„Истражујте Писма“. Истражујте Писма, јер у њима почива живот вјечни. Господ наш Исус Христос, браћо моја, најслађи Владика и Творац анђела и све умне и чулне твари, потакнут милосрђем и многом добротом и љубављу коју има према нашем роду, даровао нам је и дарује сваки дан и сваку зору да је славимо.

Читали смо свето јелеосвећење, и помазали се ради наше помоћи, а некада нам се Господ смиловао заступништвом Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије и свих светих и опростио нам гријехе наше и удостојио нас Царства небеског, да се радујемо и да прослављамо Свету Тројицу. У древна времена, хришћани моји, људи су били чисти и говорили са Богом. Прво је Дух Свети просветио пророке, те нам написаху Свето писмо. Потом је просветио свете апостоле, а затим свете оце, који нам објаснише књиге наше Цркве, да бисмо знали шта нам је чинити.

У оно вријеме био је човјек по имену Мојсеј. Он је када је још био мало дијете примио два благодатна дара у своје срце – љубав према Богу и љубав према својој браћи. Тако и ми, благочестиви хришћани, имајмо ове двије љубави, јер је ово заповијест Господња: „Ово је заповијест моја, да љубите једни друге, као што ја љубих вас“. Чујете ли, браћо моја, шта казује Христос? Као што ја бих вријеђан, ударан, гладан, жедан и распех се и излих крв Моју ради ваше љубави, да бих вас ослободио из руку ђаволских, тако треба и ви да љубите Бога и браћу вашу, да ако буде потребно, излијете и крв вашу за љубав према Богу и вашој браћи. Савршена љубав је да продаш све ствари што имаш и даш милостињу и да раздан будеш у робове, и све што стекнеш даш из милосрђа. 

На Истоку је био један владар, којем су из једне његове области узели стотину робова, те продаде све ствари и откупи их, но дијете једне удовице је остало заробљено. Шта је учинио владар? Обријао се и оде и умоли господара од дјетета да га ослободи, а њега да задржи за роба, као што и би. И би крајње окрутно поступано према њему, док га ради његовог стрпљења Бог није удостојио да чини чуда. Потом га ослободи онај господар и поново постаде првосвештеник. Такву љубав Бог жели да имамо и ми! Има ли некога с таквом љубави? Не! Не продаји себе, продај само своје ствари и дај милостињу. Не можеш то учинити? Дај пола, трећину, четвртину… Не можеш ни то? Дај хљеб брату своме и не жури да га оклеветаш. Како ћемо се спасти, браћо моја? Једно нам се чини тешко, а друго горко. Бог је милостив, да! Али је и праведан и има палицу челичну. Дакле, ако желимо да се спасимо, треба да имамо љубав према Богу и према нашој браћи. 

Постио је Мојсеј четрдесет дана и ноћи и постао као анђел. Тако и ми постимо у сриједу, јер је у њу наш Христос продат, и у петак, јер у њега разапет. И као што је Мојсеј научио слова, тако треба и ми да научимо, да бисмо познали Закон Божји. А ако нису научили родитељи, треба да науче наша чеда. Не видите ли да је подивљао наш род од неукости и да смо постали као звијери? Због тога, саветујем вам да направите школу, да бисте разумјели свештено Јеванђеље и остале књиге.

Видјевши предобри Бог ово добро мишљење, удостојио га је (Мојсија) и постао је цар Јевреја, владавши четрдесет година, удостојивши га и пророчког достојанства. А шта жели рећи пророк? Да спозна прошло и будуће. Тако и ми, браћо моја, када чинимо добра дјела, удостојава нас те и нама који смо га тражили са вјером то нам даје. А ако чинимо зло и немамо љубави него имамо мржњу, тада немамо удјела са Богом, већ са ђаволом у паклу и пећи ћемо се у њему вјечно.

У древно вријеме, браћо моја, зли ђаво је својом злобом потакао људе да се горде, да убијају, да чине прељубе, да блудниче, да чине ствари које не чине нити бесловесне животиње, и још горе, да се умјесто Богу клањају сунцу, мјесецу и мору.  Желећи да начини потоп и погуби свијет, Бог је заповиједио Ноју да начини једну барку на земљи, да би га људи упитали зашто је чини и да би им казао да ће Бог погубити свијет; они ће га исмијавати, а он нека не хаје. Почео је Ноје барку, а људи га питаше: „Зашто правиш барку?“ – „Јер ће Бог погубити свијет“, рече им. Они му говорише да је луд. Шта је Богу па да погуби свијет? Ноје је наставио свој посао и за стотину година завршио барку. У оно вријеме нађе се осам људи да су добри. Ноје, његова жена, троје деце и три снахе. Желећи Бог да их сачува свих осам, заповиједи Ноју да катраном обложи барку, да не би улазила вода унутра и да уведе унутра све животиње, мушке и женске, чисте и нечисте. А пошто је и он ушао унутра са својом женом, својом дјецом и својим снахама, затвори добро барку. Људи напољу јеђаху, пијаху расправљаху се и чињаху разноразна ђавоља дјела. Тада Бог отвори своде небеске и паде киша као ријека на земљу. Викаху људи: „Ноје, отвори нам барку“, а он им рече: „Гдје сте били стотину година док вам говорах да ће Бог уништити свијет? Сада, шта да вам радим? У аду нема покајања“. И тада се преплави земља и вода покри све горе, и угушише се сви људи осим Ноја и његове породице. И опет се њима испуни цијело мјесто, као што рече Христос у светом Јеванђељу: „Као у дане Нојеве, тако ће бити и када поново дође Син Човјечији“, односно: „Као што у вријеме Нојево људи не вјероваху, већ га исмијаваху, док изненада не дође гњев Божји, потоп и угуши читав свијет, тако и сада, хришћани моји, пред други долазак Господњи, ми људи нећемо вјеровати као ни онда. Ријечи које вам казујем нису моје, него Духа Светог, а онај који жели нека вјерује. Ја сам своју дужност учинио. 

Подлегао сам једној заблуди, браћо моја. Кад сам био млад говорио сам: „Не хајем што чиним гријехе, када остарим чинићу добро и спасити се“. Сада кад сам остарио, гријех се укоријенио и не могу учинити ништа добро. Дакле, пазите и ви да вам се не деси нешто слично, али сада, док имате времена, чините добра дјела да бисте се спасили.

(…) Желећи Господ да нас сачува од осуде, да рова нам једну ријеч, коју ако сачувамо, обећа да ћемо се спасити. Која је то ријеч? „Што ти мрзиш, другоме не чини“, дакле: „Оно што не желиш да ти други чини, не чини ни ти другоме. Као што не желиш да те краду, да те клеветају, да те други вријеђају, тако и ти не кради, не вријеђај, не убијај друге“. (…)

Из Поуке треће у књизи „Свети Козма Етолски, светитељ, трибун и просветитељ“, Романов, Бањалука 2015.