Фанатизам сужава човеков начин мишљења, истинска вера даје му слободу (Свети Макарије Оптински)

Од почетка увођења биометрије у наш живот (кроз издавање личних карти, пасоша и осталих личних докумената) појавила су се, као што је уобичајено, и супротна мишљења по овој теми, која су додатно поделила ионако подељени по бројним питањима верујући србски православни народ.

 Други, већи део Срба које не можемо сврстати у верујуће, ово питање није посебно дотицало а све промене које нам је Запад сервирао (читај наметао) прихватали су без проблема.

Проблем међу верницима није био постојање супротних мишљења, већ наметање од појединаца свог става као једино исправног и спасоносног, и елиминисање друге стране у смислу вечне погибли уколико остану при свом ставу.

Најтврђи су мишљења да је биометрија сам жиг звери и, да се они који су је кроз документа прихватили не могу спасити. Има оних који сматрају да је то само увод у жигосање, али и оних који овом питању не придају велики значај...

Најоштрији по овом питању, углавном се позивају на неке руске изворе, о. Василија Новикова и друге.

На фб страници извесног Вјекослава Веце, појавио се натпис - „Биометрисани су избрисани из Христове књиге живота..." - А поводом објаве из Русије, о умрлима који су задржани на митарствима, са биометрисаним пасошем у руци, и да им је то био проблем за спасење душе.

Иначе, на том фб профилу, Вјекослава Веце налазе се православне објаве са „супер исправним" ставом.

У Србији има доста оних који немају нова документа, као и неки духовници и монаси. Поједини, који немају биометријске документе често убеђују ове друге, да их одбаце.

Имамо примере како су реаговали неки од наших духовника.

Старац Петар из Денковца који је имао  и грчко држављанство, јер је био монах на Светој Гори, пре своје кончине извадио је нови грчки пасош. Када су га питали о овом питању, рекао је да није у себи осетио никакву негативну духовну промену, од вађења пасоша.

Новопредстављени отац Јоил био је против нових докумената, јер како је говорио није се добро духовно осећао када је хтео да извади личну карту. То искуство је касније другима преносио. Духовно чедо о. Јоила, м. Доментијан, сада великосхимник у Хиландару, добио је благослов од о. Јоила за Свету Гору, и он повремено дође у Србију. Исто тако, сво монаштво у Ћириловцу које је пореклом из Србије извадило је биометријске пасоше због прогона црногорских власти. Отац Јоил је био против тога, али је митрополит Амфилохије то преузео на своју одговорност. Познато је да је о. Јоил био бескомпромисан што се тиче цигарета, док по овом питању није био наметљив, већ је износио свој став.

Старац Гаврило Грузијски каже да не треба узимати ништа од човека који је примио жиг звери. Намеће се питање, зашто онда многи манастири користе прилоге и новац људи који живе преко система, и тај новац им не прави духовне сметње, док поједини ревнитељи упорно овима набијају кривицу због докумената. 

Поједини користе услуге вожње колима, од браће који имају возачке дозволе, док им они са осмехом пребацују за биометрију. А има и оних који немају никаква документа, али живе на грбачи родитеља, сматрајући да је то сасвим у реду. Није ли то онда лицемерно?

Зар не би требало да живе, они који имају те чврсте ставове, у некаквој потпуној изолацији ван система, или сматрају да још имају могућности да се провлаче у угодностима овога света, па макар и на рачун обележених.

По светоотачком предању пред крај света део Јевреја ће се обратити у Хришћанство, после појаве пророка Илије и Еноха. Познато је да Израел има најсавременију технологију на свим пољима, као и у биометрији. Питање је како ће се они сачувати до тог времена, ако већ имају таква документа?!

Пре тог жига звери, старац Клеопа нас упозорава на оне духовне три шестице којих човек треба да се ослободи (злопамћење, похота, среброљубље). Пре него што својим евентуалним острашћеним ставом нанесемо некоме непоправљиву штету, и нарушимо Богом дану слободу, порадимо на свом исправљању и покајању, јер ништа нечисто (греховно) неће ући у Царство Божије, па макар и без докумената.

+ + +

"Како је ситничав и злонамеран осећај саблажњености! Фарисеј се претвара и уз цепидлачење се држи форме Закона, док суштину његову гази. Фарисеју мрачни и слепи! Чуј шта ти вели Господ: милости хоћу. Кад увидиш недостатак ближњег, нека се твоје срце смилује над њим: он је уд твој! Немоћ коју данас примећујеш код њега, сутра може да постане твоја немоћ. Ти се саблажњаваш само што си горд и слеп! Дичиш се собом зато што испуњаваш неке спољашње одредбе закона; презиреш и осуђујеш ближње... Ниси схватио да је и теби једнако као и свим другим људима потребна милост Божија и спасење“ (Свети Игњатије Брјанчанинов - о фарисејству).