Постоји један недовршени текст оца Серафима Роуза под овим насловом, писан пре више од 50 година, када је отац Серафим увидео каква су стремљења у православном црквеном поретку и међу појединим пастирима цркве.

Нажалост, данас 2023.године врло се јасно може говорити о модернизованом православљу, о посветовњаченом православљу, о екуменистичком православљу, о хипи православљу и чак НАТО православљу какав заговара цариградски патријарх Вартоломеј. Долазимо до проблема да уместо народ да се приближи Богу и Цркви,Црква се приближава народу, тј. гресима, страстима и пагубствима палог света. Света који у злу лежи. А Црква Христова није од овог света.

Православље новог светског поретка се испољава између осталог и мењањем литургије, скраћивањем литургије, занемаривање телесног поста, причешћа без припреме, причешћа без поста и исповести, екуменистичким тежњама, служења са свећеницима и бискупима римокатоличке јереси.

Нажалост православље новог светског поретка и свејерес екуменизма све више хватају маха у Цркви. Патријарх Порфирије позива папу да дође у Србију јер је "папа велики теолог од кога се може пуно научити", док владика Николај каже да је папа најдубље пали човек у историји човечанства после Адама и Јуде. Патријарх осим екуменизма залаже се и за хипи православље, па тако одлази на фестивал Егзит, промовише рокенрол музику, кроз омиљене песме, бендове, који чак наступају и на духовним вечерима.

Такође, ту су те идеје да црква треба да буде модерна, у кораку са духом временом који је често богоборачки и атеистички, да снисходи  људској палости, да се бави бизнисом, а то није у складу са учењима светих отаца, васељенских сабора и канона. То је све у духу Другог ватиканског концила 1962. који је нашао противнике и у традиционалним католицима а који је имао да циљ коначно посветовњачење католичке цркве. Данас видимо резултате, катедрале су празне, многе су претворене у музеје и галерије,а неке чак и дате у закуп за кафиће и ресторане. Бог на Западу је умро, Ниче је у праву.

Нажалост, и међу честитим и врлим монасима јављају се те "Њу Ејџ" модернизације, новације и новотарије православља. Један искусан монах, од скора и јеромонах, игуман манастира Рибница код Мионице, тренутно најпопуларнији православни мисионар у Србији, са више стотина хиљада прегледа у својим изванредним емисијама, у којима управо критикује дух новог доба, подлегао је тренутно притиску, надамо се да неће дуго. Наиме, тај монах је надарен и многим уметничким талентима, писања, сликарства, певања. Међутим, слика неканонске фреске и још их поставља у храмовни иконостас. Ту има плава Богородица, плави Господ Исус Христос, свети Василије Острошки. Такође ту је и неко врло чудан правац како га аутор назива православна фантастика и православни надреализам, чије су кубистичко-надреалистичке слике окачене у трпезарији. Опет кажем, да су у галерији или у приватном атељеу при манастиру, можда није спорно, овако је ипак саблазно. Е сад, пошто сам посетио многе најпознатије европске галерије и музеје, није ми страна профана уметност, али ипак тако нечем није место у манастиру, бар не тако видно и јавно, где све треба да подстиче човека на свих ка Богу. Те слике можда представљају неки вид терапије монаха, суочавање са собом, у ширем смислу уметност и јесте прозор ка Богу, али те "уметничке" слике не стварају мир, као класична икона, напротив више психоделичност. Кад су питали једног руског иконописца какав треба да буде икона и кад је завршена, он је рекао да је икона завршена кад свако ко је види пожели да се моли Богу...

Та плава боја лица и тела светих, како монах сматра да је она боја Духа Светог, јер је он то имао у једној својој визији, пре ће бити да је боја оног Духа несветог, и то чак карактеристична за изображавање индијских божанстава, а знамо да се отац Арсеније у световном животу нажалост, бавио и трансцеденталном медитацијом и то како сам каже седам година. Свети оци сматрају да је зелена боја Духа Светог, а да иконопис има своје каноне а не произвољну уметничку слободу. Али то је тема за неке друге анализе и разговоре, али итекако је у корелацији са текстом.

Креатори новог православља имају за циљ и избацивање иконостаса, смањење висине иконостаса такође по одлуци из Ватиканског концила из 1962. а чије се одлуке у циљу посветовњачења цркве код нас спроводе последњих деценија, либерално-екуменистичка клика.

Јеромонах Арсеније је номинално против тога и чак можда истински у срцу против тог новог православља, али Дух новог доба провејава и кроз његове активности...

Али чак и да то занемаримо, и назовемо "уметношћу" и слободом изражавања, неке ствари су већ врло опасне и задиру у спасење и духовно здравље верника, и раде директно на рушењу Светосавља и православља, а то су измене свете литургије.

Тај јеромонах је заступао идеју да никако није добро да свештенослужитељ гласно говори делове литургије који су тајно говорљиви, чак речима : "Каква је то дрскост свештеника  да се пред Христом у олтару гласно говори", али од скора он то не спроводи у пракси, него како каже у аудио снимку који можете чути: "ја пробам, експериментишем" по налогу владике Исихија. Притом владика ваљевски Исихије није дао такав налог, јер је 01.01.2023. године успостављен народни договор са владиком о традиционалном служењу свете литургије у ваљевској епархији у складу са одлуком Сабора из 2007. године, чега су се сви клирици махом придржавали, до овог тренутка.

На светој литургији у манастиру Рибница коју је служио јеромонах игуман Арсеније, 27.08. ( а како чујемо и следеће богослужбене недеље) отац Арсенија је имао своју верзију литургије, какву до сад није служио.

Ту имамо тајне молитве свештеника пред свето причешће и то чак 4 пута, које се говоре тихо. Молитва за "оне које лете" на прозбеној јектенији, као да није довољна молитва за путнике? Једино вештице "лете" на метли. Да се мало нашалимо. Али то и није проблем за разлику од гласног говорења тихих  свештеничких молитви током литургије.

Да ли је тај јеромонах и игуман  подлегао притисцима црквене врхушке, или пак нема снаге да се избори са толиким силама новог светског поретка (или пре нечистим силама којима је био нажалост озрачен у младости ) који га руше изнутра у зеницу православља - свете литургије, не зна се са сигурношћу. Док отац Арсеније на Јутјубу има врло смеле изјаве, ревнитељске, разобличитељске и врло исповедне, што је за сваку похвалу. Зли језици би рекли чак и зилотске, али то није тако. Данас би и свети Сава био неко кога би звали зилотом, због истинитог исповедања вере и канона. А то је парадокс да је управо отац Арсеније назвао брата Ђорђа зилотом, који му је 27.08. пришао после свете литургије, мирно указујући на измене литургије и указивање да до сада није тако отац Арсеније служио. Наравно, брат Ђорђе није Зилот, није никад изашао из СПЦ, нити је био у општењу са зилотима и Артемијевцима, најлакше је налепите етикету, а коју исто могу прилепити и оцу Арсенију појединци, после многих оштрих изјава и ставова. Данас је свако ко исповеда веру или "зилот, фанатик, православни талибан, осуђивач, гневљив" итд.

Брат Ђорђе је Рибнички парохијанин, у цркви је светосавској, причешћује се и исповеда код свештеника, штавише има негативан став према одвајању од цркве. Па је то просто једна груба неистина која служи да покрије недостатак аргумената  и злонамеран напад ad hominem.

Отац Арсеније у својој емисији на Јутјубу, говори и о приватним стварима брата Ђорђа, што је скроз ван теме, и ово није први пут да отац Арсеније блати преко аудио снимака ко год му нешто изнесе са чим се он не слаже . Тако је било и када му је верни народ приговорио за певницу византијским стилом који је увео након што је постао јеромонах. Да би он све то онако ћутке прихватио шалећи се, а на следећој литургији на трећи Васкрс извређао иза леђа тог брата који му је први то приговорио. А тај брат је 40 год појац у манастиру. То говори да је отац Арсеније никоме ништа уживо не сме да каже него само преко ју тјуб снимака које објављује, и да удара по честитим верницима из околних села, правећи од сваког разговора, који би негде требало да буде однос и тајна две особе, ријалити платформу за Јутјуб.

Ово је братски позив том добром монаху Арсенију да се врати са заблуделог пута, којим га непомјаник тренутно вија, јер у супротном од таквог служења и таквог понашања имаће нажалост, духовне последице, а сам зна каква је страдања, духовне бездане и адска мучења, нажалост прошао. Верни народ је уз њега и верује да ће одолети овом искушењу с лева.

У видео обраћању оца Арсенија од 04.09.2023. године на свом Јутјуб каналу "Рибникар", дат под тендециозним и патетичним насловом "Ја, проклети новотар", (нико му није рекао нити да је проклет нити да је новотар, чак ни у наговештају, што можете послушати у аудио клипу), лукаво оправдава ново служење литургије и одступа чак и од својих ставова и досадашње праксе служења, што је у најмању руку недоследно понашање. Наиме, отац Арсеније је добио на поклон од братије одличну књигу "Православно богослужење и новотарство: књига у одбрани светог предања" издата фебруара 2023. године и која се може купити у манастиру Рукумија, за коју је рекао да је одлична, у којој се између осталих и користе цитати и текстови великих литургичара које и сам помиње у видео емисији Николе Кавасиле и Симеона Солунског. У тој књизи има и једно поглавље које се зове Тихо и гласно служење литургије, као и текст Кирила Квадрилонеа на ту тему. Такође и једно поглавље које говори, парафразираћу : "како свештеник не сме бити глумац на позорници, који брине о лепом певању и лепоти свог гласа, који једном речју - прави психолошки доживљај од литургије, него је важно да се служитељ удуби у речи молитве, и у свој духовни доживљај и спајање са Господом." А у манастиру Рибница се цела лутургија служи певајући византијским појањем, које је заиста лепо, али то није суштина литургије и литургичности. Суштина је у задобијању благодети и духовног присајидења са Господом, у коме је свештенослужитељ чинодејствени и обредни спроводник благодети а не рок звезда.

Помало је скандалозно да у видео емисији оца Арсенија на Јутјубу каже како "Свети Јустин Ћелијски није Исус Христос", па да он одређује како ће се служити литургија. Иако је претходно рекао како је Јустин врло цењен литургичара код Грка. А оправдавање о изменама свете литургије, да је свети Јустин прешао са црквенословенског на српски језик служења, говори о откровенској измени језика, који не дира у текст и стил служења свете литургије ,и то једног светог мистика и молитвеника, а не тек неког пуког теолошког интелектуалца какви су махом данас и интелектуалних блуђењима и маште која се зна од кога је. Како каже велики старац отац Јоил: "Светом Јовану Златоустом је Свети Дух шапутао речи литургије, а новотарима ни комарац не зазуји поред увета".

С обзиром да наше удружење осим духовних лица, уметника, писаца окупља и правнике, адвокате у одбрани вере и светог предања, послужићемо се и материјалним доказима, снимцима разговора брата Ђорђа, пароха Рибничког и игумана Арсенија, у коме се види да брат Ђорђе нити је био узнемирен, нити агресиван, нити је напао оца Арсенија, тј. како каже отац Арсеније у видеу: пришао ми је брат згрчен у лицу, са фацијалним грчом, врло немирног духом, него напротив врло сталожено, смирено и чак снисходљиво кратко поразговарао на тему измена литургије. А о томе може посведочити и писац ових редова који је у пола разговора био на пар метара одатле.

https://youtu.be/4agW9Ompdj8?si=82slncsvRA9gaDIr

Удружење грађана "Православна култура" Ваљево

Стефан Стефановић