О, свети Марко Ефески, 

велики и неустрашиви Исповедниче најсветије Вере Православне,  погледај са Небеса на Земљу ову грешну, и почуј молитвени вапај наш.

У време твоје подиже се велики талас на Цркву Божију и да не би тебе, велики би јад задесио Православни народ Божији. 

Али ти, пречудесном снагом благодати коју си стекао, смело устаде у одбрану Православне Вере и пред лукавим латинима у ниједном догмату не попусти, него светоотачки разагна лаж њихову, и због тога стече велику славу на Небесима, али и на Земљи. 

Знајући ревност твоју за Истину Божију и Веру Православну, ми те вапијући преклињемо да са сузама клекнеш пред Господа и запросиш милости и помоћи Његове да се и данас не посрами име Његово међу људима, и да се Вера коју смо у наслеђе од предака добили не поквари лажним учењима. 

Јер данас, можда више него у време твоје, свети Марко, лукави подмукло хоће да поткопа темеље Цркве и учења њеног, и да нас опет уједини са непријатељима Божијим. 

И данас, као у време твоје, поклекоше многи архијереји и учитељи православни, и пред латинима, а и пред осталим лажним хришћанима, и хоће да са њима, таквим, непокајаним од лажи у којој пребивају, сједине и нас, који истински Име Христово исповедамо. 

Народ Божији види та лукавства њихова, али они, као и у време твоје, осионо презиру глас његов, и хрле ка унији, али лажној, ка јединству са неправославнима, са онима који су све отачко учење под ноге бацили и исповедају лажну веру. Зато на мале и слабе молитве наше, ти додај молитве своје и помози, 

о помози, 

Исповедниче Божији, и не дај да се поквари оно што је најсветије у свету овоме, а то је Вера Православна, која једина ка Небу узводи, и сачувај је барем за оне који је срцем и душом исповедају, и који једино у њој желе да умру. 

А помози и нама, свети Марко, да гресима својим не разгневимо Бога, па да нам затвори очи душе, и да онда не будемо у стању да препознамо где је Истина, па да изгубимо спасење у вечности. 

Укрепљуј нас молитвама твојим и тајанствено нас води ка блаженој кончини нашој, и удостој нас, да кад станемо пред лице Господње, смемо као и ти, свети Марко, да смерно Богу кажемо, да смо сиромашни у делима заповести, али да смо по цену живота сачували најсветију Веру Православну, и да Му је на дар приносимо. 

И нека бар због тога Господ буде милостив према нама и нека нас спасе, па да онда и ми, са свим становницима Царства Небеског, кроз сву вечност славимо Пречасно и Величанствено Име Пресвете Тројице, 

Оца и Сина и Светога Духа. 

Амин.