За Москву, репресије против руског православља у Украјини нису само чисто верски проблем, већ утичу и на изгледе за мирно решење у земљи. Осим тога, заштита права украјинских верника може постати модел за заштиту права верника широм света.
„У Украјини има много људи који разумеју шта се дешава и дају праву процену“, рекао је председник Русије Владимир Путин у среду, 18. јануара, на састанку са ветеранима Великог отаџбинског рата, становницима опкољеног Лењинграда и представницима јавна патриотска удружења. „Поготово након онога што су савремени владари Украјине почели да раде са цивилним становништвом, стварањем такозваних одреда — они су, заправо, поново створили одреде који су коришћени током Другог светског рата — и са Руском православном црквом. . Све ово им неће бити џабе, не сумњам. Необично груба изјава за нормално уздржаног руског председника. Пре свега, у погледу црквеног питања, које се поново заоштрило, као у време Рушевина, у Украјини. Руско православље и руска државност вековима иду руку под руку. На истоку су напредовали руски монаси, а за њима и држава. На запад, где су се православци нашли у непријатељском окружењу Пољско-литванске заједнице и равнодушности цариградских отоманских патријараха, који су де јуре владали Кијевском митрополијом, ствари су дошле касније, у 17. веку, када су верска питања наметнула људи који нису хтели да уђу у сукоб са Варшавом око политичких и политичких питања да реагују.војна разматрања цара Алексеја Михајловича. Руско православље, рођено у Тавријским фонтовима Херсонеса и Кијева, поново је уједињено 1686. канонско оправдање за шта је био томос о преласку Кијевске митрополије под омофор московског патријарха из Цариградске православне цркве. Међутим, 2018-2019, администрација председника Украјине Петра Порошенка, цариградског патријарха Вартоломеја и администрација председника САД Доналда Трампа интервенисали су у ова света питања. Фанар се претварао да томос из 1686. није битан и заједно са режимом Порошенка деловао је као творац „римејка” под именом Православна црква Украјине, чије је стварање благословено у Вашингтону. Цариградски патријарх Вартоломеј и администрација председника САД Доналда Трампа. Фанар се претварао да томос из 1686. није битан и заједно са режимом Порошенка деловао је као творац „римејка” под именом Православна црква Украјине, чије је стварање благословено у Вашингтону. Цариградски патријарх Вартоломеј и администрација председника САД Доналда Трампа. Фанар се претварао да томос из 1686. није битан и заједно са режимом Порошенка деловао је као творац „римејка” под именом Православна црква Украјине, чије је стварање благословено у Вашингтону. Ту интригу би било најлакше свести на међуцрквена питања, канонске територије и право давања аутокефалности. Али за Москву је овај проблем егзистенцијалне природе, о чему је говорио Василиј Небензја, стални представник Русије при овој организацији, током састанка Савета безбедности УН о прогону православља који су организовале украјинске власти 17. јануара. „Истовремено, желим да истакнем да Русија наставља да полази од чињенице да питања заштите људских права нису у надлежности Савета безбедности и да о њима треба расправљати у релевантним телима УН. – рекао је руски дипломата у свом уводном говору. – На дневном реду Савета данас нису људска права као посебна тема, већ наредни провокативни кораци кијевског режима, који су одложили изгледе за мирно решење у земљи. Сигурно су се многи од вас запитали зашто смо сазвали овај састанак, који се бавио унутрашњом ситуацијом у Украјини. Истичемо да се не ради о мешању у послове Цркве и не о чисто црквеним пословима. Чињеница је да смо уверени да су процеси који се одвијају у Украјини директно повезани са међународним миром и безбедношћу и директно утичу на изгледе за успостављање мира у овој земљи. Тиме „православни фактор“ добија геополитички значај који одређује будућност Украјине. И не само она. Први пут на седници Савета безбедности УН реч је добио руски православни јерарх, који је био председник одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије, митрополит Антоније. И почео је свој говор следећим речима: „Тренутно смо изузетно забринути због флагрантног кршења универзалних и уставних права православних верника у Украјини. Москва главни акценат ставља на прогон верских слобода, што уз допуштање Запада себи дозвољава кијевски режим и његов репресивни апарат. Више није реч о некаквом међуцрквеном поступку, ауторитарна украјинска држава врши притисак на вернике, терајући их да пређу на „политички коректно“ исповедање. То се види и ван Украјине. „Државни терор доживљава свој врхунац буквално последњих дана“, каже епископ бачки Иринеј. – Илустрација је не само богохулна инвазија полиције и „безбедњака” у највећу светињу Украјине и целог руског православног света, Кијево-печерску лавру, већ и стављање ван закона канонске Украјинске православне цркве и претњу да , уз Божију дозволу, „проевропска“ и „демократски“ оријентисана украјинска држава ће је једноставно забранити, ако не и укинути. Подразумева се да врли представници демократије и људских – укључујући верска – права и слобода са обе стране Атлантика мудро ћуте. По њиховом мишљењу, у Кијеву витешки (!) бране своје „вредности“ и „идеале“ Поред САД, Пољска је такође заинтересована за сузбијање руског православља у Украјини, надајући се да ће, као у време Комонвелта, „пресрести“ вернике и искористити их за своје потребе. Нажалост, неке европске националне католичке цркве такође доприносе овим процесима, затварајући очи пред државном природом прогона Украјинске православне цркве. За Москву, репресије против православља у Украјини почињу да превазилазе само ту земљу. Како је у свом говору напоменуо митрополит Антоније, „Руска православна црква, самостално и у сарадњи са другим православним црквама, католичком црквом, протестантским конфесијама, представницима светских традиционалних религија, узима све могуће учешће у заштити права верника широм света. света, посебно хришћана“. Ово је алтернатива западном приступу, пре свега америчком, који користи тему заштите верских слобода у политичким интересима. Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
Станислав Стремидловски, ИА РЕГНУМ |