На ратиштима у Новоросији одлучује се о судбини света – гради се нова геополитичка конфигурација за наредне деценије, ако ове деценије остану у резерви за човечанство. Не штедећи крв Малоруса и Галицијана, постхришћански Запад настоји да баци Русију на колена.

Ова светско-историјска драма има не само геополитички, већ и идеолошки аспект. Врхунски циљ нове фазе Хладног рата, који се води посебном жестином, на клизавој ивици врућег рата, није директно најављен, али је видљив из контекста званичних изјава и приватних изјава утицајних политичара, који су припремили и водили развој догађаја.

Из укупности говора таквог „пророчишта“ Запада као што је незаборавни З. Бжежински, чији је прагматизам истакнутог америчког политичара и политиколога био подгреван високим степеном антируске хистерије, коју је наследио од својих предака из год. Комонвелта се гради идеја ​​фикса: после пораза СССР-а у Хладном рату, главни непријатељ „слободног света“ постала је Православна Црква, а са њом и друге традиционалне религије које се нису ступиле на пут модернистичке либерализације, а уједно и свих присталица традиционалних моралних вредности.

Политика савременог постхришћанског Запада усмерена је на сузбијање оних земаља, народа, јавних кругова и несебичних вођа јавног мњења који су спремни да се одупру антрополошкој револуцији започетој и спроведеној на Западу, чији су слогани родна разноликост, осмишљен да укине поделу људске расе на два пола која постоји од Адама и Еве, подстицање истополних бракова, промоцију промене пола, од најнижег узраста до старости, бар неколико пута током живота.

Није ли о модерном Западу речено у Апокалипси: „Паде, паде, Вавилон, велики град, јер је све народе опио жестоким вином блуда својега“.

Превод и приређивање: „Борба за веру“

Извор: https://t.me/pravoslavie_ru/21888