„Фебруар 25, 1956.

Драгом брату Сави поздрав.

Питаш ме о масонерији. О томе би те морао тачно обавестити ко је ту у близини тебе, као на пр. Борко Борчић, који је сад у Чикагу. Исто тако и свешт. Поповић у Чикагу. Ту недавно био је чланак у Србобрану о масонима. Грчка и руска црква отворено су осудиле то као нехришћанску организацију, која поткопава Цркву Христову. Чувај се, дакле, од тога, брате Саво, и моли се Богу да се и други сачувају у нашој светој вери православној. Много је глатких путова који воде у пропаст, а прави је пут спасења потежак, али је прав и сигуран.

Оволико о томе, па ти према овоме цени оно што се у цркви тамо догодило.

Чим добијеш од браће из Србије неки извештај, јави ми. Много се муче ове зиме. Усилимо наше молитве за њих.

Бог нека ти дарује здравље и мир!"

Ово писмо владике Николаја Велимировића објављено је 14. фебруара 2003. године у „Политици“. Послао га је  Миодраг Р. Скулић из Београда. Шаљући „Политици“ ово вредно писмо, Скулић је тада, између осталог,  написао:

 „Почетком септембра 1991. године, нашао сам у трпезарији Манастира Хиландар неколико копија писма које је епископ Николај Велимировић упутио свом пријатељу Сави Обратковићу, који је живео у месту Гера у Индијани. У писму епископ Николај износи своје мишљење о масонима. Донео сам два примерка овог текста у Београд и прво један, па други примерак послао уреднику једног недељника, с молбом да га објави. Међутим, оба дописа су се изгубила.

Протеклих дванаест година трагао сам за овим документима. Најзад, пријатељ ми је послао копију из „Гласа српске православне цркве" у Западној Европи. Шаљем га  Политици, с молбом да га штампа у оригиналу, јер је ово докуменат изузетне вредности. Да кажем још да нисам масон, али многи моји пријатељи припадају овој организацији.“

Припремио

М. Петровић