Отац Сава је био духовник сестринства овог манастира (1984-2015). Оно што је за Црну Гору манастир Острог, кажу људи, да је за овај део Србије био то манастир Копорин, због његовог духовника, јеромонаха, "златоустог старца", оца Саве.

Наравно, манастир Копорин, задужбина деспота Стефана Великог, познат је по моштима овог светитеља, по бројним исцељењима која су се овде десила, по лековитој "живој" води која је донела исцељење (једну девојку је дигла на ноге, другом човеку је подарила вид...). Ту је према легенди и деспотов стари коњ оздравио и стао на ноге, а познат је и по драгим сестрама: мати Нини, мати Аполинарији, Параскеви, мати игуманији Екатерини, оцу Никону, сестрама Јовани и Данијели, али, чини ми се, да је прва мисао свих верника, када чују за манастир Копорин - управо благо-почивши отац Сава!

У манастиру Копорин, на Духовске задушнице 2023.године, одржан је помен јеромонаху, оцу Сави, духовнику овог манастира. Бог је љубав и љубав је Бог. С тога Бога најчешће срећемо у другим људима и својим љубавима (М.Б.).

Оно што је све људе привлачило манастиру Копорин била је личност овог благочестивог монаха, тачније љубав коју је исијавао за све људе који су долазили у манастир као у луку спаса. Родитељи су овде добијали децу. Благодарећи молитвама оца Саве код моштију светог деспота Стефана рођено је мноштво дечака и девојчица (деца која су оплеменила животе својих родитеља), многи су нашли посао, ухлебљење, исцељење својих бољки (душевних и телесних). А многи су нашли свог духовног оца и пријатеља за читав живот. На парастосу оцу Сави у манастиру Копорин било је тридесетак људи (духовна чеда оца: из Великог Орашја, Смедеревске Паланке, Смедерева, Београда) и монахиње манастира, чинодејствовао је отац Милан. Осетила се необична радост међу свим тим људима, и кроз лахор ветра, трептаје лишћа, облаке, плаве и искричаве који су плутали изнад манастира, тако сличне анђеоским, чистим плавим очима оца Саве. Као да је отац Сава био присутан међу нама. После завршеног парастоса његов праунук, мали Богдан, шетао се у рукама своје мајке двориштем Копорина. Његова мајка Јелена ми је рекла: Као да хоће нешто да вам каже... Малена беба из колица радосно се смешила и ручицама ми показивала на облаке изнад Копорина. Учинило ми се да сам схватила шта је Богдан хтео да ми каже... "Небеса, казујте славу Божију, вољени никада не умиру."

"Благородни старац је нови Мојсије, за сваког ко му следи и нови вођа преко кога ће свака грешна душа, из ропства египатске страсти прећи Црвено море подвига и жртве и ући у Обећану земљу небеског Јерусалима" - отац Петар (манастир Пиносава).

Отац Сава је уистину био наш духовни старац и живеће док буде живела реч о њему, а то значи вечно. Живеће кроз малог Богдана.

Отац Сава, за мене лично, био је не само духовник већ и духовни род рођени, глагољиви, златоусти, духовити саговорник који ми је говорио најлепше стихове владике Николаја, пријатељ који је веровао у исцелитељну видарску моћ речи.

Оче Саво моли Бога за нас грешне.

В. Павловић

+ + +

Триптих за оца Саву

Интервју са оцем Савом објављен је у Геополитици 28.јуна 2008.године, као део текста о манастиру Копорин под насловом “Љубав све превасходи”.

Јеромонах Отац Сава духовник је сестринства манастира Копорин. Од 1985. године борави у манастиру. Има обичај да каже исто сам годиште као и краљ Пера (краљ Петар Карађорђевић). Он је умро давно а ја сам ето још жив слава Господу.

И ако је напунио 86 лета лета, Отац Сава је крепког здравља, бодрог духа, виталан. Његове светле радосне плаве очи, попут рефлектора, или сунца продиру у душу и читају вашу прву и последњу мисао.

У тим плавим очима огледа се небо Копорина. Зрачи детињом радошћу и пун је хришћанске љубави, мајчинске топлине, очинског разумевања за све посетиоце манастира. Његове молитве поред кивота Светог Деспота Стефана, Господ чује и услишује и дарује, пород, здравље, напредак, благостање и благодат. Путницима срећу на путу. Ђацима добре оцене. Немирнима мир. Уцвељенима, потонулим и клонулим духом наду и крепку реч која вида и лечи душу.

Понекад вам се чини док гледате у те старачке, а опет младе очи, да је то поглед, загонетни топли поглед Светог Деспота Стефана о коме говоре историјски извори (Деспот Стефан био је познат роду по загонетном погледу својих очију).

Пре него поставите питање Отац Сава као да зна, слути, шта ће те га питати и увек има адекватан прави одговор.

Оче Саво, брак или манастир, питамо мудрог старца шта он препоручује, саветује младим људима у данашњем времену ишчашених, померених вредности?

Седећи испод огромне крошње, мирисне липе мудри старац одговара...

- Па, знате како - и једно и друго, сваком је Бог дао неке дарове. Некоме да служи Господу у цркви или манастиру. А некоме да у браку кроз мужа или жену да се спасава и опет служи Господу. Жена за човека треба да буде као Црква, треба да је воли и поштује а она њега да уважава као Господа обоје да се моле и посте а онда долази Божији благослов, деца!

О ЈЕВАНЂЕЉУ...

- Јеванђеље - је поучна лековита књига која треба да је у свакој кући. Мени је сусрет са том књигом изменио живот. У кући моје рођаке, сестре од тетке, први пут сам га видео, читао и од тада га увек носим са собом... То је поучна мудра књига пуна сазнања и истина. Она је усмерила мој живот ка Господу...

Поучна је и књига Казивање једног Боготражитеља као и Смисао хришћанског живота Серафима Саровског.

О ПОСТУ И ХРАНИ...

-Кад сам био млађи и више радио на земљи, јаче сам се хранио. То није било добро. Киселина, масноће и разне друге болести све то иде од хране... Е, али пост све то мења, посна храна чисти крв и читав организам. Пост крепи дух и снажи тело.

О СПОРТУ...

-Као млад много сам волео да играм фудбал... Играо сам не само дању него и ноћу...

О БУДУЋНОСТИ И РУСКОМ ЦАРУ

- Антихрист ће владати три године...

Нама Србима биће боље кад дође руски цар. До тад остаје нам да се молимо, постимо, подвизавамо у вери. Да свако носи свој крст... Бог никад не даје више терета, него што човек може да понесе... Оног кога Господ љуби тога и кара... Ништа не бива без допуштења Божијег...

Некада је суботом и недељом после литургије порта око цркве била пуна народа, благо, са сетом у гласу рекао је Јеромонаг Отац Сава, гледајућу пут неба, облака који су јездили изнад Копорина.

"БЛАГОВЕСТИ ЗЕМЉА - РАДОСТ ВЕЛИЈУ, НЕБЕСА КАЗУЈЕ СЛАВУ БОЖИЈУ"

В. Павловић

Поуке оца Саве Копоринског

Поуке о.Саве су заправо беседе, које је он произносио, говорио после Светих Литургија у манастиру Копорин, дуги низ година за трпезом љубави. Те беседе, поуке, мале ризнице мудрости овог Боголиког старца детиње душе прикупила су његова духовна чеда, тачније професор математике из Смедеревске Паланке, брат Предраг Вејовић. Како нам је рекао брат Предраг очекује се да ће се од тих поука оца Саве ускоро настати књига. Још нам је рекао да су насликане иконе оца Саве од који су неке мироточиле...

"...И да прими нашу молитву, за пород, за децу, за наш народ, да помогне да се множи, као што је некад – мајка Југовића је имала девет синова...А ми сада... Моја баба је имала четири сина и три ћерке... Дошао Васкрс, каже: Децо, нема шта да умрсим, једно јаје, а четири сина... '' Онда, кад су 1944, 45, 46., да смо онда умели ми, не осмољетку, него да се множимо. Него народ, толико био остао без вере, ми смо криви сви што је недостајало вере... Што немамо циљ живота, човек се не завршава овде...Ви нисте задовољни у браку кад нема оно што треба, кад нема наследник који ће сутра да поведе кућу, који ће да буде радост родитељима.

Брате Србине, држи пост и молитву да ти се огњиште не угаси ...А кад дође недеља није вам тешко да отидете на литургију. Служба је царство Божије, радост... а рај се ствара, добрим делима, молитвом и постом.''

Можеш да идеш где ’оћеш, ако ти је у срцу анђео, а у мислима Господ.

Свети оци су радили хиљаде метанија.

Немој да лежеш у кревет, одмори, дремни на фотељи, па настави молитву.

Нема греха који Господ неће да опрости, ако се човек покаје.

Ђаво не може да се сакрије, немир га објављује.

Литургија је најважнија молитва, у њој се налазе све молитве, за здравље и све остало (речено онима који долазе после Литургије, само на молитву за здравље).

Када човек све добро уради, онда долази ђаво, да се човек погорди и све упропасти.

Читај Боготражитеља.

Духовна љубав је главна – свети Галактион и Епистима.

СВЕТИ ОТАЦ САВА КОПОРИНСКИ

Пристајемо Теби, Свети Оче Саво, 

као твоја деца, наша мудра главо, 

пристајемо Теби, молимо се Теби, 

Небеска Србија да нас прими к себи.

Теби, драги Оче, песму уздижемо,

Молитвом и песмом ка Теби стижемо.

О Господе Христе,

Ти погледај на нас,

Нашем Оцу Сави да певамо у глас.

Ко год љуби Христа иде уском стазом, 

тесним путем, горе, за Христовим трагом, 

за Христовим трагом и Ти пође храбро,

целим срцем својим и свом својом снагом.

Радујеш се тамо, где анђели славе,

са монашком браћом, око Светог Саве. 

О монаси часни, Ви сте Србски свеци, 

помозите нама, вашој Србској деци.

Шумадијске њиве памте Богомољце,

у опанку српском, сузне Богоносце.

Твоја браћа, оче, испосници смерни,

о радуј се Христов Богомољче верни.

Јеванђелски, Ти си себе унизио,

зато те је моћни Христос узвисио. 

О радуј се слуго Светог Јеванђеља,

причасниче рајског бесмртног весеља.

Ево, браћо Срби, новог Светитеља, 

и душама нашим благог учитеља. 

Ево сиромаха, монашке нарави, 

ево подвижника Христове љубави.

Зато, Теби Оче, метанију правим,

твој благослов свети на главу да ставим. 

Да Христовим путем корачамо право, 

са смерношћу Твојом, родитељу Саво.

 Извор: https://geopolitikamagazin.com/sr-