Русофобија Руса је страшна појава. Када Рус на руском пожели пораз Русије, смрт руских војника је нека врста посебне изопачености. Још увек не могу мирно да реагујем на ово, иако све разумем својим умом, поготово што је овај феномен одавно добро проучен.

Корен ове изопачености је сервилност према „прогресивном“ Западу, који под плаштом либерализма инфицира домородце мржњом према свом роду. Достојевски је то добро показао на слици Смердјакова и прецизно формулисао фразом:

„Наш руски либерал је пре свега лакеј и само гледа да нечије чизме очисти“.

 И даље:

„Западњаштво – то је партија спремна да се бори против народа. Она је стала изнад народа као интелигенција која га „чува“, а пориче народ.

Односно, сервилност према „прогресивцима“ изазива незадовољство наводно заосталом Отаџбином, мржњу према њој и гура на издају.

Разумем све ово умом, али не могу да прихватим душом - како то?! Како је човек рођен на руском тлу, од мајке Рускиње, која годинама живи и упија руску реч, способан да мрзи, заправо, самог себе? Како окреће језик да пожели смрт својим сународницима? Вирус - то је противприродно.

Неслагање са влашћу, непрхватање њених поступака – да, могу то да разумем. Чак могу да признам (али не и да прихватим) да се човек може разочарати у људе који на тај и такав начин подржавају власт, може се удаљити од њих и постати, такорећи, странац. Ја увек кажем у таквим случајевима – забога, одлази и живи где хоћеш. Живи, али не наноси штету! Мрзи владу, али не и државу. Прећи границу злочина и мрзети сопствену мајку и земљу - ово је ван мог разумевања.

Поготово сада, у данима када се сваки Рус суочава са егзистенцијалном претњом: бити или нестати. Запад је отворено прокламовао свој циљ – да уништи руски свет као такав, и ставио је на коцку све своје снаге, цео свој вековни пројекат освајања света. Ако је раније тражио пету колону, те исте смердјакове, да би упропастио Русију изнутра, сада су осуђени сви Руси – укључујући и вирус.

Нико неће бити поштеђен, чак и ако сте трипут заслужни лакеј и западњак. То се јасно види у судбини Украјинаца, који гину хиљадама у интересу америчког господара и против своје полубраће. Односно, Смердјакови, који су издали отаџбину зарад доброг живота, упали су у замку: њих Запад користи као бомбаше самоубице, топовско месо. Дакле, нема праве мотивације за издају, нема „оправдања“, чак ни најнижег, себичног...

Али не, то их не спречава да се изопаче: вирус јача и јача са својом свепрождирућом и бесмисленом мржњом. Они бесне и пљују, пљују на сопствену мајку, покушавају да повреде што је више могуће, радују се смрти руског народа, траже од непријатеља да да више оружја за ово.

Међутим, на крају је чак и на корист руског света, ово самопрочишћење народа нас чини јачим. Па ипак, директно, не разумем како Рус може да мрзи Руса. И никад нећу разумети.

Превод са руског и приређивање: "Борба за веру"

Извор: Благодатный Огонь