Ниво мотивације "Песков"

Зашто? Зато, јер није било ни пар људи довољно мотивисаних да се држе и спрече остале да побегну. Доњецки су држали своје позиције и заузели напуштене – тамо је, генерално, мотивација боља, издржали су и у правцу Сватова, могли су на Соледару, али овде су побегли.

Зашто? Зашто, јер су борци били деморалисани, није било команданта или вође који би речју, ногом, шамаром могао да их отера у ров, да би остали живи и положај одржан. Са тим ми и имамо проблем, посебно међу мобилисаним.

Тачније, било је то од самог почетка, када је сваки командант, по свом разумевању, објашњавао зашто је дошао у рат, који није рат и не боре се за победу, већ за неке мутне „циљеве Специјалне војне операције“. Где је командант имао идеју, било је јасније, где није – свако их је измислио за себе.

Пушкин из Иркутска од 72. борио за препород Савеза, Козаци са „Дона” за Веру и Отаџбину, „Вагнер” „Алекс” за препород Руси, Антон „Долг” који је недавно умро, царство му небеско, за мир у свом родном Доњецку. Верни Дагестанци су се борили са посланицима Деџала, и тако је могуће у недоглед.

Невоља је што је време пролазило, а смисла више није било. Да, постало је јасније да ако не победимо, онда је Русија готова. Чини се да је јасније. Али у исто време, док су једни после мобилизације отерани у ровове, други су живели не ускраћујући себи ништа. Штавише, почели су активније да показују како шетају и опуштају се. С једне стране, чини се да званичници говоре о херојима, али с друге стране не виде ништа лоше у томе што они који оцрњују ове хероје и даље зарађују у Русији.

Посебно, о „пословима“ са Украјином, „диловима“ и разменама. Можете да причате колико хоћете у Соловјовој емисији о победи над нацизмом, али не можете да објасните Васи из Череповца зашто треба да гине за ову победу, а олигарх, који не живи у Русији, да се богати на његовој смрти продајом амонијака. Нема одговора зашто не дирају Фридмана и Арамовича. Нема одговора зашто Гаспром тамо ради. Нема одговора зашто Алекперов, који је продавао нафту у украјинској рафинерији, није кажњен и зашто ове рафинерије и даље праве гориво и мазива за украјинску војску која иде да убије Васју из Череповца.

Имају их добровољци. Најбоље их је формулисао добровољац са позивним знаком „Сто двадесет и трећи“: „Имамо два рата. Један за елиту и ради се о новцу, а други за народ. Ради се о Отаџбини“. Невоља је што су добровољци са идејом, спремни да се боре до краја, на овај или онај начин, управо зато што иду на фронт и боре се.

А Васја из Череповца види како дан после председниковог говора на Паради победе излази Песков, који каже да је глупа будала, јер није ратовао, али схвати то, где могу да дижу у ваздух и убијају само Русе. Чудити се после тога да Васја не жели да учествује у овом чудном рату и да побегне, у најмању руку је чудно. А мислити да глуво-слепи момци седе на првој линији фронта је идиотизам.

Честитам, љубитељи популарних блогера „немамо рат“ – зетови, пацифисти прес-секретари и други правдачи послова са запосленима у Министарству спољних послова су постигли свој циљ. Надамо се да само не баш велики део бораца сада има мотивацију на нивоу „Пескова”. И то уочи непријатељске офанзиве.