Велики пустињак из околине Александрије ава Иларион, молио се Богу неколико година да му открије лукавство ђавола, како то они успевају да одведу људе од доброг пута, те их чине робовима греха, и одводе их у пакао.

И једне ноћи, позове га Анђео да изађе на оближњи пропланак, да узме са собом крст, и да се ничега не боји.

Угледао је како се насред пропланка појављује престо, и како долази сатана и седа на њега.. Пљеснуо је дланом од длан, и ваздух и сва околина се испунила ђаволима. Тада им рече: Сакупио сам вас овде да ми кажете најбољу мајсторију, којом обмањујете људе и заглупљујете их, и доводите у моје царство, у вечну муку. Ко буде најбољи, даћу му да три минута управља паклом, и поставићу га генералом над осталима.

И изађе један из мноштва ђавола и рече:

"Жив био, твоја мрачности! Ево како ја обмањујем људе! Кажем човеку овако:

Море човече, иди ти и у цркву, и пости, и моли се, и чини чак и милостињу, и друга добра дела.

Али ни са ђаволом немој кварити односе!

Иди и у ресторан, иди и у крчму, на игранке, проводе, на игре на срећу, да би се и с овим светом провеселио!

Пошто ми немамо власт да натерамо човека на зло, ја му убацујем такве помисли, да чини зло, и многи, који су глупи, слушају те наше мисли.

Иду и у цркву, али после иду у кафане, код пријатеља, попију, чак им и музика свира;

и онда им је џаба што су ујутро били у цркви, када су се увече вратили са наше службе."

"И јеси ли многе тако; бмануо" - упита га сатана? "Многе" рече!

Обмануо си глупље од себе, али ниси учинио ништа нарочито - рече сатана. Зашто - упита овај?

Ти кажеш човеку; и у цркву, да иде и у крчму, да иде и на забаве, да иде и на света места, да чини и добро и зло, али и Господ Христос му каже у Еванђељу:

"Нико не може два господара служити (уп.Мт.6,24)," тј. мени и Богу.

Ти си га подстакао да греши, јер можда није знао, али после долази Анђео Божји и каже му:

"Човече, не можеш ходити двема стазама, или с ђаволом, или с Богом. Држи се Бога, јер се нећеш спасити.

"И јесу ли те после напустили многи" - упита сатана овог ђавола?

Па, јесу – рече. Ето видиш, рекао сам ти ја да си обмануо глупље од себе. Због тога знај да ниси добро радио. Водите га и ударите му десет батина, и пошаљите га на дно пакла, јер је глуп.

Тада изађе друти ђаво и рече: "Жив био, твоја мрачности!" Ако те ја не задовољим, други те неће задовољити! "Да те видим, јуначе" - рече сатана. Ја кажем: "Море човече, нема Бога, нема ђавола, нема Анђела, нема пакла, нема раја, нема вечне муке, нема вечне славе, све је овде, на овом свету !

Ако имаш шта да једеш и шта да пијеш и имаш жена и новца много, ако имаш поштовање од људи, кућу и многа богатства, овде је рај.

А ако немаш, овде је пакао.

Све ти је на овом свету, после смрти нема ничега."

И јеси ли обмануо многе? "Многе" - рече!

"И ти си обмануо глупље од себе" - рече сатана. Обмануо си оне који не познају Свето Писмо.

А тамо пише да има Бога, да има ђавола, да има Анђела, има пакла, има раја, има вечне муке, има вечне славе, има казне за грех, има на небу награде за добро дело.

Свето Писмо је пуно таквих учења, и који га читају, не верују теби. Чак и више од тога. Бог је човеку дао савест.

И чим погреши, нешто, га изнутра гризе и каже:

Зашто си тако учинио?

Може нико да га не кори. Може нико да не види тај грех, али савест човекова ради у њему, гризе га као црв у дрвету:

Зашто си то учинио и зашто си разгневио Бога таквим гресима?

Дакле, узалуд му ти казујеш да нема Бога, јер му савест казује, а и Свето писмо говори - да Га има. И ти си глуп, и не доносиш велики допринос царству пакла."

И доби овај ђаво батина као и први.

Сатана позва следећег.

Али нико више није смео да изађе, јер се бојао батина и поруге.

Ипак, после неког времена изађе један грбави, са четири реда рогова, једна му нога пачија, једна коњска, и реп дугачак неколико метара.

Жив био, твоја мрачности - рече.

Како се зовеш - упита сатана? Куси се зовем.

Видим те старог и грбавог, чини ми се да ти знаш разне мајсторије да обмањујеш душе, и да их доводиш у моје царство.

Куси рече: Ни твоја мрачност не зна што знам ја!

Да те видим. Ја сам оматорио у борби са,- људским душама толико хиљада година, и мојом мајсторијом многе душе одводим у пакао.

Као што у зиму падају пахуље снега, тако ја спуштам у пакао душе сваког дана.

Ја не кажем као онај први ђаво, јер човек зна да не може служити два господара, и Анђео га лако приводи Господу.

Али не кажем ни као, други глупан, да нема Бога, нема ђавола, нема Анђела, нема пакла, нема раја.

Не! Јер Свето Писмо каже да има и Бога и ђавола и Анђела и пакла.

Ја кажем: Море човече, има Бога, има ђавола, има Анђела, има вечне муке за грех и вечне славе за добро дело, али имаш још времена!

Зар си глуп? Баш од данас да започнеш добро дело?

Ако је дете, кажем му: Море дете, ти од сада имаш да живиш!

Долази младост, треба да се ожениш, треба да се проводиш на свету! А ако је младић, кажем му: Након што се будеш оженио и засновао домаћинство, после тога ћеш отпочети добро дедо.

Сада једи, пиј, проводи се, чин сва зла, та млад си.

Опростиће Бог, јер Он познаје човекову немоћ.

Покајање остави за сутра, прекосутра, остави за догодине, касније. Хоћеш да дајеш милостињу, не жури! Покајеш се пред смрт.

Хоћеш да постиш, немој, истрошићеш здравље.

Пости кад остариш, пост је за старе.

Хоћеш да се молиш. Не сада, изгубићеш много сати молећи се Богу.

Па сада имаш посла. Треба да гајиш децу, да стичеш кућу, да спремаш мирз.

 И забуним га животним бригама, и стално му казујем:

Остави за други пут.

Ако му Анђео каже: Подај подушје за мртве, ја кажем.

Сада имаш да одеваш децу, да правиш свадбу, после ћеш.

Анђео хаже: Море човече исповедај се и остави грех, остави разврат, остави пијанство, дуван, псовке.

А ја му шапнем: Ех, зар још од сада?

Касније, пред смрт, исповедићеш се свештенику, разрешиће те и готово.

С тим ме сви слушају – рече ђаво - и стално одлажу добро дело од данас до сугра.

А грех је у човеку, као кад би узео велики ексер и чекићом почео да га укиваш у дрво.

Ако удариш пар пута, лако се може извадити.

Ако га укуцаш до половине, теже је, а ако га сасвим укуцаш, треба да расцепиш дрво.

Тако се и грех укива у људску природу навиком.

И ако човек не остави данас грех, када је свеж, што више стари, тим га се теже може одвићи. И тако многе ја одводим у пакао с једним јединим саветом: Добри људи, има још времена за добро дело, не будите глупи да га отпочнете баш од данас или баш од овог часа! И успео сам и успевам. Иди и види у паклу колике сам гурнуо и гурам овим саветом.

Тад му сатана рече:

Браво! Најбољи је савет да учиш човека да одлаже покајање и добра дела, од данас до сутра.

Зато ти дајем своју круну и штап да владаш паклом три минута, и сви да научите од њега то лукавство, да бисте довели што више душа у моје царство, да би се с нама мучиле у векове векова.

- Након тога сатана пљесну рукама и све нестаде.

А ава Иларион остаде зачуђен оним што је видео.

Тада му Анђео Господњи рече да оде у своју келију и запише што је видео, да би каснији нараштаји знали како је ђаво лукав, и како вара људе да одлажу покајање од данас до сутра, од младости до старости, до смртне постеље, и тако их одводи у пакао.

Извор: књига старца Клеопе "Пут Неба".