За почетак, ево неких бројки.

Канонска Украјинска православна црква је највећа црква у земљи са 3 милиона верника међу грађанима Украјине, са 12.000 парохија, скоро 300 манастира и три Лавре, светиње читавог православља. Њен пун назив гласи: Украјинска православна црква Московске патријаршије.

Од 1991. године има аутономију која се може упоредити са аутокефалношћу или чак самосталношћу. Наиме, именовање архијереја и избор митрополита у искључивој су надлежности украјинског православног свештенства. УПЦ признаје читав православни свет без изузетка, као и највеће црквене конфесије света.

А сада нешто о догађајима од пре четири године.

Бивши председник Украјине Порошенко је помоћу америчког агента од утицаја (нико није ни скривао где се школовао и ко је обучавао овог духовника) васељенског патријарха Вартоломеја или, тачније, Американци су помоћу њих двојице створили квазицрквену творевину – православну цркву Украјине, ПЦУ.

Назив се практично у потпуности поклапа са називом највеће, традиционалне и канонске цркве – Украјинске православне цркве (УПЦ).      Зашто?

Разлог је сасвим баналан: маркетинг.

Тако се лакше могу обмањивати и заглупљивати верници, односно, западњачким језиком, клијенти. Присетите се како су се деведесетих поред adidas продавали abibas, biebas, поред sony различити suny, sanny, а поред panasonic - panasoanics. Све је то исти метод, проверен временом, приступ циничних предузимљивих типова чак и питањима духовности: била је УПЦ, направићемо ПЦУ.

А циљ је био креирати цркву под контролом Порошенка и Америке, у коју треба пребацити максималан број Украјинаца.

Зашто? Опет је све то једноставно и функционише више стотина година. У новијој историји Англосаксонци су једне против других нахушкали Индусе, шиите и суните, Турке и Арапе, индијанска племена, Русе и Немце, Французе и Немце, Холанђане и Шпанце. Чак и Европљане (данас, узгред, овај процес узима маха у ЕУ: „младоевропљани“ (Пољаци и балтичке земље) под контролом Американаца изазивају конфликте са старом Европом и Унија се налази у стању нестабилности).

С разлогом у муслиманском свету постоји изрека: „Ако се ујутро двоје комшија свађају, значи да их је претходне вечери обојицу посетио Енглез“.

Како уништити јединство међу народима?   Треба нарушити, покварити њихову историју, њихов језик, њихову заједничку културу, међусобно их супротставити. И, што је веома значајно у случају православних Словена, треба их поделити по верском принципу (сетите се унијаћења и грађанских ратова, покоља на територији савремене Украјине у XVI и XVII веку). А на нашим просторима православна црква и православна вера историјски су идентични појмови.

Везиво. База. Основа. Темељ.

Управо то треба уништити.

За базу припремљене фалсификације, стварања ПЦУ, изабрали су украјинску православну цркву Кијевске патријаршије која функционише од деведесетих и коју нико у православном свету не признаје. Њу су основали некадашњи митрополит УПЦ МП Филарет (изопштен из цркве због расколништва) и  некадашњи председник Кравчук.

Обојица су хтели да имају сопствену цркву, с тим што је први прогласио себе за њеног патријарха.

УПЦ КП била је слабо заступљена у украјинском православном делу становништва (стотинак парохија у односу на хиљаде парохија канонске УПЦ), али зато су је власти перманентно подржавале и спонзорисале. Дакле, одлучено је да она постане база за нову цркву формирану по хитном поступну. За улогу поглавара нове творевине кастинг је одржао Филаретов секретар Јепифан, који је, као достојан ученик расколничког патријарха, успешно издао вољеног учитеља годину дана после оснивања ПЦУ и практично га изопштио их црквеног живота.

Свако је обавио своју улогу: преварени Филарет је своју цркву са њеним парохијама и две цркве – Владимирском и Михајловском –предао свом ученику Јепифану. То је названо ПЦУ (православна црква Украјине); васељенски патријарх је тим поводом издао „акредитацију“ – томос, који су, истина, многи православни јерарси одбили да потпишу и признају, као и ПЦУ, али то више није било важно. Важна је била реализација плана раскола народа и то је успело. Порошенко је као председник све то озваничио. 

Даљи покушаји превареног Филарета да људима каже истину и да не призна томос нису имали успеха. Он је одстрањен од црвених послова, а приступ медијима му је онемогућен.

Тако је настала супротност канонске православне цркве са наводним легимитетом од дела православног света (у лицу Вартоломеја) уз подршку власти и САД, а с циљем да замени УПЦ.

За неколико година, под заштитом власти, ПЦУ је заузимала парохије и храмове УПЦ, уграбивши преко стотину њих под своју надлежност. Али, ипак, посао није даље напредовао: све три украјинске светиње-лавре (Почајевска, Свјатигорска, Кијево-Печерска) остале су у крилу канонске украјинске цркве, као и на хиљаде храмова и парохија. Људи, парохијани, такође нису посебно жарко желели да пребегну у вештачки створену организацију: на нивоу душе су осећали да је то фалсификат.

Али, треба Американцима признати да су истрајни. Они су навикли да упорно и непоколебљиво раде на постизању постављеног циља. Као катализатор процесса, искористили су рат.

Канонску цркву оптужују као издајничку и промосковску. Против ње се води организована хајка у контролисаним и потчињеним медијима, покрећу се кривични поступци, у претресима манастира и храмова проналазе се портрети руског председника, леци који промовишу рат, чак и медаље од Шојгуа, заједничке фотографије са непријетељима, компјутерски компромитујући подаци и други уобичајени арсенал („што је лаж невероватнија, људи ће лакше у њу поверовати“). Све у свему, за оне који не знају, већина јерарха канонске украјинске цркве потиче из Западне Украјине (поглавар, намесници две лавре, чак и Доњецки митрополит Иларион, и он је из Лавова). Тако да нормалан човек тешко да може да поверује у глупу званичну верзију... Али, то се односи на нормалног човека, и то у време мира. А сада је ратно време, које дозвољава сва средства и све начине за победу, и људске душе су затегнуте као струне (а тако је лакше на њима свирати).

Зато ће највероватније закон о забрани канонске православне цркве бити провучен кроз Раду и председник ће га потписати. Затим ће УПЦ или пристати да се сједини са ПЦУ под поглаварем последње, или ће бити забрањена (као што је учињено са непослушним медијима и политичким партијама), а њена имовина, парохије и лавре ће бити предати ПЦУ и Јепифану, за чим он толико жуди.

Тако ће црква у потпуности постати пропагандно оружје. Након тога ће, очекујем, према западњачкој замисли уследити наредна унија: обједињење са католичком црквом под влашћу папе.

Ови планови су очигледни и данас се они реализују: велика Кијево-Печерска лавра је већ заузета.

Извор: "Факти"