Последњих година сведоци смо кризе великих размера у православном свету повезане са покушајима Константинопољске цркве да потврди свој примат моћи. И такође да наметне идеју о потреби искључивог првенства у Цркви.

Иронично и изненађујуће је, да је у исто време у Римокатоличкој цркви настала криза не мањих размера, повезана са супротним (бар на први поглед) процесима. Наиме, покушајима да се у католицизам уведе концепт „синодалности“. Оно што се може сматрати условним аналогом православне „саборности“ (иако то у ствари није).

Ове јесени у Римокатоличкој цркви ће се десити значајан догађај који, по мишљењу католичких конзервативаца, може да направи праву револуцију (https://catholicherald.co.uk/) у саморазумевању Католичке цркве, као и да уздрма темеље католичке вере (како црквене структуре тако и моралне доктрине) и изазвати унутрашњи раскол. Реч је о бискупском концилу о питањима саборности, чија прва фаза треба да се одржи у октобру 2023. године, а друга у октобру 2024. године.

Међу критичарима концепта „синодалности”, израженог у низу припремних докумената, су кардинал Герхард Милер, који је поменуте процесе назвао „непријатељским преузимањем”, покојни кардинал Џорџ Пел, који је „синодални пут” означио као „токсичну ноћну мору“, и кардинал Рејмонд Берк, који је написао предговор књизи под називом „Синодални процес је Пандорина кутија“.

Сви они истичу да промене у католичкој теологији могу бити толико масивне да ће променити Католичку цркву до непрепознатљивости.

Бивши префект Конгрегације за доктрину вере Герхард Милер је овако описао „промоторе“ синодалности: „Они сањају о другој Цркви која нема везе са католичком вером...“. Према критичарима предстојећег концила, чак и ако се прихвати део "Синодалног пута", то би могло значити крај Католичке цркве какву познајемо.

Периодично смо коментарисали процесе повезане са немачким „Синодалним путем“ (који је само део целокупног синодског процеса), али је дошло време да се опише комплетна слика онога што се дешава у католичком свету. И какве ће то последице имати, посебно, за Православље?

У томе ће нам помоћи поменута књига, састављена у облику одговора на 100 питања.

Потреба да се истакне криза у католицизму је и због чињенице да је број католика укључених у консултативне процесе по питању синодалности изузетно мали (о томе говори исти Бурк). У ствари, имамо посла са пузајућом револуцијом у Католичкој цркви. Зато смо уверени да би Православна црква требало да посвети више пажње ономе што се дешава у католицизму и да да сопствену оцену такозваног „синодалног процеса“. Јер његове последице могу утицати на цео хришћански свет и хришћанску веру уопште. Ово се посебно односи на моралну доктрину и традиционалне хришћанске концепте добра и зла, светости и греха и тако даље.