А фарисеји говораху међу собом: видите ли да ништа не помаже? Гле, свет оде за Њим

Гле, свет оде за Њим, - за Исусом Христом Сином Божјим, откривачем смисла и показивачем циља живота на земљи, просветитељем светлошћу вечне истине, надахнитељем дахом бесмртности, љубитељем и спаситељем људи, исцелитељем и васкрситељем, родитељем и препородитељем синова човечјих. Ето, противницима и супостатима Његовим ништа није помогло и ништа не помаже: свет оде за Њим!

На листовима историје исписано је све шта су супостати Христовог Јеванђеља чинили против Христа, против науке Његове, против следбеника Његових и против Цркве Његове, па ништа није помогло - свет је отишао за Њим. Животочна река коју је Он с неба навратио на суху земљу људског живота није се могла зауставити никаквим блатом, никаквим стенама, никаквим бранама, - жедан свет отишао је за Њим.

Јеврејске старешине попљувале су Христа, избили, нагрдили, лажне сведоке поткупили, на смрт Га осудили, на крст разапели, убили и умртвили. Но још не беху ни руке ваљано од крви опрали, када им дотрчаше њихови стражари са Голготе и јавише, да је Исус васкрсао у светлости и сили и слави великој. Фарисеји потплатише стражаре да сведоче, како нису видели оно што су видели. Но вест о васкрсењу прохуја кроз Јерусалим и сву околину, и све што би савесних људи у тој земљи пође за васкрслим Христом. Поражени фарисеји тада опет говораху међу собом: Видите ли да ништа не помаже? гле, свет оде за Њим!

Онда се разиђоше апостоли и јеванђелисти Христови по народима Истока и Запада и пронеше Радосну Вест о вечном Оцу људи и о бесмртном животу праведника. Скочише на те благовеснике жречеви мисирски и кнежеви персиски и филозофи јелински и цареви римски, те једне намучише, друге посекоше, треће сагореше, четврте пред зверове бацише или у море утопише. Али ништа им не поможе; царства незнабожна падаше, мучитељи Хришћана срамном смрћу изумреше, убице пропадоше док се убијени спасоше. А народи Истока и Запада одоше за васкрслим Христом Сином Божјим.

Нема, браћо, ни једне вере на свету која је више гоњена ни грозније мучена ни безочније клеветана него што је вера ваша и отаца ваших. Она је гоњена од незнабожаца споља и од јеретика изнутра. Сваки корак њеног хода кроз историју обележен је скупим жртвама и заливен невином крвљу. Но зар не знате, да се свако добро скупо плаћа, и да оно што је најбоље плаћа се најскупље? Ипак нису помогла сва оружја људска ни демонска против васкрслог Христа. Народи су отишли за Њим.

Зашто народи одоше за Њим? Да се упитамо: зашто народи, на супрот свему, одоше за васкрслим Исусом? Одоше зато што је народно срце осетило у Господу Исусу истинитог пријатеља и јединог Спаситеља, преобилног у жаркој љубави према роду човечјем;

и још зато што разум народни тражи разумно објашњење смисла и циља земаљског живота, а Христос је објавио разумнога Творца света и показао разумни циљ човековог битисања на земљи;

па онда и зато што се душа народна противи смрти и тражи бесмртни живот, по урођеном нагону, а Христос је доказао и открио и показао васкрсењем својим бесмртни живот људи у царству небесном;

најзад још и зато што народна савест тражи пут којим човек треба да иде да би достигао свој врховни циљ, т. ј. живот бесмртни у царству бесмртном, а Христос је јасно означио и указао тај пут речима и делима и целом личношћу својом, рекавши: Ја сам пут.

Молимо вас, браћо, да запамтите ове четири привлачности које као четири магнета привукоше и привлаче свет да иде за Христом. Једно је, дакле, привлачност Љубави, друго привлачност Разума, треће привлачност Живота, а четврто привлачност правога Пута.

Са ова четири божанска магнетизма привлачи васкрсли Господ народе света, и народи иду за Њим као деца за милим родитељем својим, као овце за добрим пастиром, као војска за победоносним војсковођом.

Што тутње безбожници и бездушци у наше време, и зашто устају на Бога и на Христа Божјега? Зато што мрзе љубав, и мрзе разум, и мрзе живот, и мрзе прав пут. Зато што им је омилила тама, па беже од светлости. Но залуд им је праћати се противу бодила, залуд је ратовати против Онога који кроз 2.000 година, истина лагано корача, али односи победе над свим супостатима својим. Не помаже им викати и клепетати против Спаситеља света. Гле, свет оде за Њим!

И у наше дане, браћо моја, народи се паште да иду за Христом. Они Га осећају као што ласта осећа пролеће. Они се муче да се пробију кроз антихристе што им заграђују пут ка Христу, одвраћајући се од шарених лажи безвераца и окрећу се целим лицем и срцем ка Христу, Животу своме. Тако је данас код свих крштених народа, па тако и код нас. И наш народ пошао је за Њим, васкрслим Христом, од свога крштења па кроз сва времена и колена. И данас он иде за Христом, јер нема у свету ни бољега ни јачега ни истинитијега ни светијега ни поузданијега за ким би пошао; нити има, нити је било нит ће бити. Као оно апостол Петар, тако и наш народ осећа свом душом да нема за ким да иде изван Христа Спаситеља. Кад су неки страшљивци у оно време одустали од Христа, окрете се Господ апостолима својим па их упита: Да не ћете и ви отићи?" На то му одговори свети Петар: Господе, коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечнога живота, и ми познасмо да си ти Христос син Бога живога (Јован 6, 67-69). Тако је и наш народ, уз многе друге народе, познао и сазнао, да су само у Христу као Сину Бога живога праве речи вечнога живота, па је зато и пошао за Христом. И дан данас србски народ иде за Христом насупрот свим супостатима и пропасницима, који пропадајући сами вуку и друге у пропаст. И све се више трезни наш православни народ и одвраћа од ових пропасника којима је милија тама од светлости, смрт од вечног живота, и пропаст душе од спасења душе.

Уз овај часни пост толико је мноштво нашег народа поврвело ка причешћу како се то одиста одавно није видело ни запамтило. Па иако је труд око причешћивања толиких маса народа био велики, ипак су наши свештеници радосно поднели тај труд, благодарећи Богу што су им, не само храмови, но често и црквена дворишта била пуна причасника: Нека је слава Богу! И нека су благословени сви они који се кроз причешће још већма приближише Христу, Спаситељу своме, и сјединише с Њим кроз свету крв Његову.

Ја похваљујем пред Богом веру вашу у васкрслог Христа и љубав вашу према живом Христу. И похваљујем пред Богом ревност свих ревносних свештеника наших, слугу Божјих. Свак од вас примиће венац славе за веру своју и за љубав и ревност своју. Бог ником не остаје дужан, и Бог ником неће остати дужан. Он стоструко плаћа доброту оних који добро чине на њима и на чедима њиховим.

Но уз похвалу ваше ревности хоћу још и да вас охрабрим, ако треба један јуначки народ храбрити, на путу за Христом, којим сте одлучно пошли. Сваки народ може се заваравати за неко време, али не за увек. Народи хришћански после великог Рата заваравани су од разних антихриста и ломили се на погрешним путовима. Сада чујемо и видимо како се ти намучени и изварани народи окрећу ка Христу једином Спаситељу своме. Свуда по свету, па и код нас, опет узимају у руке Јеванђеље. Опет се обраћају светој Цркви. Опет се враћају старој опробаној моралној дисциплини. Напуштају труле лађе, на које су их антихристи навезли и поново улазе у сигурну лађу Христову. Нека је слава Богу! Ево сада и многи безверници виде да сва њихова агитација и сва хајка на Христа ништа не помаже: гле, свет оде за Христом! Јер свет тражи Љубав, Истину и прави Пут, и то све налази једино у васкрслом Исусу Сину Божјем, Господу нашем.

Сад нас више није страва

ни од смрти ни мучења,

наши снови сад су јава

од Христова васкрсења.

Па нас није страва ни од оних пропасника који у наше време вештачки стварају мрачне облачине над народима хришћанским. Ми знамо, да је јаче сунце и од најцрњег облака. Стога смо уверени, да ће се све тмине развејати и ишчезнути пред Христом, вечним Сунцем правде и истине. Оне се већ почињу полако развејавати: и светла ведрина од лица васкрслог Господа поново се јавља народима Божјим на земљи. И гле, народи Божји одоше за Њим!

Због тога нам је Васкрс ове године светлији и веселији него многих минулих година. Због тога и ја радоснијег срца уздижем живоме Господу молитве за све вас, и светлијег погледа гледам у будућност вашу. Па у духовној радости шаљем вам благослов и честитање и поздрав за светли празник Васкрсења:

Мила ми браћо и децо: Христос воскресе!

Епископ Николај, „Мисионар“, 4.април 1937.