Сви знамо да као црквени људи треба да постимо, исповедамо се, причешћујемо. Међутим, да ли сте знали да смо дужни да обећамо нешто, нешто што је веома важно за наше спасење? Прочитајте о каквом обећању се ради из писма великог светитеља Цркве, Игњатија Брјанчанинова.

„Ви сте се убедили да је једини непогрешиви пут ка спасењу неодступно следовање учењу Светих Отаца, уз одлучно избегавање сваког учења са стране и самих својих схватања, све док се разум не исцели од немоћи своје и од телесног и душевног не постане духован. Признавши умом и срцем ту праведност, исповедајте је устима, дајте обећање Богу да ћете се руководити учењем Светих Отаца, клонећи се сваког учења које није посведочено Светим Духом, које није прихваћено од свете Источне Цркве. Исповедајући праведност Божју устима, исповедајте је и делима, давши обећање, испуните га. Немојте се уплашити тог обећања, њега је дужан да да сваки православни син Цркве, дужан је да га затражи од сваког сина православне Цркве његов духовни отац приликом вршења тајне исповести. Управо међу питањима која су одређена да буду по стављена ономе ко се исповеда, прво место заузимају следећа: 1) “ Реци ми, чедо, да ли верујеш у оно што нам предаде у вери и чему нас у Истини научи Саборна Апостолска Црква Православна, која је на Истоку основана и израсла, и са Истока по целој васељени раширена, и која и до сада у истини непоколебиво и неизмењиво стоји? 2) И да ли не сумњаш у њено свето предање? 3) Реци ми, чедо, да ниси био јеретик, одступник? 4) Да се ниси дружио с њима, њихова идолишта посећивао, поуке слушао, или њихове књиге читао?“ Читање јеретичких књига и слушање њихових поука је тешки грех против вере, грех ума, који болује од гордости и који је зато збацио јарам послушности Цркви, који има слободе безумне, греховне. А сада тај грех више не сматрају грехом, сада дозвољавају себи да непробирљиво читају све могуће јеретичке писце. Против њих Црква је загрмела анатемом, али заслепљени грешници не слушају гром црквени, или пазе на њега, али само због тога да би исмејали глас Цркве који упозорава на погибељ, да би њен суд и опредељење неразумно назвали сујеверјем и варварством.[1]