И сами сте сведоци колико пута дневно видимо фотографије најобилнијих и најукуснијих оброка. Да ли осим очигледног циља да нас маме купимо ову храну, постоји још разлога да избегавамо тај „култ“ уживања у храни? Шта Светитељи говоре о користи од једноставне хране? Ево расуђивања светог Игњатија Брјанчанинова.

„Научи се да будеш уздржан у јелу: уздржавањем ћеш пружити здравље и крепкост телу, а уму посебну бодрост, тако неопходну у делу спасења, веома корисну и у земаљским вежбањима.

Прождрљивост није ништа друго до рђава навика, неразумно, незасито задовољавање злоупотребом изопачене природне жеље.

Научи се на најједноставнију храну. Она је, навикнеш ли се на њу, укуснија од најпробранијих јела, да и не говорим о томе колико је здравија од њих.

Какву слободу и моралну снагу даје човеку навика на једноставну храну, наизглед тако неважна, материјална навика! Таква навика изискује изузетно мале издатке за храну, веома мало времена и сасвим мало труда за њено припремање. Сиромаху, свиклом на обичну храну, сиромаштво не пада тешко.

Како је тежак прелазак од богате и префињене трпезе ка обичним јелима! Многе људе приморале су околности да учине тај прелазак, и многи су прешавши изгубили здравље, чак су се морално поколебали. Од те несреће сачувала би их разборита и благовремена навика на обичну храну.

Нарочито је за човека који жели да посвети себе служењу Христу навика на обичну храну, може се рећи, бесцена по својим последицама: она дозвољава да се изабере најосамљеније место за живљење, чини непотребним честе односе са људима – она уклања све разлоге за расејаност и тако омогућује потпуно предавање молитви и размишљању о Богу.

Сви светитељи су нарочито водили рачуна о навици умереног узимања хране, али и о навици на обичну храну. Цена дневне хране апостола Петра износила је неколико новчића.[1]

[1] https://svetosavlje.org/asketski-ogledi/63/