Откровење јеванђељске Приче о кукољу и Жетви (Матеј 13:24-30 + 37-42)

Гледајући данас вавилонску пометњу међу екуменистима и практично потпуни распад такозваног „канонског“ а у ствари екуменистичког православља, који се одвија на више планова и на више нивоа симултано (унутрашњи распад МП, цркве „Трећег Рима“, похара Кијево-Печерске Лавре и целе УПЦ од стране укроусташке ПЦУ и њених НАТО ментора из фанарске патријаршије, раскол између МП и грчких цркава, укроусташка црква на Светој Гори, „канонска“ предаја најдревније канонске територије србске Цркве северномакедонским расколницима...), свакоме ко има очи да види јасно је да су у питању небивали духовни потреси, апокалиптичког реда.

Почиње да гори кућа екуменистичког православља.

И то је још један велики знак времена, последњег времена.

Господ је рекао: „Тако ће бити на послетку овога века: послаће Син Човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његова све саблазни и оне који чине безакоње, и бациће их у пећ огњену“ (Матеј 13:40-42).

Господ, Који је оставио да на њиви овога света пшеница и кукољ расту заједно до времена жетве, овде говори недвосмислено о Својој Цркви („сабраће кукољ из Царства Његовог“). Не о трњу и чичку јеретика који су одавно коров изван Њиве, и спољашњи непријатељи Његовог Царства (паписти, протестанти, монофизити...). Али пећ огњена у којој ће се кукољ са њиве Божје сажећи само је једна, и у њој ће кукољ, семе Сатанино, горети скупа са трњем и чичком. И та пећ је сабориште у којем се скупа сабирају, и сажижу, и једни и други: псеудоправославни кукољ и јеретичко трње и чичак. Та пећ је екуменистичко сабориште, речју.

Фашизам је идеологија и покрет који је име добио по латинској речи fascis, сноп (стара прича: једну гранчицу је ласно поломити, у снопу немогуће...).

А екуменизам је духовни фашизам. То је идеологија и покрет у којем се, попут снопља, сабира и свезује кукољ са Њиве Божје, и слаже у пећ огњену (а његову духовну суштину, да је сушти фашизам у питању, данас видимо и на делу: псеудоправославни екуменисти у Украјини стали су у исти строј са неофашистичким крсташима, укро-усташама, благословљеним из пакла и Рима, и скупа се с њима моле за победу НАТО оружја; српске епископе и попове у исто време видимо како не престају да се моле са латинским клерофашистима под командом папе, који растрзавају Тело Христово, а у Црној Гори целу српску цркву како се моли за НАТО војинство...шизофренија, дезорганизација људског ума уму недокучива – аналогна ситуацији у којој би се 1942. српски епископи у Србији скупа са Степинцем молили за јединство, док његови фратри кољу по НДХ, а верни народ у Црној Гори за победу усташке армије, на својим границама; али и логична истовремено – јер у огњу адском се губи и разум и свака људскост).

И у томе се испуњава реч Божја: „У време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље (латински: fasciculus, деминутив од fascis), да се сажеже“ (Матеј 13:30). Најпре, на почетку жетве то јест.

Али који земљеделац и који жетелац, икада, свезује кукољ, коров у снопље и на тај начин се труди око њега? Екуменистички кукољ је сам себе свезао у снопље, дејством прелести коју им је послао Господ, да верују лажи (2.Сол.2:11); а ангели-жетеоци су у овој причи алегоријски симбол енергије, дејства Божјег.

То јест, сви који су свезани у свези клира са екуменистима, у истом су снопљу са њима  (свеза клира=синдесмос, а реч Господа је управо та, ис десмас, у снопље, свезе). Као и сви који су духовно свезани са тим духовним фашистима – фасцинирани лажним православљем (fascinatio, очараност, од истог етимолошког корена fasciа, врпца – свезаност, омађијаност, урок). И у истом огњу ће горети са њима – ако се од њих не одвежу на време.

А крајњи је час: време жетве је настало, суд почиње од Дома Божјег (1.Петрова 4:17), који су разбојници претворили у пећ(ину) своју, снопље кукоља је сабрано и чврсто свезано, узама „послушања“, и пламен увелико лиже.

Евсевије П.                                            

О „Molitvenoj osmini za jedinstvo kršćana“ 2023.