Предлажемо вашој пажњи дубоке речи Светитељке нашег времена о искушењу са којим се суочавају многи људи данас. На који начин да се суочимо са течким душевним стањем? На који начин да правилно прихватимо и суочимо се са депресијом? Прочитајте савет ове дивне Светитељке.

„Зашто се чудиш што ти се мења расположење? Погледај ово прекрасно небо… Оно је сада чисто и плаво, али, види, појављују се огромни бели облаци као да су се белоснежне грудве приковале за небески свод. И, ево, све се то претвара у беле, нежне облаке. И одједном се појављују црни облаци бакарног одсјаја, који ће врло брзо да се згусну. Природа постаје мрачна и све живо се узнемири јер облак притиска мозак и стеже се срце. Међутим, ево, диже се ветар, загрми гром и поче јака киша; небо се разведри, помоли се сунце, ваздух се прочисти, настаде пријатна свежина, све замириса, све оживи и човек се осоколи… Зар исто то не преживљаваш и ти, рођени, као и сви, а ни ја нисам изузетак? Када се после проливених суза очисти наше срце, на души постаје лако. О, како је много милости у Свемогућег.“ (Света Марија Гачинска, Ризница, Земун. 2016. стр. 26-27)

„Депресија је духовни крст. Она се, на корист, даје грешнику који не зна како да се покаје, то јест, ономе ко после покајања поново запада у пријашње грехе… Стога, постоје само два лека која могу да лече ову, понекад изузетно тешку душевну патњу. Човек мора да се научи покајању и да покаже његове плодове. Или, пак, да носи овај духовни крст, са понизношћу, благошћу, покајањем и великом благодарношћу Господу, сећајући се да Господ ношење таквог крста сматра плодом покајања… Како само напослетку наступа велика утеха кад човек схвати да је његова обесхрабреност у ствари неприхваћен плод покајања, то јест, нека врста несвесног само-кажњавања услед одсуства тражених плодова… То би требало да нас учини кроткима, те депресија постепено ишчезава, а рађају се истински плодови покајања…“[1]

[1] https://svetosavlje.org/sveti-oci-o-depresiji/2/