У првом делу текста на тему борбе са страшћу која мучи много људи данас (и у Цркви), видели смо колики су труд и напор Светитељи улагали у борби са страшћу блуда. У другом делу можемо да видимо какав нам савет они дају, шта треба да урадимо да бисмо победили овог упорног непријатеља наше душе. Шта је суштина у борби са блудом? Шта је кључно да схватимо да би ова страст одступила од нас? Прочитајте!

Свети Јован Лествичник пише следеће: „Ко хоће да се бори са својим телом или да га победи својим сопственим снагама, узалуд се мучи. Јер, ако Господ не разори дом тела и не сагради дом душе, узалуд бди и пости онај који би хтео да тело своје умртви (уп. Пс. 126,1-2). Признај пред Господом немоћ своје природе, потпуно свестан своје неспособности, па ћеш неосетно добити дар целомудрености“.[1]

Свети Игњатије Брјанчанинов детаљно описује овај проблем и даје уједно и одговор на ову веома актуелну дилему: „У Великом Старечнику читамо следећу повест: „Неки благочестиви муж у Египту оставио је жену и децу, одрекао се света и удаљио у пустињу. Силно га је напао блудни демон који му је доносио сећања на његову жену. Исповедао је то оцима. Видећи да је подвижник и да испуњава све што му се заповеди, они су му дали двоструки подвиг, позајмљујући га из различитих животописа светих отаца. Од овог подвига он је тако ослабио да је пао у постељу. По промислу Божијем тамо је дошао један старац из Скита. У Египатском Скиту – тако се звала бесплодна и дивља пустиња која се налазила недалеко од Александрије – живели су преподобни монаси који су поседовали благодатне дарове и нарочито дар духовног расуђивања. Скићанин је посетио болесника и упитао га: Авво, од чега си болестан?’ Он је одговорио: „Био сам ожењен, недавно сам дошао у ову пустињу и ђаво ме je напао поводом моје жене. Исповедио сам то оцима. Они су ми дали различите подвиге, позајмљујући их из житија светих отаца. Када сам почео да их испуњавам изнемогао сам, а борба у моме телу се удвостручила“. Чувши то скитски старац се растужи и рече му: ‘Оци су ти као јаки исправно заповедили да тако поступиш. Али, ако хоћеш, послушај моје смирење и остави испуњавање таквих подвига, па узимај умерену количину хране у за то одређено време и савршавај умерено правило, полажући сву своју тугу на Господа. Он ће победити непријатеља који те напада. Сопственим подвигом нећеш моћи да добијеш победу у тој борби. Нападнути брат је почео да се влада по савету скитског старца; по истеку неколико дана осетио је како болест пролази и борба је одступила од њега“.

Преподобни Агатон, монах из Скита познат по свом духовном расуђивању, био је упитан о блудној страсти. Одговорио је: „Иди и баци своју снагу у прашину пред Богом, па ћеш пронаћи мир“. Сличан одговор о том предмету давали су и други велики оци. Потпуно исправно и тачно! Ако само Бог може да измери [= оцени, процени] природу, онда свест о повређености коју je у природи произвео првородни грех и смирено мољење за исцелење и обновљење природе од стране њеног Творца јесу најсилније и најделотворније оружје у борби са природом. To оружје слаби услед човековог самопоуздања, чему води претерани и снагама несразмерни телесни подвиг. Преподобни Касијан Римљанин примећује да „страст похоте нужно напада душу све док човек не схвати како је немогуће да је победи сопственим трудом и напором, ако не буде помоћи и покровитељства од Господа“[2].

Дакле, видимо да само Господ може да заустави ову страст у нама, а да ми можемо да приближимо Његову помоћ и благодат само дубоком свешћу о својој немоћи. Чињеница да смо немоћни не треба да буде праћена и нашим одустајањем и препуштањем блуду. Као што може да се види и у првом делу сразмерно нашој борби, долази и помоћ од Господа.

Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом, прикључите се библијским беседама.

________________

[1] https://svetosavlje.org/lestvica/17/

[2] https://svetosavlje.org/enciklopedija-