header image
Зашто за православне жене 8. март није празник Штампај Е-пошта
среда, 08 март 2023

 8. март – празник Свете Блажене Матроне Московске

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ЖЕНА (8. март) уноси посебно безбожну нијансу у свакодневни живот. Ово је дан жене која уништава свет, старе, традиционалне, освешћене поретке. Нестаје само духовно схватање жене. Она више није чувар Куће, није више преводилац културе (приповедач бајки), није више учитељица деце, није више сенка свог мужа. Жена постаје потпуни шраф у меркантилној светској машини.

Прослава 8. марта – Међународног дана жена – установљена је после револуције, у безбожно време на иницијативу револуционарке Кларе Цеткин, док се обележавала само у СССР-у, у другим земљама где је револуционарни талас почетка 20. век је помео, овај празник „није заживео“. У новоустановљеној прослави јавила се опака жеља жена за еманципацијом.

Идеал жене блуднице дошао је до изражаја. И није случајно изабран дан 8. март. Осми март, по православном календару, је предвечерје сећања на Прво и Друго Обретење главе Јована Крститеља, који је погубљен на захтев злих и опаких жена. Десило се то у 1. веку, на рођендан краља Ирода, када су се на гозбу окупили племићи из целе земље. Вино је текло као река. Извођене су дворске забаве, уобичајене тих дана. Када су се гости довољно напили, огласио се плес Саломије, ћерке краљеве незаконите жене, Иродијаде. Иродијада је припадала Филипу, краљевом брату. Али због своје жудње за моћи, она га је напустила, искушана од старог краља. Сви грађани земље су знали за то, али се нису усуђивали да осуде безакони кохабитацију. Напротив, они су ласкавом ревношћу умиривали Иродову савест, одајући блудници царске почасти, како и доликује. Само једна особа није ћутала – Јован Крститељ. Ватрени проповедник покајања, он је позвао јеврејски народ да се очисти од својих грехова, да напусти безакоње како би достојно прихватио Спаситеља. Флагрантно безакоње цара Ирода, почињено пред целим народом, није могло да се занемари од њих. „Није достојно тебе, краљу, да имаш жену брата свога Филипа“, рекао је Свети Јован. И због тога је бачен у тамницу, где је чамио за време Иродове гозбе. На врхунцу забаве најављен је плес Саломије. Појавила се из женске половине палате, где је, по тадашњем обичају, Иродијада приредила гозбу супругама племића, изврсно одевених, са мимиком и певањем, што је већ требало да узбуди друштво јеврејских аристократа распаљених вином. Одбацујући све границе пристојности, Саломија је плесала свој плес.

Сви су били шокирани и фасцинирани принцезом, њеном младошћу и покретима којима је рушила конвенције дворског бонтона, уводећи тамо, као нешто ново и супер-профињено, низак јавни морал. Ирод је био одушевљен. Уз заклетву пред гостима, обећао је младој плесачици да ће дати све што она од њега затражи. Чак и пола краљевства! Међутим, Саломија није журила да изрази своју жељу, јер је знала да је великодушно обећање побегло са усана пијаног и сујетног деспота, који је и сам недавно – као милост! – добио од римског цара заплет царства Израиља, којим није могао аутократски располагати. Стога је Саломија брзо истрчала из трпезе својој мајци, која ју је нестрпљиво чекала, и, после савета са њом, вратила се краљу са суманутим захтевом: „Нећу твоје краљевство, краљу, али дај ми главу праведника... Велики владар и мој господар! Буди милостив...“ И она пружи Ироду послужавник за жељену „храну“… „Шта може бити горе од таквог зверства“, каже Свети Јован Златоусти - тражити безаконо убиство - тражити убиство усред гозбе - тражити бестидно убиство! Било је то у смислу тадашњег Рима. Предање каже да Ирод, кукавички и сумњичав, не желећи да се појави као кривоклетник у очима својих поданика, издаје страшно наређење да се убије Свети Јован Крститељ. Наредба је извршена, а неколико минута касније глава Светог Праведника, положена на посуду и која се још дими од крви, уноси се у палату и служи Саломији.

Божја одмазда задесила је Ирода и његову породицу убрзо након убиства. Оклеветан пред римским царем, Ирод је лишен свог богатства и прогнан у тамницу заједно са Иродијадом и њеном ћерком. Саломија је умрла прва. Једном у зиму прешла је реку Сикорис на леду. На сред реке лед је пукнуо, а Саломија је до грла уронила у воду, тако да су јој ледице стиснуле врат, и у том положају њено тело се љуљало с једне на другу страну, као да изводи последњи плес. Тада су ледене површине пресекле врат несрећној играчици. Леш је потонуо у воду, а глава Саломије донета је Ироду и њеној лудој мајци...

Православни хришћани не би требало да славе 8. март. Није грех што на овај дан доносите / или прихватате / цвеће и поклоне. Али коју слику жене поштујете? Хоћете ли заједно са древним преступницима поштовати лик жене блуднице, жене жедне моћи, жене која, зарад богатства, гура сопствено дете у понор порока? Или стати у ред са модерним злостављачима који су преварили жену, одузевши јој срећу чедног брачног живота: наметнули су моду која ју је срамотила и унаказила, научили је да убија децу у материци и промовише конкурентне „краљице“ нашег времена... славећи овај празник, сви нехотице постају они и подржавају порочни идеал који је у Русију донела туђинска вера и култура.

И као у скрнављење највећег испосника, који никада није окусио вин, на овај дан се организују масовне пијанке и весеље ђаволу. И тако су хришћанке у пијанству, плесу, које често прати разврат, склоне да се сретну са празником оног који је, због разлобличавања ових порока, пострадао. Игре и плес, коју су исмевање Великог Праведника, Црква је забранила још од првих векова хришћанства.

За оне жене које себе сматрају верницама у Христа, Света Православна Црква је установила празник у трећој седмици по Васкрсу – Свете Жене Мироносице. На тај дан се сећају оних жена верних Спаситељу које Га нису издале, нису Га напустиле у тешким временима, саосећале са Њима на Голготи и, после погреба тела Исуса Христа, пожуриле да испуне последњи дух јеврејским обичајимапомазати Његово тело мирсним уљима. Својом преданом љубављу према Богочовеку, оне су прве заслужиле јављање васкрслог Христа. Нека се хришћанке угледају на ове свете жене, остајући у свему верне Господу, испуњавајући Његове Божанске заповести и свето поштујући успомену на верне ученике Небеског Учитеља.

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

Превод и приређивање: „Борба за веру“

Извор: „Почајевски листић“

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 09 март 2023 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 16 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.