Хришћанин, који не зна да је сада време покајања, тај уопште није у Цркви, тај је случајно залутао у Цркву и тај само губи своје време. Због тога заповеда апостол Павле хришћанима: „Искупљујте време, јер су дани зли“ (Еф.5:16), то јест: искупљујте време покајањем и не губите време у непокајању, „јер су дани зли“ ради покајања, па кад се људи покају, тада могу бити и дани добри.

Први грешник међу људима – Адам кајао се 900 година и сваки дан плакао због свог греха, њему је цео живот био време покајања и по Предању он је највећи покајник у људском роду. И Кајину је речено да ће се кајати целог живота због убиства брата Авеља и њему је цео живот био време покајања. И праоцу Авраму је речено, да ће његово потомство робовати 400 година и кајати се због отачких грехова, и њима је 400 година било време покајања. И Јеванђеље по Јовану (5-та глава) говори, да је 38 година лежао болесник на одру у бањи Витезди и кајао се, њему је 38 година било време покајања док није Господ дошао и исцелио њега. И жена крвоточива је дуго година боловала и кајала се, њој је много година било време покајања док није исцељена од Господа. И Срби су 500 година робовали Агарјанима и кајали се пред Богом, њима је 500 година било време покајања док нису добили слободу, па и после ропства њима је било време покајања, јер народ је још из ропства навикао на покајање. Бог је тако више од пет векова из дана у дан опомињао Србе на покајање и ко год није хтео да се каје, тај је напуштао и српство и православље.

Осим тога, Бог је између два светска рата покренуо Богомољачки покрет, који је можда и најјачи покрет у православљу управо зато што је то био покајнички покрет.

Позната је Исусова молитва, која гласи: Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешнога или грешну. У Цркви, а нарочито у монаштву та молитва сматра се најјачом молитвом, зато што је то покајничка молитва, јер покајник тражи помиловање и говори помилуј ме грешнога. Има монаха, који само изговарају Исусову молитву и тако се спашавају.

Хула на Духа Светога

А шта бива кад се човек не каје за грехе? По Авви Јустину, опрашта се сваки покајани грех, и не опрашта се сваки непокајани грех и то је неопростив грех, то је већ хула на Духа Светога. Јер једино се не опрашта грех, за који се човек не покаје и једино то је неопростив грех и хула на Духа Светога. Због тога Авва Јустин тумачи шта значи јеванђељски израз хула на Духа Светога, и каже: „Непокајање за грехе, то је хула на Духа Светога. Све наше молитве и личне и црквене и псалтир захтевају, да се хришћанин каје и за личне и за опште грехе, и за знане и за незнане грехе, јер има много више незнаних него знаних грехова, па је хришћанин дужан да се каје и за многе незнане грехе“.

Ако прихватимо тумачење Авве Јустина да непокајање за грехе, то је хула на Духа Светога, онда разумемо да непокајање за грехе може да погуби и цео град и цео народ, и да ту највећу одговорност имају црквене и државне старешине, које не позивају народ на покајање. То можемо да видимо на примеру римокатоличке „цркве“, јер њихове старешине су целу своју „цркву“ навеле на хулу на Духа Светога, и то не једанпут и не двапут, него много пута. Најпре кад су унели у символ вере филиокве, па кад су прогласили папу за непогрешивога и тако су папи онемогућили покајање, па нарочито кад су крили усташке злочинце и нису им дали да се покају за своје злочине. Јер ако кријеш злочинца и не дајеш му да се покаје за своје злочине – то је очигледно хула на Духа Светога.

На ту хулу и наше црквене старешине наводе Православну Цркву, јер не само да не позивају народ на покајање, него и олако опраштају грехе и тако спречавају покајање и тако многе воде у пропаст. Па још и подржавају јеретике и безбожнике и тешке грешнике, и тако спречавају њима покајање и тако целу Цркву наводе на хулу на Духа Светога.

Пророчанство из Откровења

Данашњег епископа и свештеника тачно описује Откровење у 3-ој глави: „И анђелу Лаодикијске Цркве напиши: тако говори Амин, сведок верни и истинити, начело саздања Божијега: знам твоја дела, да ниси ни хладан ни врућ: о, кад би био хладан или врућ. Тако, пошто си млак, и ниси ни хладан ни врућ, избљуваћу те из уста Својих. Пошто говориш, како богат сам и обогатих се и ништа ми не треба: а не знаш, како си ти јадан и бедан, и сиромашан и слеп и наг. Саветујем ти да купиш од Мене злато жежено у огњу, да се обогатиш, и белу одежду, да се обучеш, и да се не јави срамота наготе твоје, и масти (да купиш и) да помажеш очи своје, и да видиш. Ја, које год љубим, изобличавам и васпитавам: ревнуј дакле и покај се“ (Откр.3:14-19). Тачно говори Господ: да купиш од Мене благодат, и мада је ту ништавна цена, ипак благодат се купује, а благодат је злато жежено у огњу" и бела одежда и маст за очи. И на крају заповеда: ревнуј дакле и покај се да би добио благодат и да би се спасио, иначе ти следује вечна погибија.

Последице непокајања

А које су последице непокајања и хуле на Духа Светога? Прво, благодат одступа од Цркве, па иако не одступа потпуно, али одступа сигурно. Многи кажу: није благодат потпуно одступила од Цркве. Видимо и сами да није потпуно, јер ако би потпуно одступила благодат, онда би ђаво све уништио. Али то није на утеху и спасење непокајаним грешницима, него то Бог чека њихово покајање и даје им време за покајање, иначе њима следује погибија. А по чему видимо да је благодат у великој мери одступила од Цркве? Кад почну расколи и јереси у Цркви и дуго се не решавају, то је знак да је благодат одступила од Цркве. Јер расколе и јереси у Цркви може да реши само Бог и благодат Божија, па ако се дуго не решавају расколи и јереси, то значи да је благодат одступила и зато нико не може да реши те расколе и јереси.

То можемо да видимо и код нас, али најбоље на примеру Грчке Цркве, јер тамо једни другима говоре: ми смо истинити а ви сте лажни, ми смо Црква а ви сте отпадници. На делу само Бог може да укаже где је Црква и где није, где су истинити и где су лажни, па пошто благодат не указује, зато су на речима и једни и други у праву. Тамо већ 100 година траје раскол око црквеног календара и већ 100 година нико не решава тај раскол, јер нема другога ко може да реши раскол и јерес, осим Бога и Божије благодати. Па ако се дуго не решава раскол и јерес, то значи да је благодат одступила, а свакако је одступила због не-покајања и хуле на Духа Светога.

Сукоб пророка Илије са жречевима

Без благодати Божије не може да се реши никакав раскол и никаква јерес и никакав спор у Цркви. Ево, данас славимо светог пророка Илију, а он је имао сукоб са ондашњим идолопоклоницима и тај сукоб никако није могао да се реши без благодати Божије. Зато је пророк најпре измолио благодат да не буде кише три и по године, као што је рекао: „Жив је Господ Бог Сила, Бог Израиљев, пред Којим стојим, да неће бити ових година ни росе ни кише, докле ја не кажем“ (3Цар.17:1), и тако је и било по благодати Божијој. Та благодат је била ради покајања и Јевреји су три и по године трпели сушу и глад ради покајања. Па пошто се нису покајали, зато је пророк измолио од Бога другу благодат и предложио је идолопоклоницима, од којих је било 850 жречева, предложио је њима овако: да они припреме за жртву једног вола, а Илија посебно да припреми другог вола, али да не пале ватру, него да се они моле свом богу валу, а Илија свом Богу Господу, па чији Бог запали жртву – тај је прави Бог. И по молитви пророка Илије благодат је пројавила правог Бога Господа као што пише: „И спаде огањ од Господа са неба и поједе свепаљеницу (Илијину) и дрва и воду, која је около, и камење и прах полиза огањ. И тада падоше сви људи на лице своје и рекоше: ваистину Господ Бог – Тај је прави Бог“ (3Цар.18:38-39). То је био сукоб између Илије и 850 жречева, а без благодати Божије никако не може један човек да се бори против 850 људи (жречева), па тако без благодати Божије није могао да се реши тај сукоб. А кад се пројавила благодат и показала правог Бога и лажног бога вала, тада су жречеви одмах побијени на лицу места. Тако се и данашњи расколи и јереси не могу решити без благодати Божије.

На крају да расудимо шта ће бити даље са Црквом ако се благодат не врати? Ако не буде потребног покајања и ако се благодат не врати у Цркву и ако се не реше расколи и јереси, онда од многих Цркава неће остати ни камен на камену, што је и боље ради покајања, или ће у такве цркве ући антихрист, што је и горе и што је на потпуну погибију.