Апостол Павле говори хришћанима: „Ми смо јуродиви Христа ради“ (1Кор.4:10), и: „Ми ум Христов имамо“ (1Кор.2:16). А кад каже „ми“ то изгледа као да каже „ми Апостоли“ (хришћани), јер на другом месту Апостол заповеда хришћанима да подражавају њему самом и другим Апостолима и овако каже:

„Заповедамо вам, браћо, у име Господа нашег Исуса Христа, да се ви одвајате од сваког брата, који ходи неуредно, а не по предању, које примише од нас. Јер сами знате, како вам ваља подражавати нама, јер нисмо ходили неуредно код вас, нити забадава хлеб једосмо код кога, него у труду и подвигу, ноћ и дан делајући, да не отежамо никоме од вас: не као да немамо власти, него да себе дамо за пример вама, да би подражавали нама. Јер кад смо били код вас, ово смо завештавали вама: да ако неко неће да ради, нека и не једе“ (2Сол.3:6-10).

 И опет Апостол заповеда хришћанима да подражавају њему самом и Христу: „Будите подражатељи мени као и ја Христу“, а то другим речима говори ово: ми смо дужни да будемо јуродиви Христа ради.

А каква је награда за јуродство Христа ради, то указује Апостол и говори: „Ми ум Христов имамо“ (1Кор.2:16). Али кажи нам, Апостоле, на кога мислиш кад кажеш „ми“? И Апостол одговара: сви ми јуродиви Христа ради, сви ми смо се одрекли од свог ума и разума и своје воље и прихватили смо ум Христов и тако: „ми ум Христов имамо“. Јер ко се није одрекао свог ума и разума и своје воље, тај не може имати ум Христов и тај не може бити јуродив Христа ради, него тај је стварно глуп и луд. И то потврђује Апостол овим речима: „(људи) говорећи (за себе), да су мудри, оглупише (и полудеше)“ (Рим.1:22). То значи: ко сматра себе да је мудар и не одрекне се свог ума и разума и своје воље и не прихвати ум Христов, тај обавезно постаје глуп и луд.

Кад су једном питали старца Тадеја за неке хришћане у Цркви који се праве луди Христа ради, да ли су они луди Христа ради или су стварно луди? Старац је одговорио: „Oни су стварно луди, јер у данашње време нема потребе да се правиш луд Христа ради, него само живи побожно и исповедај веру и други ће те правити лудим“, тј. други ће говорити за тебе да си луд. А раније је било потребе за тим и Бог је слао Своје свете Јуродивце, као што је свети Андреј Јуродиви и други, да се праве јуродиви Христа ради да би показали хришћанима, да без подвига јуродства нико се неће спасити и да се спашавају једино јуродиви Христа ради.

Али ми видимо данас да су људи стварно луди као што је прорекао преп. Антоније Велики: „У последње време људи ће бити луди, па кад виде некога да није луд, они ће му рећи: ти си луд, - јер није сличан њима“. Тј. ко има ум Христов, тај је мудар пред Богом, а луд је пред људима и зато га људи сматрају лудим, а у ствари они сами су глупи и луди као што је проречено за последње време.

Прави хришћани суде свету и анђелима

Апостол Павле говори хришћанима: „Не знате ли, да ће свети (хришћани) судити свету? Па ако ће се кроз вас судити свету, зар сте недостојни малих судишта. Не знате ли, да ћемо анђелима судити, а камоли житејске спорове (обичне спорове у животу људи)“ (1Кор.6:2-3)? Апостол ово говори свим светим хришћанима, да ће они судити свету и анђелима, а камоли да не суде обичне спорове у животу. А који су то свети хришћани, који ће судити свету и анђелима? То су јуродиви Христа ради, они ће судити свету и анђелима, јер они имају ум Христов. А лажни хришћани, који нису јуродиви Христа ради и који немају ум Христов, они нити могу да воде Цркву нити могу да суде у Цркви, макар они били епископи и свештеници, они не могу да воде и суде у Цркви. Док обични мирјани, који су јуродиви Христа ради и имају ум Христов, они могу да воде и суде у Цркви, јер они ће судити свету и анђелима.

И ту се одмах показује да велика већина данашњих епископа, свештеника и мирјана не може да води и суди у Цркви, јер већином нису јуродиви Христа ради и немају ум Христов. Њима опет говори апостол Павле: „На срамоту вама говорим: зар нема међу вама ниједан мудар, који може расудити међу браћом својом“ (1Кор.6:5)? То јест, зар нема међу вама ни један јуродив Христа ради, који има ум Христов и који је довољно мудар и искусан да може да пресуди све спорове у Цркви.

Обавезно треба судити у Цркви

Ту је решење и заповести Спаситеља: „Не судите, да вам се не суди“ (Мт.7:1), коју заповест много данас спомињу безаконици и јеретици. Али Спаситељ јасно говори да лицемер не би требао да суди у Цркви и каже овако: „Лицемере, извади прво брвно из ока твога, и тада ћеш видети да извадиш трун из ока брата твога“ (Мт.7:5). А лицемер је сваки хришћанин, који није јуродив Христа ради и није се одрекао свога ума и разума и своје воље и нема ум Христов, па зато и не може да суди у Цркви. А „брвно у оку“ је страсна склоност ка суђењу – тако тумаче свети Оци, јер лицемер не би требао да суди у Цркви, јер он нема ум Христов. Насупрот томе, ко је јуродив Христа ради и има ум Христов, тај обавезно треба да суди у Цркви као што говори апостол Павле: „Не знате ли, да ће свети (хришћани) судити свету?... Не знате ли, да ћемо анђелима судити, а камоли житејске спорове (обичне спорове у животу људи)“.

Обавезно треба судити и осуђивати данашње безакоње у Цркви, јер кад не судимо и не осуђујемо безакоње, тада ми отворено или прећутно подржавамо безакоње и тада саучествујемо у безакоњу, и тада ми сами себе осуђујемо и нема потребе да се суди нама, јер ми смо сами себе осудили за саучешће у безакоњу и нама ће Господ рећи: „Не познајем вас, откуда сте: одступите од Мене, сви који чините неправду“ (Лк.13:27).

Нема данас јуродивих Христа ради

Данас готово да нема у Цркви јуродивих Христа ради. Ево, да размотримо познати догађај, који је објављен и има видео снимак на интернету, а то је путовање у Рим 36 свештеника на челу са епископом из Шабачко-Ваљевске епархије Лаврентијем, који су се поклонили папи римском и кардиналу Степинцу. Имена свештеника стоје на сајту fbreporter. Од тих 36 свештеника само се један стари шабачки прота јавно покајао, док остали нису имали јавно покајање и нису се покајали. Нико од тих свештеника на челу са епископом није био јуродив Христа ради и није имао ум Христов, и мада је свет њима тапшао и хвалио их и добро их потплаћивао, и мада су они за свет били мудри, ипак за Бога они су били глупи и луди. И треба њима поставити питање: да ли би они смели да се поклоне папи и кардиналу у време православних царева и кнезова? Јер раније су православни цареви и кнезови чували Православље, а данас безаконици и јеретици користе ово време безвлашћа да би слободно чинили безакоње.

И што је још горе, што се у тој епархији нису нашли јуродиви Христа ради, који би позвали те свештенике на покајање, него је испало да је цела та епархија – јеретичка епархија. Јер ако народ не позива епископа и свештенике на покајање, онда народ прихвата све њихове грехе и саучествује у њиховим гресима. Није боље стање ни у другим епархијама, и садашњи хришћани нису јуродиви Христа ради и немају ум Христов.

Како је то могло да прође без икаквог суда и позива на покајање у Православној Цркви поклоњење епископа и 36 свештеника папи римском и Степинцу? Није то могло да прође у Православној Цркви са православном организацијом и црквеним судом, него ту нема црквеног суда и нема коме да се поденсе тужба због црквеног преступа и безакоња. Мада би они по Канонима Цркве сви требали да буду рашчињени.