Акције Цариградске патријаршије на стварању аутокефалних цркава на канонској територији Руске православне цркве политички су мотивисане и усмерене на изазивање раскола у православном свету, рекао је московском дневном листу „Известија” заменик шефа Одељења РПЦ за односе са друштвом и медијима Вахтанг Кипшидзе.

— Сви поступци Цариградске патријаршије у Литванији диктирани су искључиво политичким разлозима. Цариградска патријаршија се устезања увлачи у хистерију повезану са „укидањем руске културе“. А део тог пројекта је и притисак на епархије и парохије Руске православне цркве не само у балтичким државама – указао је Кипшидзе.

У марту 2023. Влада Литваније и цариградски патријарх Вартоломеј потписали су споразум о сарадњи. Виљнус верује да ће тај документ поставити темеље за похјаву „цркве“ Цариградске патријаршије у Литванији. Вартоломеј је тада изјавио да види могућност стварања егзархата Цариградске патријаршије у тој балтичкој земљи.

На Епископској конференцији Руске православне цркве 19. јула поступци цариградског патријарха названи су антиканонским, а планови за стварање егзархата у Литванији оцењени су као припреме за „још једну инвазију на канонску територију Руске православне цркве“.

Разговори о одвајању од РПЦ не само у Литванији, већ и у Летонији, почели су одмах након што је Вартоломеј дао томос о аутокефалности расколничкој „Православној цркви Украјине“, у јануару 2019. Међутим, Литванска православна црква, за разлику од исте Летонске православне цркве (ЛТЦ) и канонске УПЦ, нема посебан статус и представља Виленско-литванску епархију у оквиру Московске патријаршије.

Устав Литваније предвиђа да држава признаје традиционалне цркве и верске организације, у које спада и РПЦ. Православље је друга највећа верска деноминација у Литванији после католицизма. Број православних је око 5% њеног становништва.

Али, ако су у Литванији до сада ограничени на споразум о сарадњи, који је, с обзиром на однос између Московске и Цариградске патријаршије, очигледно антируске природе, летонски посланици су 2022. хитно променили закон о Православној цркви. Њиме су ЛПЦ прогласили независном и одвојеном од Московске патријаршије.

Нијанса је у томе што је у Летонији Црква по уставу одвојена од државе и парламент не може да се меша у њене послове. Ипак, посланици су прогласили аутокефалност ЛПЦ и наложили јој да се усклади са изменама закона.

Патријарх Кирил је 19. јула, током Епископске конференције, назвао независност ЛПЦ „лажном аутокефалношћу“.

– Сада добро видимо плодове политике Цариградске патријаршије у Украјини, где је дошло до тога да се архијереји УПЦ затварају, парохије отимају, а свештеници киднапују. Цариградска патријаршија жели да покрене нешто такво и у другим државама на чијој територији се налазе парохије Руске Цркве и бори се против  самог њеног постојања.

- Ово је, по мом мишљењу, апсолутно опака политика која подрива не само темеље међуправославног јединства, већ поставља питања о моралној димензији деловања Цариградске патријаршије“.

Канонска територија РПЦ није ограничена на територију савремене Руске Федерације. Има епархије у Украјини, Белорусији, Молдавији, Азербејџану, Казахстану, Кини, Киргистану, Летонији, Литванији, Монголији, Таџикистану, Туркменистану, Естонији и Јапану.

Има и засебне парохије у различитим земљама света које су се добровољно укључиле у јурисдикцију Руске православне цркве.

аменик председника Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије протојереј Игор Јакимчук оценио је:

„Овакво стање сада оспорава, између осталог и Цариградска патријаршија, што може интензивирати расколничке покрете у православном свету. Цариград је чак примио у своју јурисдикцију једног московског духовника без отпуста, што значи да удара на РПЦ  и у Русији, а не само у балтичким земљама и Украјини.

Аутокефалност украјинских расколника (ПЦУ) до сада признали само првојерарси Александријске, Грчке и Кипарске цркве, што значи да је већина православних цркава не прихвата.

„Руска православна црква је 2018. прекинула односе са Цариградом и не одржава са њом никакве контакте. Нема планова ни да поводом Литваније и Летоније контактирамо са Вартоломејом. Наша Црква ће наставити своју мисију и у тим земљама, као што је то и досад чинила“, нагласио је Јакимчук.

У резолуцији Епископске конференције РПЦ се наводи да су „једно од оруђа политичких снага непријатељских православљу били руководиоци Цариградске патријаршије, заслепљени жељом за задовољењем приватних интереса и амбиција“.

Руски епископи су подржали  документ „О искривљавању православног учења о Цркви у актима јерархије Цариградске патријаршије и говорима њених представника“.

Тај документа треба да још одобри Свети синод РПЦ.

Руска Црква је, иначе, обзнанила да одсад неће признати аутокефалне структуре које ће Цариград стварати без сагласности помесних цркава.

Извор: "Факти"