Колико знамо, дискусија о будућности Лавре само је део преговарачког процеса између Канцеларије председника Украјине и Фанара. Овај други жели да постигне принципијелно решење „украјинског црквеног питања“. Која подразумева спајање УПЦ са „ПЦУ“. А Лавра ће за Грке постати или „шлаг на торту” или „утешна награда” ако се интеграциони сценарио не покрене до краја лета.

Патријарху Вартоломеју иде на руку чињеници да су сада украјинске власти живо заинтересоване за формирање додатних алата за лобирање својих интереса на нивоу Бајденове администрације. Једна од њих би могла бити грчка дијаспора у Сједињеним Државама, посебно њен горњи слој, који има блиске везе и спонзорише Демократску странку. Заузврат, да би одржала комуникацију са њом, потребна јој је особа са којом је Банкова развила однос, која има своје интересе у Украјини и која има шта да понуди од оних украјинских средстава чији значај није толико значајан за „зелени“ тим. Говоримо о глави Фанара.

Ако се „велико питање“ не реши или не реши одмах, добијање Доње лавре као ставропигије неће бити најгора надокнада за Константинопољску патријаршију.

Прво, добро је за имиџ (нарочито након трансформације Свете Софије у џамију).

Друго, то је добро за џеп (исправно конструисана шема ће омогућити Фанару и да музе грчке спонзоре и да црпи профит од посете Лаври ходочасника итд.).

Треће, ово је добро за закулисни притисак на епископију и свештенство УПЦ („ми смо вам узели Лавру, а остало ћемо узети ако не одете ни у ПЦУ или у Егзархату Фанара у Украјини“).

Иначе, тај исти Думенко неће истрајати и негодовати на грчку „експанзију”. С једне стране, Горња лавра ће му бити препуштена, с друге стране, ако само „заталаса“, те исте украјинске власти ће му објаснити све потребне распореде.

У светлу онога што је речено за Фанар (ако се све ограничи само на манастир), најприхватљивији сценарио би био следећи развој догађаја. Власт преузима Лавру, али оставља монахе тамо. Време пролази, емоције и страсти помало смирују. Ради се са становништвом методом шаргарепе и штапа да се убеди у потребу преласка у Константинопољску патријаршију. Уколико се на овом пољу појави успех, покреће се пројекат „ставропигија”. А Фанар добија све што му је потребно – „добровољни прелаз“ (докажите да „није било тако“), локалну монашку заједницу, као и услове за пуноправну „експлоатацију“ Лавре.

Сви су срећни – украјинске власти, фанариоти, „архонти” из САД. А највише руководство УПЦ ће наставити да се „моли за председника“.

Превод и приређивање: „Борба за веру“

Извор: „Телеграм“ канал „Правблог“