Не пишем ово да бих рекао: „Али имао сам такво духовно искуство!“. Био бих веома срећан да ово нисам урадио, и  да нисам имао такво искуство. Пишем ово са циљем да неко не би помислио да је крст који носимо око врата само неки комад метала или накита.

Једном сам својевољно скинуо напрсни крст. Сада имам 31. годину. У духовном животу, нажалост, непрекидни слајдови. Односно, неки успони и падови. Нажалост, има више падова. Било је то давно, не сећам се ни да ли сам тада студирао или већ радио. Било је великих проблема у духовном животу - био сам уморан од тога. Уморан од молитава, служби, цркве, Бога.

У неком тренутку сам одлучио да је доста, да могу и сам некако. Други могу! И живе у миру. И донео је једну од веома глупих одлука у свом животу – одлучио сам да ће бити добро и без крста (односно без Бога). Не, савршено сам добро знао шта радим. Схватио сам да скидам крст и, такорећи, говорим Богу: „Не мешај се“. Када сам скинуо крст и ставио га на полицу, онда...

Био је то само тренутак, али сам замислио бледоплави простор, без краја, без ивице. Некаква мала кутија, а у овој кутији дно се отвара и у нигде, у овај бескрајни простор, из кутије се изливају златници. Како сам тада схватио, то су добра дела која ће ми помоћи на митарствима. Из неког разлога сам се сетио Митарстава Теодоре. Кад је Василије Велики дао златнике за њу (ако ништа не бркам). Схватио сам да сам изгубио све добро што сам успео да урадим у животу. А та добра ствар је отишла некуда и то је то!

____________________________________________

 (Прим. Уред. – Из казивања Блажене Теодоре о митарствима: „... тамо се јавио Преподобни Отац наш Василије и рекао Светим анђелима: „Господе мој, ова душа ми је много послужила, успокојавајући моју старост, и ја сам се помолио Богу и даде ми је.“ Рекавши ово, извади из недра својих златну врећу, сву пуну, како сам мислио, од чистог злата, и даде је светим анђелима говорећи: „Када будете пролазили ваздушна митарства, и зли духови почну да муче ову душу, искупите је овим од њених дугова; ја сам благодаћу Божијом богат, јер сам трудом својим сакупио за себе много блага, и ову врећу дајем души која ми је послужила." Рекавши ово, он је нестао.")

________________________________________________

Онда је било нешто друго. Овде не видимо ветар, али осећамо његов додир својом кожом. Нисам их видео, али сам осећао како су трчали око мене, скакали и плесали. Из неког разлога чак сам знао да јуре око мене у смеру казаљке на сату.

Било их је три или четири, сад се не сећам тачно. Али сећам се да је један био величине мене, један до струка, а други... Био је на четири ноге, тело је изгледало као мали пас или мачка. А он је, како сам осећао, био или само лице или глава (али не мислим да је то толико важно). Не могу то прецизније да опишем. И радовали су се, као деца, мом поступку.

Онда је било нешто друго. Било ми је хладно. Одједном ми се учинило да је простор около сив, пуст, веома неудобан. Осећај унинија и очаја. Тешко је описати осећања која су се десила давно. Иако сам био у соби, у стану, зидова као да нема. Била је само бескрајна равница, сива и пуста.

Ово пишем само ради фигуративног приказа: кажу да човек има ауру и цртају је као контуру око тела. По сопственим осећањима, да је таква аура, нека врста заштите са мене скинута. Само сам осетио да сам остао без заштите, да ми је нешто одузето, уклоњено, нешто остављено... Не знам како да то правилније и тачније опишем. Ова осећања су била толико непријатна да је тешко написати.

Мучила ме ј епомисао да сам без крста! Шта ако сада умрем? А на самрти ћу бити без напрсног крста?! И осећај хладноће, тупости около, били су веома заморни и узнемирујући.

На крају нисам издржао и ставио сам крст. И, чим сам га ставио, осећај тупости около, неке хладноће и нелагоде, истог тренутка (!) су нестали. Сећам се овога веома добро! Отишао сам, наравно, код свештеника на исповест, покајао се за оно што сам учинио.

Не скидам крст до данас. Иако и сада постоје велики проблеми у духовном животу и размишља  о скидању крста, али ме сећања на изгубљене златнике и даље узнемиравају. И ко зна када ће и у ком тренутку човек умрети. Много је страшно умрети без крста. Ја сам осетио то.

Зато, шта год било да било, не скидајте напрсни крст!

Превод и приређивање: "Борба за веру"

Извор: "Москва Трећи Рим"