|
 „На рекама вавилонским, тамо седох и плаках...“
(Пс. 136, 1) Из срца мога теку реке вавилонске, реке осуде браће моје, сујете, реке кукавичлука, реке малодушности и страха од сваке послушности, реке самоугађања и самосажаљења, реке љубави славе и гнева, малодушности, лењости, туга, реке сваке прљавштине, хуле, невере, преваре, нечистоте. Седим у срцу мојему и плачем због неисцрпности ових река.
Подземни бездани хране реке, а реке мојих страсти се напајају грешним понором мог срца. Господе! То је бездан. Адски бездан. Нема се на шта ослонити, ни на чему успокојити. Све је плач, све је гадост, све је празнина. Боже, у име Твоје, спаси ме и пружи ми руку, као Петру. Јеромонах Василиј Росљаков https://t.me/+SR3oKR0k2lVmODNk Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
|
