и покајање, надамо се у Милост Божију, али као јеретици (не дај Боже) не би имали никаквог удела са онима који се спасавају. Зато апелујемо да заједнички одлучно устанемо против јеретичког зла - екуменизма прекинувши сваке контакте с њима. Подсећамо и то да по цену страдања морамо сачувати Православни календар.

Зато ми апелујемо да Србска Црква (а то смо сви ми - Архијереји, свештенство, монаштво и сав народ Србски Православни) преко Архијереја на редовном заседању Архијерејског Сабора јединствено доносе одлука о иступању из чланства „ССЦ" и о прекиду сваких контаката са њима. Очекујемо о томе и званично саопштење. У противном ми сво монаштво, свештенство и потписници овог апела морамо по догматима и канонима апостолским и светоотачким тражити решење што нам ваља чинити да останемо уз свога Господа коме смо се заветовали ради спасења и својих душа и свих оних који нам следују. Избављајући Христом и себе и њих од вечне пропасти.

Извор: „Демократија“, петак, 20. јуни 1997.

Приређивач: "Борба за веру"

Последњи пут ажурирано ( петак, 27 новембар 2009 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 29 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.