Sa Lovćena – protojerej mr Velibor Džomić
Novotarske transidentitetlije
Mogu slobodno da kažem da su mediji, koji otvoreno i tendencizno objavljuju tekstove protiv Srpske crkve, zlatni u odnosu na tzv. novotarce sa zaštićenih pseudocrkvenih internet sajtova. Ti mediji su uredno registrovani, a njihovi novinari svoje tekstove potpisuju svojim imenom i prezimenom. U novije vreme se pojavila jedna neviđena novotarija koja se pokušava nametnuti kao „predanjska“ samo zbog toga što se na do sada neviđen novotarski način navodno bori za „Sveto Predanje i njegovo poštovanje u Srpskoj crkvi“. Reč je o internetovsko-sajtovskim novotarcima.
Internetovsko-sajtovski novotarci, a posebno oni sa sajta „Borba za veru“, nastupaju u dva pravca. S jedne strane, objavljuju tekstove pseudonimnih autora u kojima se za potrebe šire i uglavnom teološki neobrazovane javnosti, kroz sektaški pitke zamene teze i nemetodološke pristupe pravoslavnoj teologiji, napada srpska sveštena jerarhija za navodna „duhovna zastranjivanja i već spremljenu izdaju pravoslavlja“. S druge strane, javnost ostaje uskraćena za informaciju ko su vlasnici, finansijeri, urednici, propagatori i podržavaoci tih sajtova.
Postoji i treći vid delovanja novotarskih pseudocrkvenih sajtova i njihovih anonimnih urednika. Kada se u nekoj polemici silom argumenata razbiju njihovi amaterski postavljeni „položaji“ i razšanče šančevi anonimnih i pseudonimnih „boraca za veru“ onda uglavnom nastupaju bezimeni urednici fantomskih internet sajtova. Inače, nije na odmet da se zna da su ti sajtovi zaštićeno registrovani u nekim od zemalja NATO pakta sa oreolima bezimenih junaka, koji se „hrabro“ i vešto, a bez ikakvog razloga, kriju od srpskih vladika, sveštenika i monaha, pa i od svoga srpskog naroda za čiju se veru na do sada neviđeni način zalažu. Kada se u polemičkom dijalogu razbije internetovsko-sajtovska artiljerija oličena u pseudonimnim napisima onda „junački“ nastupa anonimna internetovsko-sajtovska pešadija koja ne sme da se potpiše čak ni pseudonimom nego se za veru „junački bori“ anonimno. U toj „borbi za veru“ se neprestano pozivaju na Svete Oce, koji se nisu krili nego su svoju veru ispovedali javno i borili se, čak i po cenu najvećih stradanja, samo pod svojim imenom i prezimenom. Bezimeni, neimeni i nekuražni „borci za veru“ na taj način pokušavaju da uvedu nekakve svoje novotarije ili novačenja pokušavajući da postanu novatori, novaci ili novotarci.
Više je nego žalosno što su se bezimena uredništva nekoliko pseudocrkvenih internet sajtova odlučili da, zahvaljujući anonimnoj registraciji u nekoj od zemalja NATO pakta i novog svetskog poretka, klevetaju episkope, sveštenike i mirjane - i to Srbe - bez dokaza o sopstvenom identitetu (evidentno je da se, sudeći po stilu, brzini i načinu uređivanja i pisanja nepotpisanih „uredničkih tekstova“, radi o jednoj osobi iz unutrašnjosti Srbije koja je pripadala jednoj hinduističkoj sekti i koja, prema svedočenju sugrađana, potiče iz ateističke i udbaške porodice. Kasnije se ta osoba obratila u veru, ali je, nažalost, zadržala svoj sektaški mentalitet).
Otuda je interesantno da taj vid novotarske „borbe za veru“ vode osobe koje se, poput tzv. „Velikog brata“, lažno predstavljaju i krijući menjaju svoj identitet.
Više je nego jasno da je osnovni cilj njihovog delovanja stvaranje smutnje kod verujućih ljudi, a potom i dubljih podela u Srpskoj crkvi. Takva metodologija mi je veoma poznata, pošto sam je već mnogo puta do sada uočio kod propagatora i sledbenika anatemisanog raspopa Miraša Dedeića.
Žao mi je što mnogi danas zaboravljaju jevanđelske reči da nema i ne može biti ničega tajnog što neće biti javno.
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/drustvo/glas-javnosti-04-12-2009/novotarske-transidentitetlije
+++
Кратак коментар Уредништва "Борбе за веру":
Прочитавши овај чланак о. Велибора Џомића били смо запрепашћени, јер нам је несхватљиво да један свештеник СПЦ може јавно изнети толико неистина, колико је о. Велибор Џомић изнео у свом чланку у „Гласу јавности“. Уредништво сајта ће још у току вечери упутити одговор редакцији „Гласа јавности“ и исти објавити на „Борби за веру“.
|
