Увод Уредништва:

Да, у уводу, у најкраћим цртама, подсетимо наше читаоце: Андреј Курајев је рашчињени протођакон РПЦ, који је некада словљен за „мисионара целе Русије“. Временом је постао највећи руски новотарац - либерал, а ми, Срби, га посебно памтимо по изјави да смо свиње.

Елем, Курајев је својевремено изјавио да су „Срби поступили по свињски када су увукли Русију у Први светски рат“. Курајев сада језди Западом и „софистицираном“ вербалистиком оправдава заузимање светиња канонске УПЦ од стране укро-фашистичке секте зване „ПЦУ“.

Као што ћемо видети даље у тексту, руски православни публициста Владимир Семенко сада, с правом, предлаже да се Курајев изопшти из Цркве.

+ + +

Сви нормални православци данас схватају да борба за Кијево-печерску лавру није само нека политичка прича или „спор између привредних субјеката“. Ово је живописна манифестација тог метафизичког рата, о чему је патријарх Кирил добро говорио у једној од својих беседа. А то што смо више пута критиковали Патријархову црквену политику, посебно у погледу екуменизма, не може нас ни на који начин спречити да у овом конкретном случају признамо његову дубоку исправност. Овде се уопште не ради о томе да једна православна јурисдикција полаже право на имовину друге. Против колевке Свете Русије оружиле су се све силе зла: расколници, унијати, самовољно збориште, укронаци, Ватикан, неопагани, директни сатанисти из тајне светске силе која стоји иза свега тога. Попримити изглед наивних идиота који не разумеју ове доказе могу бити или потпуно ускогрудни и глупи људи, или веома злонамерни и цинични манипулатори.

Али управо се поставља рашчињени Андреј Курајев. Пошто у Русији нико не жели да га слуша на угледним платформама, а он и даље воли новац, кустоси су му уприличили предавање у Прагу, где је, по сопственим речима, луда гомила од 70 људи (на снимку се види њих троје) дошла да слуша бившег богослова и „великог мисионара”. И на овом предавању један од мислећих омладинаца поставио је једноставно питање: да ли он сматра ПЦУ канонском Црквом.

Не можемо а да не признамо да подлост, користољубље и борба са Црквом чине човека веома глупим, подстичући га да се до краја експонира. Курајев је одговорио да не, није, јер су канони кршени веома дуго, од стране многих, да сада уопште не постоје строго канонске Цркве.

Не треба улазити у његову „софистицирану“ демагогију и све манипулације којима је овде „доказао“ да је у праву. Пошто млади људи, неискусни и ненавикли на „курајевизам“, нису погодили, уместо да слушају све осуде бившег мисионара овде и трпе његову јефтину нарцисоидност, поставе му једноставно питање о Светим Тајнама. Јер тајне које се врше у канонској Цркви (која је, несумњиво, УПЦ) су делотворне, благодатне, а самим тим и спасоносне. Јер постоји одговарајућа јерархија са апостолским прејемством. У свом политичком (црквено-политичком) деловању може да греши, да се понаша опортунистички, једном речју, да греши на сваки могући начин. Али све док не згреши о саму веру, она не губи своје апостолско прејемство, и, следствено томе, тајне које она врши остају благодатно испуњене и спасоносне. Али ПЦУ, као конгломерат разних раскола и самозванца, нема одговарајућу јерархију, па самим тим нема ни спасоносних Тајни.

Пошто квалификације Курајева са његова два академска степена (филозофије и теологије) никако не дозвољавају да га сматрамо глупом и необразованом особом, очигледно је да се суочавамо са још једном подлошћу некадашњег теолога и бившег мисионара, а сада либералног блогера, који намерно искривљавава и манипулише.

Заправо, ово је (по нашем мишљењу) сасвим довољно да се не само објави указ Његове Светости Патријарха о његовом рашчињењу, већ и да се постави питање изопштења из Цркве, јер постоји нови преступ (по канонима, за један исти се не може двапут казнити): Курајев, ослањајући се на своју демагошку нерањивост, у ствари директно изједначава благодатну Православну Цркву и безблагодатни конгломерат расколника и самопосвећеника.

На овој позадини, све остало што бивши мисионар каже је, да тако кажем, просто „развијање теме“. На пример, његова тврдња да је борба око Лавре само спор привредних субјеката и да су криви сами монаси, јер нису на време озваничили своја права уз помоћ коректне законске процедуре. Или позив патријарху Кирилу да се званично одрекне УПЦ, признајући одлуке тзв. „сабора“ у Теофанији (односно да понови „подвиг“ Јуде и изгуби образ). Тада, кажу, неће бити разлога за прогон (А укронацистички режим ће, заједно са америчким агентом Вартоломејом, очигледно „спојити“ ПЦУ и признати права канонске Цркве). Уз одобрење "светске заједнице" ...

Чини се да је после коначног заузимања Лавре од укронациста (макар и на кратко) требало да доведу ствар до краја: испред ње поставе дупли споменик. Прво, Јуди Искариотском (као што су то учинили њихови бољшевички претходници убрзо после Октобарске револуције), и друго, Курајеву. Загрљене. Изгледају добро заједно...

Превод и Приређивање: "Борба за веру"