У Јеванђељу по Јовану (3-ћа глава) јасно се говори о духовном рађању и да хришћанин обавезно мора да се роди свише. На основу овог Јеванђеља ми ћемо протумачити друга мало разумљива Јеванђеља.

Господ каже Никодиму: „Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије. Што је рођено од плоти, плот је; а што је рођено од Духа, дух је. Не чуди се, што ти рекох: ваља вам се родити свише. Дух дише, где хоће, и глас Његов чујеш, али не знаш, откуда долази и куда иде: тако је сваки човек рођени од Духа“ (Јн.3:5-8).

Господ говори Никодиму: „Што је рођено од Духа, дух је и ваља вам се родити свише“, тј. од Духа. Без тог духовног рађања нико не може ући у царство Божије. А у духовном рађању стичу се духовни дарови, духовни таланти, како се говори у Причи о талантима, где Господ говори: „Као што човек неки одлазећи (далеко) призове своје рабе и преда им имање своје; и једном (рабу) даде пет таланта, а другом два, а трећем један, свакоме према сили његовој: и отиде одмах далеко. Тада први раб, који је примио пет таланта, иде и дела са њима и сатвори других пет таланта. Такође и други раб, који је примио два, задоби и он других два таланта. Трећи раб, који је примио један талант, иде и закопа га у земљу и сакри сребро господара свога“. А кад се вратио господар, тада прва два раба, који су умножили пет и два таланта, чули су од господара: „Добро, рабе добри и верни, у малом био си ми веран, над многима ћу те поставити: уђи у радост господара твога“. А трећи раб, који није умножио један талант, чуо је од господара: „Лукави рабе и лењиви... ваљало је теби да даш моје сребро трговцима, и дошавши ја бих узео своје са добитком“. И затим господар наређује слугама: „Узмите од њега талант и подајте ономе, који има десет таланта: јер ономе, који има, свуда ће се давати и имаће на претек: а од онога, који нема, и што има, узеће се од њега. И непотребног раба баците у таму најкрајњу: тамо ће бити плач и шкргут зуба. Ово говорећи повика: ко има (духовне) уши да слуша, нека слуша“ (Мт.25:14-30).

Ако ово Јеванђеље по Матеју протумачимо на основу Јеванђеља по Јовану можемо закључити да се овде говори о духовним талантима и духовном рађању, јер прва два раба, који су имали духовне таланте, чули су: „Уђи у радост господара твога“, а трећи раб, који није имао духовне таланте и духовно рађање, чуо је: „И непотребног раба баците у таму најкрајњу: тамо ће бити плач и шкргут зуба“. Јер у Јеванђељу по Јовану речено је, да нико неће ући у царство Божије без духовног рађања и духовних дарова, а у овом Јеванђељу речено је где ће тај отићи: речено је да ће тај отићи у таму најкрајњу, где ће бити плач и шкргут зуба. Таква страшна казна очекује све лажне хришћане, који немају духовно рађање и духовне дарове.

На основу овог Јеванђеља по Матеју можемо закључити да се почетни таланти добијају наслеђем од људи и да су то телесни таланти, док после задобијени таланти трговином и трудом – то су духовни таланти од Бога и то је духовно рађање од Духа као што је речено: што је рођено од Духа, дух је.

Зашто је речено раб, а не дете?

Данашњи новотарци и јеретици тврде да смо ми деца Божија и да треба тако да се називамо, а не да се називамо раби или слуге на српском, или пак кажу овако: ми се називамо раби или слуге само из смирења, а у ствари ми смо деца Божија и треба тако да се називамо. Међутим није тако, јер Јеванђеље по Јовану говори: „Што је) рођено од плоти, плот је; а што је рођено од Духа, дух је“. Ако неко нема духовне дарове од Бога, тај није рођен од Бога и тај није дете Божије, него тај је непотребни раб или слуга на српском, и тај ће чути: „И непотребног раба баците у таму најкрајњу: тамо ће бити плач и шкргут зуба“. Јер тај није умножио таланте, него је само задржао телесне таланте од људи, он је и био раб и остао је раб непотребни или слуга на српском. И пошто није стекао духовне таланте од Бога, он није рођен од Бога и он није дете Божије. Данашњи новотарци и јеретици, као и многи хришћани, немају појма о духовном рађању и духовним даровима и они не могу слободно да се називају деца Божија, осим једино по благослову Цркве. Они као обећавају да ће стећи духовне дарове од Бога и да ће бити деца Божија. Јер без духовних дарова од Бога нико није дете Божије, него они као обећавају да ће стећи духовне дарове од Бога и да ће бити деца Божија. А сада они нису деца Божије, него раби или слуге на српском, или тачније они су непотребни раби као што говори друго јеванђеље по Луки: „Кад учините све што је заповеђено вама, говорите, да ми смо непотребни раби, јер смо учинили што смо били дужни чинити“ (Лк.17:10).

Разлика између телесних и духовних дарова

Разлику између телесних и духовних дарова можемо видети из житија Светих, на пример у Прологу светог владике Николаја за шести новембар:

Св. Павле Исповедник патријарх Цариградски

Када блажени Александар патријарх лежаше на самртној постељи, питаху га ожалошћени верни, кога оставља после себе за архипастира стаду словесном Христовом? Тада им болесни патријарх рече: „Ако желите имати пастира, који ће вас учити и који ће вам врлинама сијати, изаберите Павла; ако ли желите имати само личита човека и споља украшена, изберите Македонија“. Народ изабра Павла. Но то не би право јеретицима аријевцима, и не би право цару Констанцију, који у то време беше у Антиохији. И ускоро Павле би низложен, и заједно са св. Атанасијем Великим избеже у Рим, где их обојицу папа Јулије и цар Констанс лепо примише и у њиховој православној вери подржаше. По писму цара Констанса и папе би Павле враћен на свој престо, али кад умре цар Констанс, аријевци дигоше главу, и протераше патријарха православног у Кукуз у Јерменији. У прогонству св. Павле служећи једанпут св. литургију би нападнут од аријеваца и удављен омофором, 351. год. У време цара Теодосија 381. год. мошти његове пренесене у Цариград, а 1236. год. у Венецију, где се и сад налазе. Његови љубљени клирици и секретари Маркијан и Мартирије пострадаше ускоро после свога патријарха (в. 25. окт.).

Свети патријарх Александар рекао је верницима пред избор новог патријарха овако: „Ако желите имати пастира, који ће вас учити и који ће вам врлинама сијати, изаберите Павла; ако ли желите имати само личита човека и споља украшена, изберите Македонија“. Свети Павле исповедник је имао духовне дарове од Бога и био је прави пастир, док је Македоније имао само телесне дарове, био је личит и споља украшен, умео је лепо да беседи и чеше по ушима, и он се погордио својим телесним даровима и пао је у јерес аријанства. Тако и наши епископи новотарци имају само телесне дарове и они се погорде и обавезно падају у јерес као Македоније. Јер они појма немају о духовним даровима од Бога и духовном рађању, пошто они нису ни тражили духовне дарове. Нико не тражи духовне дарове од људи по школама и факултетима, јер тамо се стичу само телесни дарови од људи, тамо се уче да глуме и они стварно глуме епископе и свештенике. Нарочито у расколничкој Грчкој изучавају се највише лицемерне школе, и мада се Црква распада од раскола и јереси, и мада благодат одступа од Цркве, они уверавају да је код њих пуно благодати и да се спашавају сви, који узимају њихову благодат. Међутим, ако и има мало благодати код њих, та мала благодат је само ради покајања, Бог им даје још времена ради покајања. О њима је Господ рекао у Јеванђељу: „Оставите их: они су слепи вођи слепцима: а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти“ (Мт.15:14).

Како се стичу духовни дарови?

Духовни дарови се не стичу учењем у школама, нити самовољним трудом и подвигом, него хришћанин се удостојава духовних дарова као што говори песма Богородици „Достојно јест“, а удостојава се најпре испуњавањем јеванђељских заповести. И само ко се удостоји духовних дарова, само тај и зна који су то духовни дарови. Апостол Павле говори: „Што телесно око не виде, и телесно ухо не слуша, и на телесно срце човеку не дође, оно уготови Бог онима, који Га љубе. А нама је Бог открио Духом Својим: јер Дух све испитује, и дубине Божије“ (1Кор.2:9-10).

И ту се открива разлика између телесних и духовних људи, јер тљеније припада телесним људима, који немају духовно рађање. Ево, свако нека расуди сам по апостолу Павлу, и види: ако твом духу није противно тљеније, ти ниси духован човек, него си телесан човек и немаш духовно рађање и духовне дарове. И обратно: ако је твом духу противно тљеније, ти си духован човек по апостолу Павлу.

Јер као што знамо, телесно рађање је један од телесних дарова и допуштено је у законитом браку, док духовно рађање не може бити истовремено са телесним рађањем, него духовно рађање може бити после телесног рађања као што говори апостол Павле: „Жена ће се спасти рађањем деце, ако остане у вери и љубави и у светињи са целомудријем“ (1Тим.2:15).

Према томе, после рађања деце и тљенија, ако жена остане у вери и љубави и у светињи са целомудријем, она онда има и духовно рађање и нетљеније и прима духовне дарове и тако се спашава. Јер у обичној породици родитељи према деци имају улогу Бога и то може бити на васпитање и спасење и родитељима и деци.

Према томе, ко нема духовно рађање и духовне дарове, тај има тљеније, које подстиче човека и на блуд и на рађање деце, с тим што је блуд на погибију тела, док рађање деце у законитом браку може бити на спасење. Ту је објашњење заповести апостола Павла: „Бежите од блуда“, јер ако човековом духу није противно тљеније, он мора да бежи од блуда.

И на основу тога ми ћемо доказати да наши епископи и свештеници немају појма о духовном рађању и духовним даровима. Јер они би требали да буду духовни људи, а сваки духован човек духом се обавезно противи тљенију и то је приметно свима. Међутим, шта ми видимо: они по духу не само да се не противе природном тљенију, него они се не противе ни противприродном блуду, ни содомитима, ни трансгендерима, ни јеретицима, ни безбожницима, ни антихристу, који влада данас у свету. Они немају појма о духовном рађању и духовним даровима, о њима је рекао Господ у Јеванђељу: „Оставите их: они су слепи вођи слепцима: а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти“ (Мт.15:14).