header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Позив СПЦ и Влади Србије: Штампај Е-пошта
четвртак, 14 септембар 2023

 Разрешите епископа славонског Јована свих дужности везаних за Јасеновац и геноцид над Србима у НДХ

Позив СПЦ и Влади Србије: Разрешите епископа славонског Јована свих дужности везаних за Јасеновац и геноцид над Србима у НДХ

Патријарху, Синоду и Сабору Српске православне цркве

Ваша Светости, Ваша Високoпреосвештенства, Ваша Преосвештенства!

Као верна чада Светосавске нам Мајке Цркве пишемо вам поново на тему ревизије страдања Срба у НДХ и српског умањивања жртава злогласног логора Јасеновац.

Нажалост, у тој нечасној работи важан је и постојан ангажман владике славонског Јована (Ћулибрка). Као илустрацију наводимо изјаву владике Јована из априла 2015. године, на предавању „Јасеновац виђен из Свете Земље“:

„И да знате, ово вам говорим као неко ко је реално упућен у стање науке у том погледу, број жртава Јасеновца у будућим енциклопедијама геноцида и холокауста које се сада спремају за штампу неће бити 600 или 700 хиљада. […] Оно што знамо за Јасеновац, то је физичка граница испод које не може да се иде а то су побројане жртве по имену и презимену, а њих има око 90 хиљада.“

Зато смо вам у октобру 2019. године упутили „Апел за одбрану Светих Српских Новомученика Јасеновачких„ и позвали вас да

„… сугеришете и утичете на епископа Јована да се окане ревизије историје и окрене истинском пастирском раду, а проучавање историје да остави историчарима.“

Нажалост, владика Јован се није окануо ревизионизма, мада је донекле променио начин деловања: у последњем разговору на ту тему (ТВ Прва, 14. август 2023) он се не изјашњава о броју жртава Јасеновца („Најстрашнија истина јесте да ми то не знамо“) али зато напада израелског професора Гидеона Грајфа који се држи општеприхваћене бројке од 700 хиљада убијених у Јасеновцу („… човек који је у својим институцијама, у Израелу, у међународној научној јавности био прокажен“, владика Јован о проф. Грајфу).

Како практично постоји већ обимна библиографија о ревизионизму владике Јована, сматрамо да не треба да дужимо него да директно затражимо да епископа Јована (Ћулибрка) разрешите свих дужности везаних за Јасеновац и страдање Срба у НДХ – пре свега са места председника Одбора за Јасеновац и остала стратишта САС СПЦ. Није наше да вама, пастирима нашег рода, говоримо да ли је Јован (Ћулибрк) достојан владичанског чина – али сматрамо да је дужност сваког мислећег Србина да укаже да је и само столовање владике Јована близу Јасеновца нека врста поновног клања јасеновачких новомученика, само што је нож из усташких прешао у српске руке.

У поменутом наступу на ТВ Прва епископ Јован није ни споменуо да је на челу Одбора за Јасеновац наше Свете Цркве, али се похвалио да је „његова кућа“ Међународни институт за проучавање холокауста у Јад Вашему, у Јерусалиму, и да је и данас „њихов активни сарадник“. Дакле, ова смена неће епископа Јована онемогућити да се бави страдањем Јевреја (холокаустом), а даће Бог да му ова „деакумулација функција“ буде на духовну корист и смирење.

1.             S.Такође вас молимо да се својим ауторитетом заложите да и световне власти разреше владику Јована са позиција везаних за геноцид над Србима у НДХ, првенствено за места председника Управног одбора Музеја жртава геноцида у Београду.

+ + +

Влади Србије

Поштовани,

Пишемо вам забринути јер се под државним кровом, у Музеју жртава геноцида, годинама одвија злокобна ревизија српског страдања у НДХ и, до скора незамисливо, српско умањивање страдалих Срба у Јасеновцу и уопште у НДХ. У томе предњачи председник Управног одбора Музеја жртава геноцида, епископ славонски Јован, који се недавно невешто правдао да није за ревизионизам (!) оптужио државне политике Србије и Републике Српске, иако је 2019. године на „Привредниковој трибини“ у Загребу дословце рекао:

„Mи имaмo сaдa случaj рeвизиoнизмa у Србиjи и у Рeпублици Српскoj кojи je мaсивaн с нaшe стрaнe. To je пoдршкa лaжнoj причи с прoфeсoрoм Гидeoнoм Грајфoм, кojи сe пojaвиo у Србиjи. […] Имaмo држaвни прojeкaт рeвизиje у Србиjи, нeмojмo сe зaвaрaвaти, и струкa сe пoнaшa кao дa сe тo дeшaвa у нeкoj другoj држaви.” (Извор)

Дакле, не само што епископ Јован делује ревизионистички против давно утврђеног броја од 700 хиљада сурово убијених у Јасеновцу, као и против оних који и даље стоје на тој бројки (нпр. од наше државе одликовани проф. Гидеон Грајф, златна медаља за заслуге 2019. године) – већ он делује и против државе која га је поставила, лажно оптужујући српске државе за ревизионизам.

Такво зло семе које је посејао епископ славонски Јован дало је бројни изданак, углавном у млађим историчарима окупљеним око Музеја жртава геноцида. Тако је Душан Никодијевић, у књизи „Јасеновац између броја и жртве“, Музеј жртава геноцида, Београд, 2019, дошао до следећег закључка о броју убијених у Јасеновцу:

„… резултат од минимално 99.370 и максимално 208.346 жртава не може бити коначан, јер су грешке у датом случају неизбежне. Додатно истраживање би дало нешто другачије бројеве, који би могли одступити од наведених за неколико стотина или чак хиљада, али је врло могуће да се негде у распону око изнета два броја крије реалан број страдалих.“

Да је реч о историјском ревизионизму, лако ћемо утврдити ако ове бројке сравнимо само са поменутим професором Грајфом, како рекосмо од наше државе одликованим, аутором монографије „Јасеновац, Аушвиц Балкана“. На питање како је дошао до броја страдалих од око 700 хиљада у том усташком логору, проф. Грајф одговара да је „користио многе историјске изворе, али да се највише ослањао на три публикације Јад Вашема“:

„Прва је ‘Историја Холокауста – Југославија’, коју је уредио проф. Менахем Шелах, а издао Јад Вашем 1990. године. У њој на 189. страни пише да се ‘700 хиљада убијених може сматрати реалним бројем’, слична бројка објављена је и у истој књизи и на страницама 173, 188, 189. и 199. Други извор је ‘Регистар заједнице – Југославија’, који је уредио Цви Локер, а издао Јад Вашем 1988. године. У тој књизи на страни 316, под термином ‘Јасеновац’ пише: ‘Према званичним проценама, у мрежи јасеновачких логора страдало је 700.000 људи. Огромна већина били су Срби, али међу њима је било и 20 до 25 хиљада Јевреја из Хрватске и Босне, као и многи Роми’. Трећи извор је ‘Енциклопедија Холокауста’, главни и одговорни уредник: проф. Израел Гутман, издао је Јад Вашем и библиотека Хапоалим 1990. године. У трећем тому, о ‘Јасеновцу’, на страни 575, пише: ‘У логору Јасеновац убијено је 600.000 људи, већином Срба, Јевреја, Рома и противника усташког режима’. Реч је о озбиљним и респектабилним изворима, које је издао водећи меморијални центар за очување сећања на Холокауст у Израелу.“ (Извор)

Верујемо да је сваком добромислећем јасно да се овом ревизионистичком, антисрпском и антидржавном деловању епископа славонског Јовану мора стати на крај. Како по чл. 10 Закона о оснивању Музеја жртава геноцида Влада именује и разрешава председника и чланове Управног одбора, овим вас позивамо да хитно разрешите епископа славонског дужности председника УО Музеја жртава геноцида. Овим не умањујемо штетан рад и прошлог (Вељко Ђурић Мишина) и садашњег директора Музеја (Дејан Ристић), већ сматрамо да би променом главног ревизионисте дошло и до природне промене руководећег састава и климе у самом Музеју.

Потписници из редова САНУ:

1.             Академик проф. др Василије Крестић

2.             Академик проф. др Данило Баста

Потписници по азбучном реду презимена:

1.             Др Драган Алексић, историчар у пензији

2.             Славица Арсеновић, диплoмиранифизичар

3.             Душан Ј. Басташић, председник Удружења Јадовно 1941. – Бања Лука

4.             Љиљана Богдановић, новинар

5.             Др Софија Божић, научни саветник

6.             Ђорђе Бојанић, историчари уредник сајта „Српска историја“

7.             Јелена Булатовић Милошевић, дипломирани историчар

8.             Часлав Васић, дипломирани историчар, Вршац

9.             Слободан Веселиновић, професор историје у гимназији „9.мај“, Ниш

10.          Срђан Веселиновић, историчар

11.          Проф. др Слободан Владушић

12.          Горан Вукчевић, редитељ

13.          Ранко Гојковић, православни публициста и преводилац

14.          Љиљана Давидовић, професор српског језика и књижевности

15.          Др Владимир Димитријевић, научни сарадник

16.          Бранко Димовић Димески, писац, истраживач и продуцент

17.          Марко Делић, теолог, докторанд Универзитета у Тибингену

18.          Др Василије Драгосављевић, научни сарадник

19.          Проф. др Драгана Дракулић Пријма

20.          Проф. др Зоран Ђорђевић, САД

21.          Проф. др Мирјана Ђукић

22.          Проф. др Ђорђе Ђурић

23.          Проф. др Ненад Живановић

24.          Академик др Србољуб Живановић, Лондон, Велика Британија

25.          Никола Н. Живковић, писац и преводилац

26.          Др Мирослав Здравковић, економиста

27.          Богдан Златић, правник, бивши државни чиновник

28.          Др Душан Илић, правник

29.          Др Слободан Јанковић, Београд

30.          Миленко Јахура, адвокат у пензији, председник удружења Пребиловци Знамен

31.          Проф. др Бојан Јовановић

32.          Стефан Каргановић, НВО Историјски пројекат Сребреница

33.          Горан Киковић, историчар, председник Српског културног клуба из Берана

34.          Проф. др Зоран Кинђић

35.          Проф. др Снежана Кирин

36.          Јелена Ковачевић, песник

37.          Проф. др Милош Ковић

38.          Др Владимир Коларић, теоретичар културе

39.          Проф. дрЧаслав Копривица

40.          Данијела Кужет, професор историје у Осмој београдској гимназији

41.          Проф. др Миодраг Кулић, теоријски физичар, Штутгарт

42.          Александар Лазић, уредник портала „Стање ствари“

43.          Проф. др Милан Лекић

44.          Проф. др Александар Липковски

45.          Небојша Малић, новинар

46.          Светлана Марјанов, дипломирани филозоф

47.          Михаило Меденица, писац

48.          Невенка Миличић, писац и професор социологије у Трећојбеоградској гимназији

49.          Момчило Мирић, председник Удружења Јадовно 1941. – Београд

50.          Дарко Михајловић, историчар и политиколог, Крушевац

51.          Др Ања Николић, научни сарадник

52.          Проф. др Слободан Орловић

53.          Проф. др Драган Павловић, анестезиолог, Париз

54.          Јован Пејин, историчар

55.          Зорица Пелеш, публициста

56.          Јован Пјешчић, правник

57.          Тајана Потерјахин, антрополог и књижевник

58.          Проф. др Светозар Поштић

59.          Витомир Пушоњић, писац

60.          Светислав Пушоњић, писац и професор књижевности

61.          Др Мирјана Радојичић, виши научни сарадник Института за политичке студије у Београду

62.          Милослав Рајковић, филологи новинар

63.          Љиљана Раковић, професор историје у Земунској гимназији

64.          Боривој Рашуо, књижевник

65.          Проф. др Митра Рељић

66.          Мирјана Савовић, дипломираниисторичар

67.          Проф. др Слободан Самарџић

68.          Момчило Селић, књижевник

69.          Ана Селић, публициста

70.          Проф. др Рада Стијовић

71.          Др Ивица Тодоровић, научни саветник

72.          Проф. др Радмила Тонковић, академик Руске академије наука и Међународне академије „Никола Тесла“

73.          Александар Тутуш, писац

74.          Др Драган Хамовић, књижевник

75.          Јелица Ћирика, етнолог и антрополог

76.          Проф. др Зоран Чворовић

77.          Проф. др Љиљана Чолић

78.          Проф. др Миладин М. Шеварлић, председник УО Друштва српских домаћина

79.          Никола Шијан, Хелмкаст

1.             Потпис су накнадно подржали:

1.             Весна Веизовић, уредник сајта „Васељенска“

2.             Вељко Ђиновић, Јадовно 1941.

3.             Родољуб Лазић, правник и православни публициста

4.             Др Љубиша Марковић, инжењер машинства, Висбаден, Немачка

5.             Слободан Стојичевић, публициста и преводилац

 

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

Извор: "Васељенска"

 

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 14 септембар 2023 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 17 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.