Усвајање (https://t.me/pravblogs/532) документа „О искривљавању православног учења о Цркви у актима јерархије Константинопољске патријаршије и говорима њених представника” представља важну прекретницу на путу осуде јеретичких схватања Фанара.
Треба напоменути да сам текст документа не квалификује Фанарове теолошке грешке као јерес. Можда то диктирају одређени дипломатски обзири и неспремност да се у овој фази заоштравају међуправославни односи. Међутим, пре или касније ова реч би, по нашем мишљењу, требало да се чује на званичном нивоу. Немојте се плашити да ствари називате правим именом. С обзиром да се сами фанариоти не плаше да оптуже своје противнике за јерес. У самом тексту поменутог документа цитиран је чланак грчког теолога Џона Манусакиса који „феномен антипапизма“ (односно критику папистичких теорија) назива јеретичким! Додајмо и изјаву бившег митрополита пруског Елпидофора (Ламбриниадиса) који је „одбијање признавања првенства унутар Православне Цркве“ отворено назвао јереси. У сваком случају, функција и дужност Цркве је да афирмише истину и пресече грешке. Без званичне осуде ових обмана као јеретичких, биће једноставно нереално зауставити њихово ширење. Фанару се може замерити да искривљује догму колико год хоће, али без даљих практичних корака који имају за циљ искорењивање озлоглашених изобличења, ови замерке ће остати на нивоу реторике. Ако Руска Православна Црква сматра да је немогуће осудити јереси Фанара на нивоу помесне Цркве, онда је неопходно апеловати на васеленско Православље. Али чак и у овом случају, потребно је званично изјавити потраживања против Фанара на вашем нивоу. Односно, званично оптужити Фанар за јерес. И да се позову друге помесне Цркве да размотре хитне теолошке проблеме у формату фронталних теолошких дебата. Говорећи секуларно, морамо коначно покренути тужбу против Фанара. Не треба доказивати да је предмет ове „тужбе“ изузетно важан. У питању је православно схватање природе Цркве, без које ће очување Православља бити немогуће. Због тога се може ставити у раван са оним догматским питањима која су разматрана на Васељенским саборима. Без претеривања, сведоци смо најважнијег теолошког спора 21. века. Који ће одредити даљу судбину Православља и Православне цркве. А мисија Руске Православне Цркве је да доведе ствари до краја и одбрани истину Православља. P.S. Ради појашњења, напомињемо да оптужба за „извртање православног догмата“ и оптужба за јерес имају различите тежине. То су, такорећи, различити степени одбацивања теолошких грешака. Оптужба за јерес је крајњи степен таквог одбацивања и квалификација одређених обмана као апсолутно неприхватљивих за православне вернике. Док је реч „искривљавање“ мекша и не подразумева најтежу реакцију на одређене теолошке концепте. Превод и приређивање: "Борба за веру" Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
|