У јеванђељу стоји како за Христа фарисеји говораху: „Помоћу кнеза демонског изгони демоне“ (Мт.9:24) и то је била хула на Духа Светога и фарисеји су били антихристи.

 И поново јеванђеље потврђује то исто и говори: „Фарисеји же чувши (то да Исус изгони демоне) рекоше: Овај не изгони демоне (друкчије), осим помоћу Веелзевула кнеза демонскога. А Исус знајући мисли њихове, рече им:... ако Ја помоћу Веелзевула изгоним демоне, синови ваши чијом помоћу изгоне? Тога ради они ће вам бити судије. А ако Ја Духом Божијим изгоним демоне, дакле стигло је на вас царство Божије... Ко није са Мном, против Мене је (тај); и ко не сабира са Мном, расипа (тај). Тога ради кажем вам: сваки грех и хула опростиће се људима: а на Духа (Светога) хула неће се опростити људима; и ко год рече слово против Сина Човечијега, опростиће се њему: а ко рече против Духа Светога, неће се опростити њему ни у садашњем веку ни у будућем“ (Мт.12:24-32).

Обрати пажњу како је тачно описао Господ хулу на Духа Светога, па исту такву хулу види сада у Цркви: ако Бог и данас изгони демоне кроз некога, а људи кажу да је то од ђавола или кажу да је то секта или јерес, они тако постају антихристи. И обратно, ако Бог не говори и не дејствује кроз некога, а људи кажу да је то од Бога или кажу да је то Православље, они тако постају антихристи. И тако ћемо наћи данас много хуле на Духа Светога и много антихриста у Цркви, јер због хуле на Духа Светога данас се не пројављује сила Божија и људи су постали антихристи.

Људи обично мисле да је тешко постати антихрист и да мало ко постаје антихрист, али није тако. По Предању светих Отаца и ти можеш постати антихрист ако осуђујеш другог човека, који греши из слабости и каје се, јер Господ је заповедио: „Пазите на себе. Ако ти сагреши брат твој, запрети му: и ако се покаје, опрости му; и ако ти седам пута на дан сагреши и седам пута на дан обрати се, говорећи, кајем се, опрости му“ (Лк.17:3-4). Обрати пажњу: ако човек греши из немоћи и каје се – не смеш да га осуђујеш, јер то је већ хула на Духа Светога, јер тако твоји греси постају неопростиви, јер због осуђивања ти нећеш имати опроштај својих грехова.

Слово из Отачника: да не осуђујемо никога, јер човек, који осуђује другога, он је антихрист (22. октобар)

Чудесни Јован Саваит казивао је говорећи, кад сам седео ја, рече, на крају пустиње, дошао је код мене неки брат из манастира ради посете. И упитао сам њега: „Шта могу Оци“? И рече ми: „Добро су молитвама вашим“. Онда сам упитао њега о једном брату, који је био на лошем гласу. И рече ми тај: „Веруј ми, оче, није се променио од тога лошег гласа (није се исправио)“. А ово кад сам чуо, ја сам рекао: „Ох“; - и кад сам ја рекао: ох; узео сам се у ужасу сна (дошао у иступљење, у екстазу), и видео сам себе пред светим местом Лобање како стојим на Голготи, и Господа нашег Исуса Христа како стоји између два разбојника; и устремио сам се дакле на поклоњење. И кад сам се приближио, и кад је мене видео Господ, онда се обратио к анђелима, који су стајали ту, и говори њима: „Избаците њега ван, јер Ми је антихрист; јер пре Мога суда тај је осудио брата свога“. А кад сам ја био изгоњен, кад сам пришао да изађем из двери, онда се задржала мантија моја, и учврстила се, и оставио сам је тамо. И одмах сам се пробудио, и говорио сам придошлом брату, и рекао сам: „Зао дан је овај мени“. И рече ми тај: „Ради чега, оче“? Тада сам казао њему шта се јавило мени, и рекао сам: „Мантија, покров Божији, она је остала, и лишен сам помоћи Божије“. И од тога дана, како је по Господњем слову, седам година сам учинио блудећи по пустињама (лутајући), и ни хлеба нисам окушао, нити сам под кров ходио, нити сам човеку беседио, док нисам видео Господа мога како је вратио и дао ми мантију моју. А ми ово од чудног Јована кад смо чули, рекли смо: „Ако се праведник једва спашава, нечестиви и грешни где ће се јавити“? Зато ваља нама о својим гресима да се бринемо, и никоме од грешника да не судимо. Јер писано је: ако покријемо братова прегрешења, онда ће Бог наша да покрије.

Слово светог Евагрија, да не осуђујемо ближњега (27. септембар)

Видиш ли, који је грех тежи од овога: да судимо ближњему? Шта је дакле од тога теже? Јер тако Бог тога човека ненавиди и одвраћа се, као кад неко ненавиди суштога врага свога. Зар нисмо дужни ми да трпимо, и да се бојимо? Јер шта се догодило оном старцу, кад је чуо о неком брату који је пао у блуд, и кад је рекао: „О, зло је учинио“. Не знате ли, колико се страшно говори о њему у Старечнику? Како је донео ангел душу брата, који је сагрешио, и говори њему: „Види, брат, кога си осудио, уснуо је (умро је), и где наређујеш дакле да положим њега: да ли у Царство, или у муку“? И опет је рекао ангел старцу: „Пошто си ти судија праведнима и грешнима, реци, шта наређујеш о смиреној овој души: да ли ћеш помиловати њу, или ћеш мукама предати њу“? И тако, пошто се свети онај старац чудио и ужасавао о таквом анђелском говорењу, онда је пребивао остало време живота свога са уздисањем и са сузама, и са хиљадама трудова својих молио се Богу, да би помилован био за тај грех. И кад је пао он на лице своје пред ноге светог анђела, онда је примио опроштај. И опет је рекао њему ангел: „Ево показао је теби Бог, шта је најтеже: кад судимо брату своме, и никада опет да не учиниш ствар ову; ево већ си опроштен“. И од тог дакле времена, никада се више није утешила душа старца од таквог плача, док није умро. Шта ћемо онда ми примити, кад осуђујемо ближњега? Јер свако од нас ваља на себе да пази о својим гресима. А Бог једини може да оправда или осуди, Који зна састав свакога и силу, како Тај Сам једини зна. Јер друкчије суди епископу, и друкчије старцу, и друкчије младићу; а друкчије болесноме, и друкчије здравоме. И ко ће моћи те судбе да дозна Његове, осим Он једини, Који је створио све и сва, и Који зна све.

Није један антихрист, него су многи антихристи

У Светом Писму не говори се о једном антихристу, него има много антихриста као што говори свети јеванђелист Јован: „Децо, последњи је час. И као што сте чули, да долази антихрист, и сада су многи постали антихристи, и отуда знамо да је последњи час“ (1Јн.2:18).

И у јеванђељу за последње време не говори се о једном лажном христу, него о многима, као што стоји: „Тада ако вам ко рече: ево, овде је Христос, или онде: не верујте; јер ће устати лаже-христи и лаже-пророци, и даће знаке велике и чудеса, да би преварили, ако је могуће, и изабране“ (Мт.24:23-24).

Према томе, није један антихрист него су многи, и није један лажни христос него су многи, а тек у последње време појавиће се врховни антихрист, који ће бити цар и бог свих антихриста. Тако има данас много антихриста и сви они чекају свог врховног антихриста. А како човек постаје антихрист? Ако то расудимо ми долазимо до основе свих јереси и свих скретања у Цркви и наћи ћемо тако много антихриста у Цркви.

Прво, сама реч антихрист значи и против Христа и уместо Христа, и има много начина да човек постане антихрист. Али ми нећемо и не можемо да наведемо све начине, него ћемо само да наведемо општи начин како човек постаје антихрист – то је кад се човек противи вољи Божијој. И мада ми то знамо и мада у молитви Оче наш ми говоримо Богу: да буде воља Твоја како на небу тако и на земљи, ипак ми говоримо другачије Богу, по старцу Тадеју ми говоримо Богу: нека буде воља Твоја, али боље моја; или као папа римски ми говоримо Богу: нека буде воља Твоја на небу, а моја на земљи. У сваком случају, кад год се човек противи вољи Божијој, он се противи Духу Светоме и хули и постаје антихрист. Тако је свети првомученик Стефан рекао Јеврејима: „Тврдоврати и необрезани срцем и ушима, ви се увек противите Духу Светоме, како оци ваши, тако и ви“ (Дап.7:51).

Као што је речено, кад Бог не показује Своју силу у Цркви, тиме указује да људи хуле на Духа Светога и да су постали антихристи. И обратно, кад Бог показује Своју силу у Цркви, тиме указује Своје благовољење према људима. Одувек, и у Старом и у Новом Завету Бог пројављује Своју вољу кроз кога хоће, и никакав чин и никаква молитва и никакав подвиг и труд не може да присили Бога да пројави Своју вољу кроз кога неће. Основна јерес у Новом Завету јесте јерес папизма и та јерес појавила се и у Православној Цркви у ово време, кад је нестало православних владара и кад нема ко да смирава и кажњава безбожне епископе и свештенике. А јерес папизма настаје кад прогласе да Бог обавезно пројављује Своју вољу кроз епископа и свештеника, то је очигледно јерес папизма и не одговара стварности, и то изазива супротну јерес протестантизма. Јер у Старом Завету Бог је пројављивао Своју вољу кроз изабране пророке, које је Сам Бог изабрао. Тако и у Новом Завету Бог пројављује Своју вољу кроз изабране монахе и хришћане, које Сам Бог изабере, па тако Бог може да пројави Своју вољу и кроз једно дете, као што стоји у Житијама Светих.

Из Житија Светих за 20. новембар

За патријарховања светога Прокла у Византијској царевини догоди се велики земљотрес који се продужавао шест месеци. Од тог земљотреса срушише се многе величанствене грађевине, цркве, палате, и томе слично, а и камени бедеми градски; многа села и малене градове прогута земља; нека острва потпуно нестадоше; неки извори и реке изненада пресушише, а на сувим и безводним местима потекоше воде. Овај страшни земљотрес бејаше по целој царевини, но нарочито у Витинији, Хелеопонту и Фригији. Када се у Цариграду рушаху најлепше и најтврђе грађевине, цар Теодосије и царица Пулхерија са свјатјејшим патријархом Проклом и свим житељима, изишавши из града, вршаху литије у пољу, са сузама молећи Господа да се смилује на људе своје. И зби се велико чудо: док преплашени народ испуњаваше ваздух молитвеним усклицима: „Господе, помилуј“, изненада једно дете усред народа би узето невидљивом силом и на очиглед свију узнесено на висину, недосежну за људски поглед, и кроз кратко време опет истим путем спуштено са висине доле. И то дете исприча пред царем, патријархом и свим народом да чу ангеле који певају на небу песму: „Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни“. - Сав народ одмах поче понављати ту Трисвету песму додавши јој молитву: „Помилуј нас“. И земљотрес престаде. А малишан који донесе Трисвету песму с неба тог часа предаде дух свој Богу, и би чесно сахрањен у цркви свете Ирине. Од тога времена у целој хришћанској Цркви поче се употребљавати Трисвета песма.