Хтео сам да кажем неколико речи о Божијем благослову. Али прво прочитајте занимљиву причу „О оцу и ћерки“.

„Једном је мудар човек удавао своју ћерку.

- Благослови ме, оче! замолила је ћерка.

Отац јој каже:

- Нека је воља Господња да више не прелазиш праг моје куће!

Ћерка је била изненађена таквим благословом, али је ћутала. После неког времена родила је сина и поново замолила оца да је благослови.

- Нека буде воља Господња, - рече отац, - па да речи: "О, како сам спора!" буду твој уобичајени усклик.

— Али како то, оче? - није могла да издржи ћерка. - У мом животу била су два таква свечана догађаја, али оба пута си ме проклео.

„Не, кћери моја“, одговорио је отац. „То нису биле клетве, већ благослови. Пожелео сам ти тако срећан и радостан живот у кући твог мужа да се више никада не мораш враћати у моју кућу. Тада сам ти пожелео да неуморно бринеш о свом сину, узвикујући с времена на време: „Ох, ја сам спора, још нисам нахранила сина!“, „Ох, спора сам, још нисам напијила сина!”, “Ох, ја сам спора, мој син још у школу није отишао! Тада ће дете расти здраво и паметно, а мир ће увек владати у вашој кући.

То се често дешава у нашим животима. Молимо Оца Небеског да нас благослови за неки важан посао, али не видимо видљиву помоћ и подршку.

"Господ нас не чује!" уздаси се чују из наших душа. "Бог нам не помаже!" „Господ нас је напустио!“

Али у ствари, Господ нас чује, помаже и благосиља! Само ми, због своје грешности, не видимо Његову свету помоћ, а чак нам се понекад чини да нам Господ уместо помоћи шаље препреке...

Господ воли све људе, па и грешнике, али благосиља само оне који Му се обраћају за Његову свету помоћ.

А помоћ увек долази - међутим, понекад је не видимо...