Такозвани обновљенци по руски, а новотарци по српски, они позивају на повратак у рано хришћанство, али они не знају како су тада живели хришћани и како су се кајали за грехе и како су се причешћивали и како су се уопште спасавали.

Обновљенство у Русији, то је новотарство у Србији и то је ђавоља измишљотина и лицемерија, јер кад неко не зна како су живели у раном хришћанству и покушава да живи непознатим животом као у машти, то је ђавоља измишљотина и лицемерија. Јер ми немамо податке о раном хришћанству, осим нешто мало из Дела Апостолских и Посланица, где апостол Павле пише: „Кад се сабирате, свако од вас има псалам, има учење, има језик, има откровење, има тумачење: а све да буде на изградњу (Цркве). Ако говори ко језиком, по двојица, или највише по тројица, и то појединачно: а један да тумачи. Ако ли не буде тумача, нека ћути у Цркви, а себи да говори и Богу. А пророци по два или три нека говоре, и други да расуђују; ако ли се (нешто) открије другоме који седи, први нека ућути. Јер можете сви пророковати појединачно, да се сви уче и сви да се теше“ (1Кор.14:26-31).

На основу овога можемо закључити, да су у то прво време црквени скупови личили на стару јеврејску синагогу, како се и описује у Светом Писму. И ако би данашњи обновљенци-новотарци хтели да се врате у рано хришћанство, они би морали да обнове такве скупове, који очигледно личе на стару јеврејску синагогу.

А о Причешћу исти Апостол у истој посланици пише: „Јер ја примих од Господа, што и предадох вама, да Господ Исус оне ноћи, у којој беше предаван, узе хлеб, и заблагодаривши преломи, и рече: узмите једите, ово је тело Моје, које се за вас ломи: ово чините у Мој спомен. Тако и чашу по вечери, говорећи: ова чаша је нови завет у Мојој крви: ово чините, кад год пијете, у Мој спомен. Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође (Господ). Зато, који год једе овај хлеб или пије чашу Господњу недостојно, биће крив телу и крви Господњој. Зато човек да искуша себе, и тако од хлеба да једе и од чаше да пије. Јер ко једе и пије недостојно, суд себи једе и пије, не расуђујући тела Господњега“ (1Кор.11:23-29).

Апостол само напомиње Тајну Вечеру и не открива никакав чин литургије, али тако на Тајну Вечеру напомињу и католици и протестанти, и они имају неку своју тајну вечеру, на којој нема благодати. Па тако и обновљенци-новотарци, ако хоће да се врате у рано хришћанство, они треба да уведу своју тајну вечеру као католици и протестанти, или да увек врше литургију апостола Јакова, која је врло дугачка и није по мери слабим људима.

Али опет, ако обновљенци-новотарци хоће да се врате на причешће по литургији Јована Златоуста и Василија Великог, они морају да прихвате и правила покајања и оглашене, који су били у то време. За пример, ево нека правила св. Василија Великог из Законоправила Светог Саве:

Правило 56: Онај ко хотимично убије – 20 година запрећење да прими, а ако нехотимично убије – 10 година; прељубник – 15 година; блудник – 7 година; а девице или црноризице, које после завета сагреше – 15 година запрећење да приме.

Толк: Онај ко хотимично убије, а потом се покаје, 20 година да буде изопштен од Светих тајни. А 20 година овако ће се распоредити за њега: 4 године дужан је плакати, стојећи ван црквених двери и молећи вернике који улазе да творе молитву за њега, исповедајући своје безакоње. После те 4 године да буде примљен међу оне који слушају Божанствена Писма и са њима 5 година да проведе; а 7 година молећи се, са припадајућима да проведе; 4 године само да стоји са верницима, а да не прима причешће. Кад се те године испуне, причестиће се Светим тајнама.

Правило 57: Онај ко нехотимично убије, 10 година изопштен да буде, то јест: две да плаче и две да слуша, четири да припада, једну да стоји са верницима, а потом да се причести Светим тајнама.

Правило 58: Ко учини прељубу, 15 година да остане изопштен: четири да плаче, пет година да слуша Божаствена писма, четири да припада и две године да стоји са верницима, учествујући са њима само у молитвама, а потом да се причести божаственим тајнама.

Правило 59: Блудник седам година запрећење да прими: две плачући, две слушајући Божаствена писма, две припадајући и једну стојећи са верницима без причешћа; осме године да буде примљен на причешће.

И да видимо: ко сада разуме ова правила покајања св. Василија Великог, а у њима се напомињу и оглашени, који су дужни да се поучавају вери и да се кају за грехе. Али ако обновљенци-новотарци хоће да се причешћују као у време Византије, онда они морају да науче и да прихвате правила покајања и оглашене, који су били у то време. Али опет, ако би се данас увели оглашени, онда би готово сви данашњи хришћани прешли у оглашене и мало би остало правих верника. Међутим, сами обновљенци-новотарци не знају ништа о правилима покајања и оглашенима из времена старе Византије, и не само да не знају ништа, него они и неће да знају ништа о томе.

И на основу тога ми закључујемо, да оно предање из раног хришћанства и из времена Византије није дошло до нас и није предато нама, него је потпуно до нас дошло предање из средњег века, то предање ми имамо од Владике Николаја и Богомољаца и то предање ми држимо. Ми признајемо да не можемо да држимо предање из раног хришћанства и потпуно предање из Византије, него држимо предање од Владике Николаја и Богомољаца, које и можемо да држимо. А враћати се у рано хришћанство или у време Византије – то је велика лицемерија и ту нема благодати.

Свети Оци су прорекли да ће благодат одступити од многих цркава у последње време:

Пророчанство Старца Јоаниса (Агија Ана – Света Гора) руским ходочасницима о скором крвопролићу у Русији:

„Богаташи не краду, не краду они, они своје узимају. А новац, то је њихов свет, то њихов живот, богаташи за њим гањају и достижу га, за новцем трче и добијају га. А ми хришћани не гањамо за новцем, ми гањамо за правдом Божијом. А правда Божија је – бити милостив и раздавати новац, а не скупљати га. Шта ће хришћанину новац? Ја ево, већ тридесет година нисам био у Дафни (главно пристаниште Свете Горе), живим просто, радим својим рукама, ништа не позлаћујем (не позлаћујем црквене ствари), молим се Богу, служим Богу, и ништа нама не треба. Живите по савести и Бог ће вам све дати. До недавно су код вас била гоњења, колико крви су пролили Стаљин и Хрушчов, колико хиљада људи (милиона) је убијено, и опет код вас Црква скреће у екуменизам и обновљенство (новотарство). И ако тако буде и даље, онда ће у Русији ускоро бити крвопролиће, и то много страшније него што је било до сада. Судбину народа не одређују богаташи и политичари, него Црква. Ако Она стоји у истини, онда Бог чува народ. А ако Црква скреће од истине, онда Бог предаје народ непријатељима (вразима). Ја говорим о обновљенству (новотарству). Ево ви сте дошли код мене: зашто се ви стрижете (монаси и свештеници зашто се шишају?), зашто ви једете месо? Ето, тако се Црква посветовњачује, постаје као флантик (празно паковање): споља се показује лепа, а унутра је празна. Господ понекад допушта људима да устају против воље Божије и уздржава њу (Своју вољу), али то не бива дуго. Потом бива катастрофа и те људе Бог размеће као перје, као прах са лица земље, као метлом чисти земљу од безбожника. Црква данас постаје део света, Црква гања за новцем, и ако се то не промени, онда ће код вас бити такво крвопролиће, какво још није било у вашој историји“.

Благодат одступа од лицемера

Пре око 20 година био је сусрет и разговор у Овчар Бањи покојног патријарха Павла и покојног старца Саве Вазнесењског. Патријарх је имао обичај да једно време у години проводи у Овчар Бањи и да се лечи од својих болести, а старац Сава је чуо да је патријарх у Овчар Бањи и дошао је да га посети и да поразговара са њим, јер је чуо да патријарх причешћује народ у Београду готово на свакој литургији, што је противно предању Српске Цркве. И каже старац Сава патријарху: „Какво је то причешћивање код вас свакодневно, Срби се нису тако причешћивали (разуме се без поста, молитве и исповести, прим.аут.)“? А патријарх одговара: „Да, треба се тако причешћивати“. Тада старац Сава каже: „Мало је једанпут дневно, треба три пута дневно“. Тиме је старац Сава рекао да, кад одступи благодат, тада можеш и три пута дневно узимати причешће, јер благодати нема, па можеш узимати причешће као обичну храну – три пута дневно.

Свети Златоуст је негде рекао: ко једном почне да лицемери у вери, тај лицемери до краја свог живота. То јест, Бог пусти лицемера да лаже самог себе до краја свог живота, и бива како народ каже: Бог је диго' руке од њега и пустио га да ради шта хоће. Насупрот томе, апостол Павле каже: „Кога љуби Господ, тога и васпитава (прутом): и бије свакога сина, кога прима. Ако трпите васпитање (прутом), као према синовима Бог се односи према вама. Јер који је то син, кога отац не васпитава (прутом)? Па ако сте без васпитања (прутом), коме су сви били причасници (у коме су сви имали удела), онда сте копилад, а не синов“ (Јевр.12:6-8).

Апостол каже: Бог „бије свакога сина, кога прима“, и супротно томе, кога Бог не бије као Свог сина, тај је копиле, а не син. Управо лицемери су копилад, од којих је Бог диго' руке и њих не бије, него их је пустио да лицемере до краја. Ми знамо да се данас многи недостојно причешћују, почев од епископа и свештеника, али не видимо да икога од њих Бог бије као Свог сина, и тако разумемо: да су данас лицемери у Цркви. Јер раније је Бог био Србе као Своју децу и зато нико није смео да се причешћује тако често, а данас је Бог диго' руке од лицемера и пустио их да се причешћују кад год хоће и да лицемере до краја.