 Чак и мошти светаца вековима чуване у пећинама Кијевско-печерске лавре, за Зеленског и његове западне пријатеље постали су монета за поткусуривање са Москвом
Сазнања спољнообавештајне службе Русије да ће ове светиње Кијев и Унеско, како би их наводно сачували од руских ракетних напада, „евакуисати“ у музеје Француске, Италије, Немачке, Ватикана… с разлогом су узнемирила православни свет. Представника Унеска, Томас Милер поручио је, међутим, да та организација „није укључена у пренос културних добара“, али није умирио јавност, будући да није открио да ли су о преносу моштију вођени преговори са Украјином, да ли је та организација одобрила пренос драгоцености, као ни детаље њиховог могућег преноса у Европу. И неубедљиви демантији украјинског министра културе да мошти „неће напустити територију Украјине“ још су неуверљивији у тренутку када знамо да су древне византијске иконе „спашене“ из ове земље, пре неколико дана изложене у Лувру. Професор Православног богословског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Дарко Ђого, каже за РТ Балкан да се питао када ће се отимање светиња, моштију и икона наћи на дневном реду кијевског режима који је своју „мисију“ започео одузимањем простора канонској Украјинској православној цркви. „Видимо да су кијевске власти нашле партнере и осмислиле нову технологију отимања светиња која ће бити мање видљива и имати неки псеудо-легалистички облик. Чак ни тако не може да се сакрије да ни они, ни њихови сарадници у индустрији старина не разликују православне светиње од експоната. То је због њихове потпуне атеистичке и метафизичке затупелости и неспособности да виде суштину православних светиња“, јасан је Ђого. Саговорник РТ Балкан додаје и да већина моштију чуваних у Кијевско-печерској лаври припадају управо светитељима чије су се испоснице налазиле у тим пећинама. Зато би, како каже, њихово изношење одатле било- „варварски, нецивилизацијски чин, супротан основним религијским и људским правима„. „Много ме је то подсетило на језик којим се ДПС користио непосредно пред и за време отимања светиња у Црној Гори. Јер, Мило Ђукановић и његови сарадници су за мошти светог Василија Острошког употребљавали израз ‘кости’, показујући тако да не разликују православне светиње од музејских експоната“, наводи Ђого. Наставак бољшевичког терора Одлуку о изношењу моштију из Лавре, наш саговорник назива „новом технологијом“, али каже да би, ако је Унеско не спречи, била наставак бољшевичког терора, током кога су, 1918. мошти светаца изношене, спаљиване, шутиране… „Само би то сада било урађено у рукавицама, а метафизичка суштина би остала иста. Поента је одузети од верујућег народа светињу и опомену на векове заједништва које су провели Руси и Украјинци„, уверен је Ђого. Причу да се на овај начин штите иконе, наш саговорник сматра потпуном бесмислицом. „Ако постоји иједна тачка у Кијеву која је савршено сигурна од било какве врсте потреса, то су мошти у пећинама“, објашњава Ђого, наводећи да је реч о некадашњим испосницама и пролазима које се налазе дубоко под земљом. „Метод“ да се нешто износи да би се заштитило, познат је, како он наводи, још од времена комунистичке власти. И тада су светиње привремено изношене и расељаване по музејима, па никад више нису враћене у цркву. „Ово све подсећа и на колонијално одузимање светиња које су на истом простору Пољаци и Литванци знали да раде у 17. веку, окупирајући цркве, а православне светиње износећи на пијаце“, истиче Ђого. Извор: "РТ Балкан" |
