Након константних и сукцесивних политичких испада са хрватске стране да је поред Николе Тесле и Милутин Миланковић „хрватски знанственик“ јасно је да се овде ради о политици политичког похрваћивања свих великана који по месту рођења потичу са данашњег простора Републике Хрватске али нису етнички Хрвати применом тзв. хрватског државног права.

На основу овакве политичке филозофије, сви становници Хрватске морају бити политички Хрвати и сходно томе све што потиче са простора Хрватске мора бити хрватско. Међутим, поставља се питање да ли је оваква терминологија прикладна бар у лингвистичком смислу што такође индиректно покреће и расправе о Хрватима и Србима у свим контекстима укључујући и оне „вечне“ теме типа да ли су Хрвати и Срби исти народ или да ли су сви становници Хрватске Хрвати?

У доњем кратком тексту желео бих по овим питањима да потсетим на ставове једног од највећих јужнословенских филолога 19.-ог века – Вука Стефановића Караџића, а које је изнео 1861. г. као одговор свом колеги, похрваћеном Словаку, Богославу Шулеку који је објавио у загребачком Невену (бр. 8, 1856. г.) чланак „Срби и Хрвати“ тврдећи да су Хрвати и Срби један народ, да им је језик један односно исти или заједнички, да им је стога и књижевност писана тим језиком заједничка, и да их чак ни вера не дели.  

Међутим, у одговору Шулеку у чланку „Срби и Хрвати“ у Видовдану (бр. 31, 1861. г.) Вук је био изричит:

“…и сад мислим да су се стари Хрвати у језику разликовали мало од Срба, и да су данашњи Чакавци прави њихови остаци и потомци, и да се по правди само они могу звати Хрватима… Главна су станишта данашњијех Чакаваца острва или отоци Јадранскога мора од Истрије до иза Корчуле… Хрвати по правди могу се звати: 1) Сви Чакавци; и 2) Кекавци у Краљевини Хрватској који су се на то име већ обикли. Срби по правди могу се звати сви Штокавци макар које вјере били и макар гдје становали…”

Вук је, у ствари, у овом чланку отворено оптужио “хрватске родољупце” да намерно настоје да разоре српски етнички корпус јер су они једини у Европи одбацили основни принцип лингвистичког одређења националне припадности, тј. да један народ може да говори само једним језиком и прогласили Хрвате за народ који са лингвистичке тачке гледишта у суштини говори три језика: штокавски, чакавски и кајкавски/кекавски. По Вуку (и не само по њему), у тадашњој Краљевини Хрватској, у ствари, прави етнички Хрвати готово да и нису живели, јер је већина чакаваца била изван те краљевине. Стога је Вук увео нови појам: Хрваћани под којим се подразумевају сви становници Краљевине Хрватске без обзира на њихову етничку припадност, за разлику од појма Хрват који се може односити само на исконске етничке Хрвате (чакавце). Тиме је Вук оспорио основни принцип великохрватске теорије о хрватском државном праву по коме су сви становници Краљевине Хрватске називани Хрватима укључујући и православне Србе штокавце.

У нашем конкретном случају, и Никола Тесла и Милутин Миланковић у етничком смислу могу да буду само Срби, Хрвати не могу да буду никако док само евентуално у политичком смислу могу да буду Хрваћани мада се и о овом термину у њиховим случајевима да још расправљати обзиром да, се нпр. Никола Тесла није родио у Хрватској већ у тадашњој Војној Крајини која тада није била у саставу Хрватске. Напоменимо да су Теслини преци пореклом из Србије и да су своје презиме на ић променили у Тесле населивши се у Војној Крајини. Тесле су иначе за време Другог светског рата у НДХ искусиле као и многи други етнички Срби геноцидну политику усташког режима Анта Павелића јер су једноставно били Срби.   

Др Владислав Б. Сотировић

Виљњус, Литванија

Истраживач-сарадник Центра за геостратешке студије

Београд