"Раскид општења Руске Цркве са Васељенском Патријаршијом је неприхватљив и неоправдан. Немогуће је имати Божанску Евхаристију као инструмент притиска и присиљавања других Цркава да иду у корак са овом новом еклисиологијом", рекао је патријарх Вартоломеј током састанка са Сергејем Думенком.

Муче ме извесне сумње шта је Вартоломеј овим хтео да каже: да ли је хтео да изјави намеру покајања за своја стара дела?

Да вас подсетим на следеће.

Јерусалимска патријаршија је 1993. године одлучила да обнови раније постојећу епархију у Аустралији.

30-31. јула 1993. године одржан је проширени састанак Синода Константинопољске патријаршије на чијем је челу био патријарх Вартоломеј. У раду Синода учествовали су и поједини представници других помесних Цркава који говоре грчки: патријарх александријски Партеније, архиепископ грчки Серафим, представници Кипарске архиепископије, велики број архијереја Константинопољске патријаршије (међу њима Јаков американски и Стилијанос аустралијски), представници грчке дијаспоре. Вартоломеј је на седници Синода изјавио да је право на заграничне парохије Јерусалимске цркве непознатог порекла, те се стога сви поступци Јерусалимске патријаршије сматрају мешањем у послове Константинопољске патријаршије и задирањем у њену територију.

После разговора о „злочинима против јелинизма” и ситуацији са заграничним територијама [дијаспором], које патријарх Вартоломеј сматра делом своје канонске територије, сутрадан, 31. јула, потписана је резолуција којом су сумирани резултати овог састанка. Већ у првим редовима описан је главни проблем: патријарх Диодор је оптужен за инвазију на канонску територију Константинопољске патријаршије. Међу наведеним „антиканонским поступцима” патријарха Диодора, на првом месту се помиње „инвазија на Аустралију”. Други параграф указује на штету која је нанета Аустралијској архиепископији у саставу Константинопољске патријаршије и на претњу „тамошњем јединству и свету хеленизма“. Исход документа Синода гласи:

„Међутим, да би се избегао већи раскол у Цркви и у крајњој икономији и човекољубљу, Велики Сабор је пристао да патријарха Диодора ослободи разчињења, дајући му времена до будућег празника Рождества Христовог да напусти све ове горе поменуте области, где је извршио нескривену инвазију, праћен одговарајућим поменутим делима погубним за ауторитет Цркве, али је његови име прецртано из диптиха Православне Цркве и прекинуто мистичко и свако друго општење са њим све док је је у тако неприхватљивом и ненормалном црквеном положају."

Тако је управо Вартоломеј, уз подршку пријатеља грчког језика из других помесних Цркава, започео праксу прекидања евхаристијског општења и притиска на друге помесне Цркве с обзиром на проглашење посебних права Константинопољске патријаршије на одређене територије.

Штавише, слична ситуација се догодила и са архиепископом Христодулом, поглаваром Грчке цркве 2004. године (у потпуности признајем да је управо напетост са Грчком црквом била препрека Вартоломејевој инвазији на Украјину). Познато је да је у оквиру разјашњења права постављања митрополита на Новим територијама, 30. априла 2004. године, на проширеном састанку Синода Константинопољске патријаршије, патријарх Вартоломеј прекинуо евхаристијско општење са архиепископом Христодулом. У првом пасусу резолуције Синода указује се на одбијање именовања за митрополије такозваних нових територија, а у другом пасусу стоји:

 „Са неизрецивим болом и тугом одлучујемо да прекинемо општење са Његовим Блаженством Христодулом, Архиепископом Атински, који је избрисан из диптиха наше свете Велике Цркве Христове“.

Треба нагласити да је архиепископ Христодулос био веома популаран у Грчкој, а у наше време многи Грци га сматрају готово свецем. Стога у разговору са Грцима појава овог случаја често изазива гађење код Грка, а многи Грци Вартоломеја називају отвореним јеретиком.