Три јеванђелиста, Матеј, Марко и Лука, говоре о дому крепкога домаћина овако: „Како може неко ући у дом крепкога и сасуде његове разграбити, ако прво не свеже крепкога, и тада ће дом његов разграбити. Ко није са Мном, против Мене је; и ко не сабира са Мном, расипа. Тога ради кажем вам: сваки грех и хула опростиће се људима: а на Духа Светога хула неће се опростити људима“ (Мт.12:29-31).
Ко је тај крепки и где је дом крепкога? О томе говори Апостол Лука одмах у наставку овог jеванђеља: „А кад нечисти дух изиђе из човека, пролази кроз безводна места тражећи покоја, и не налазећи, говори: вратићу се у дом мој, откуда изиђох; и дошавши налази дом пометен и украшен. Тада иде и узима седам других духова горих од себе, и они уђу и живе тамо: и буде последње човеку томе горе од првога“ (Лк.11:24-26). Сам назив крепки значи јаки и снажни, и то значи да човек не може да ратује са крепким без благодати Божије, него човек се спашава бекством и побеђује бекством. Апостол Павле вели: „Бежите од блуда (1Кор.6:18), бежите од идолослужења“ (1Кор.10:14). Апостол заповеда бежите и не каже борите се, јер не можеш да се бориш без благодати Божије, осим кад је борба неизбежна и тада Бог помаже човеку Својом благодаћу. Иначе обично човек се спашава бекством и побеђује бекством, тако је Бог рекао преп. Арсенију Великом: „Бежи од људи и спасићеш се“. И преп. Арсеније је до краја свог живота чувао ту заповест. Због чега је речено то, да је нечисти дух крепак, јак, снажан? И откуда њему та сила? Сва његова сила је у превари, и док не превари човека, не може му ништа, а кад га превари, онда се човек просто сроди са демоном, и због тога Бог назива ђавола оцем и лажом, и каже Јеврејима овако: „Ви сте од оца (вашега) ђавола, и похоте оца вашега хоћете чинити: он је човекоубица од искона, и у истини не стоји, јер нема истине у њему: кад говори лаж, од својих говори (и своје говори): јер је лажа и отац лажи“ (Јн.8:44). Ђаво је отац грешника и ђаво је лажа, то је Господ рекао Јеврејима. Тако „дом крепкога“ може да буде и тело сваког човека појединачно, а може да буде и цели свет. А како је ђаво отац људима? Људи се сродили са демонима и бунтују против Бога и природе као демони, довољно је само сагледати како је Запад постао Содома и Гомора. И ми видимо због чега јеванђеље нечистог духа назива крепким. Зато што нечисти дух влада целим светом, и мада он влада на лаж и на превару, ипак је он крепак и влада целим светом. А против крепкога не можеш да ратујеш без благодати Божије, него се спашаваш бекством и побеђујеш бекством. Како се спасава и побеђује бекством? То није телесно бекство, него пре свега духовно бекство, мада је по нужди потребно и телесно бекство. И не побеђује се буквално бекством, него се избегава присни додир и борба „прса у прса“, а демон се туче стрелама издаље као у старо време или као топовима у данашње време. Како се туче демон? Пре свега постом, молитвом и крстом, уопште побожним животом. Тако су Пресвета Богородица и преп. Оци и Матере тукли демоне издаље као стрелама или као топовима у данашње време. На основу тога можемо да одговоримо на питање, које се много пута поставља у данашње време, зашто је Света Гора затворена за жене? И одговарамо: зато што хришћани не слушају заповест апостола Павла бежите од блуда и богаћења и људске славе, и људи не слушају и не беже од три страсти које владају светом, или ако и беже од телесног блуда, али од духовног блуда у срцу и мислима и погледима људи не беже, или боље речено – готово нико не бежи. И због тога је Света Гора затворена да монаси не би имали борбу и са блудним људима, него само са блудним демонима. Јер ако би хришћани бежали од блуда, онда не би требало затварати Свету Гору, јер хришћани би били свети и у браку и ван брака. Тако Апостол говори: „Добро је човеку да се не дотиче жене. Али због блуда сваки човек да има своју жену, и свака жена да има свога мужа... Не лишавајте се једно другога, осим по договору за време, да пребивате у посту и молитви, и опет скупа да будете, да вас сатана не искушава неуздржањем вашим. Али ово говорим по савету, а не по заповести. Јер хоћу да сви људи буду као и ја (тј. да сви људи живе безбрачно као Апостол)“ (1Кор.7:1-7). Апостол прикривено говори хришћанима да у браку беже од блуда ради поста и молитве, и додаје: „Да вас сатана не искушава неуздржањем вашим“. И даље у истој глави опет прикривено говори хришћанима: „И у браку бежите од блуда“, и каже овако: „Сваки, браћо, у чему је призван, у томе да пребива пред Богом. Јеси ли се привезао за жену, не тражи разрешења: јеси ли се одрешио од жене, не тражи жене. Ако ли се пак и ожениш, ниси сагрешио: и ако се уда дјева, није сагрешила. Али ће такви имати скорб плоти (невољу): а ја вас штедим. А ово говорим, браћо, да је време прекраћено на даље (остало), да би и који имају жене били као који немају... и који употребљавају овај свет као који не употребљавају: јер пролази обличје овога света. А ја хоћу да сте ви безбрижни. Неожењени брине се за Господње, како ће угодити Господу; а ожењени брине се за светско, како ће угодити жени. Разлика је и између жене и дјеве: неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и телом и духом: а удата брине се за светско, како ће угодити мужу“ (7:24-34). Апостол и отворено и прикривено заповеда: бежите од блуда, не само ван брака, него и у браку. И кад би људи слушали Апостола и кад би бежали од блуда, онда не би требали да се одвајају монаси и да се затварају у манастирима, јер би хришћани били свети, као што су и позвани да буду свети. Али као што је речено, хришћани данас не беже од блуда, епископи и свештеници не упозоравају људе да беже од блуда, јер ни они сами не беже од блуда, и уопште речено тешко је данас наћи хришћанина, који бежи од блуда по заповести. И не само од блуда да треба бежати, него и од богаћења и од људске славе, јер по светим Оцима то су три страсти, које владају светом, то су: љубав према плоти и љубав према богатству и љубав према људској слави. То су три џина, три исполина на црквенословенском, три гиганта на грчком, то су демон сластољубља и демон среброљубља и демон славољубља, то су три џина који владају светом. Није речено да се боримо са њима, јер без благодати Божије не можемо да се боримо са џиновима, него је речено: бежите од њих и удри по њима издаље молитвом и постом и крстом и целим побожним животом. Али ако је борба неизбежна, Бог ће дати благодати да се изборимо против њих. А што се тиче наших епископа и свештеника, они су свесни да не могу да се боре против ових џинова који владају светом, али и не беже од њих, него служе њима као и цели свет. Добро је рекао један јеромонах: они нису јеретици, него безбожници. Или боље речено: они су и једно и друго – и безбожници и јеретици. Лажни хришћани у браку Безбожници и јеретици тврде да нема блуда у браку, мада је данас очигледно блуд и у браку, јер тешко је наћи брак, у коме није било абортуса или се нису користила средства против зачећа. А ми ћемо то доказати помоћу другог јеванђеља о умножењу благодати, јер циљ хришћанског живота јесте умножење благодати. Јеванђеље говори да сваки хришћанин, који не умножи благодат, он је лажни хришћанин и он нема спасења. И против њега говори јеванђеље овако: „А онај, што је примио један талант, отиде и закопа га у земљу и сакри сребро господара свога... А господар његов одговори и рече му: лукави рабе и лењиви, ваљало је теби да даш моје сребро трговцима, и ја дошавши узео бих своје са добитком; узмите дакле од њега талант и подајте ономе, што има десет таланта... И непотребног раба баците у таму најкрајњу: тамо ће бити плач и шкргут зуба“ (Мт.25:18-30). Сваки хришћанин, који не умножи благодат, он је непотребни раб, он је лажни хришћанин и он нема спасења. А свакако благодат треба умножити и у браку и умножење благодати треба да се покаже на деци, па ако нема умножења благодати у браку и ако се то умножење не покаже на деци, то значи да Бог није учествовао у браку и тај брак није по Богу и није то православни брак. Па ако нема умножења благодати у браку, муж и жена ће чути ово: „И непотребног раба баците у таму најкрајњу: тамо ће бити плач и шкргут зуба“. Па ако је таква страшна осуда и казна, то значи да је у браку учествовао ђаво и да је вероватно било и блуда у браку. Види упутство за употребу лозе светог Симеона Мироточивог, где је наређено да се муж и жена после зачећа телесно одвајају у време трудноће и после порођаја најмање годину дана, јер тако се и животиње одвајају после зачећа, па тако би требали и људи. А данас ми знамо да је блуд и у браку, јер где је абортус и спречавање зачећа и не-уздржање, тамо је ђаво и тамо је сигурно блуд у браку. И Бог је Отац и ђаво је отац, и Један и други учествују у рађању сопствене деце, па тако Један или други учествују и у рађању деце у браку, па тако Бог је Отац правим хришћанима, а ђаво је отац лажним хришћанима. Јеванђеље јасно говори: где се умножава благодат Божија – тамо је Бог Отац и тамо су прави хришћани, а где се не умножава благодат – тамо је ђаво отац и тамо су лажни хришћани. |