Наиме, ако се хула на Духа Светога појављује по истеривању злих духова, просто се поставља јеванђељско питање: да ли се истерују демони помоћу Веелзевула или помоћу Христа. А нико не може да каже: не знам, - јер се одмах поставља питање: зашто ниси дошао да видиш и да се увериш? И тако, ако се негде истерују зли духови, ту већ пред хришћанима стоји овај избор: или покајање или хула на Духа Светога, тј. или ће се покајати или ће похулити на Духа Светога. Ту морају да се открију сви лажни хришћани, они не могу да се уздрже и обавезно похуле на Духа Светога.

Кад су почели расколи у Српској Цркви један наш брат пришао је зилотима, а њега су мучили зли духови и он је потражио помоћ од грчких зилота, и он сам каже: да му нико није могао помоћи осим старца Адријана. И на основу његових речи ми закључујемо, да је старац Адријан био прави зилот (ревнитељ) – зилот на делу, док су остали били само зилоти на речима. И опет закључујемо, да на речима има много зилота, а на делу једва да нађеш једнога. А незилоти не верују ни да постоје зли духови, иначе би они најпре из себе истерали зле духове. И ми видимо да и зилоти и незилоти у Цркви не истерују зле духове и зато се не решавају расколи.

Сада је време лажи

И шта можемо закључити за данашње стање у Цркви? У Јеванђељу стоји како је Господ рекао Јеврејима: „Ви сте од оца вашега ђавола, и похоте оца вашега хоћете чинити: он је човекубица од искона, и у истини не стоји, јер нема истине у њему: кад говори лаж, од својих говори (и своје говори): јер је лажа и отац лажи“ (Јн.8:44).

Горе наведен речи које је Господ рекао Јеврејима, исто би могао данас да каже многим лажним хришћанима, који живе у страстима и представљају се као хришћани. Њима заиста не приличи да истерују свога оца ђавола. Па пошто је њихов отац лажа и отац лажи, то су и они лажни и не смеш ништа да им верујеш.

Данас проповедају папску науку, како епископ јесте икона Христова и без њега не можемо ништа чинити. Али то можемо прихватити само симболично и под једним условом: ако без епископа не могу да се истерују зли духови, онда теоретски можемо веровати да епископ јесте икона Христова. Међутим, ако ни сам епископ не истерује зле духове, онда то не можемо прихватити ни симболично, јер то је очигледна јеретичка и папска наука. Јер не иде да лажни епископ истерује свога оца ђавола, као што не иде и да лажни свештеници истерују свога оца ђавола.

Сво зло потиче од злих духова и док не истераш зле духове из Цркве – не можеш ништа решити и ништа учинити. Отуда се и не решавају расколи и јереси у Цркви – зато што се не истерују зли духови из Цркве, и зато ђаво има много деце и у Цркви, почев од епископа и свештеника па до најмањег верника. Јер кад се не истерују зли духови из Цркве, онда се зло само умножава у Цркви и апокалипса тече ка свом крају.

Има још један разлог због чега данашњег епископа не можемо ни симболично прихватити као икону Христову, а то је што епископ мора да води народ кад нема православног владара (цара/краља). Из наше историје Цркве знамо да, кад нема православног владара, тада епископ преузима да води народ, и као што знамо, у Црној Гори су неколико векова владали епископи, све док није изабран кнез Никола. И знамо, да је са Косова епископ Арсеније Чарнојевић повео народ преко Саве после неуспеле побуне Срба на Косову. Данас нема ни једнога епископа, који би могао да поведе народ уместо владара, најпре што њих верници нису ни изабрали и што већина правих верника нема поверења у њих, него њих народ само трпи као и политичаре. Нема ни једног епископа да бар мало личи на светог владику Николаја и да може да води народ, а готово да нема правих богомољаца, да би основали богомољачку заједницу и да би се спашавали у ово време апокалипсе.

Свештеници ће бити гори од свих

„Свештеници ће бити гори од свих“, то је пророчанство Светог Козме Етолског за ово последње време, с тим што поред свештеника ту се рачунају обавезно и епископи и њихови ученици. 

У последње време у цркви се масовно позивају на причешће по благослову епископа и тако бива, да свештеници и верници олако дају и узимају Крв Христову. То није по Предању Српске Цркве, то је обмана и тако не бива: да олако дају и узимају Крв Христову. Раније су наши Свети Оци и Матере страдали и за мало веће снисхођење при давању и узимању Причешћа и тако се утврдило Предање Српске Цркве о Причешћу. А данас је све наопако, сада је Бог пустио да олако дају и узимају причешће и ништа не страдају и они верују да се спашавају, али није тако. Боље је да одмах страдају после греха и да се покају, иначе они по смрти иду код свог оца ђавола и биће нераздвојни са њим у векове.

Данас су хришћани „неписмени“ и не разумеју Јеванђеље, кога могу разумети само они који се држе Предање Цркве. Апостол Павле говори хришћанима: „Још до крви не против-стајасте борећи се против греха“ (Јевр.12:4), тј. борећи се против греха до проливања крви. И затим говори о припреми за Причешће: „Зато човек да искуша себе, и тако од Хлеба да једе и од Чаше да пије. Јер ко једе и пије недостојно, суд себи једе и пије, не расуђујући тела Господњега. Због тога су код вас многи немоћни и болесни, и спавају доста њих. Јер кад бисмо судили сами себи, не би се судило нама. А кад се суди нама, од Господа се васпитавамо, да не би са светом осуђени били“ (1Кор.11:28-32).

Апостол говори: „Још до крви не противстајасте борећи се против греха“, а данашњи лажни свештеници и хришћани не боре се против греха ни говором ни делима, а камоли да се боре против греха до проливања крви. Док су стари Срби знали да морају бар мало да „пострадају“ да би добили Крв Христову и да би се достојно причестили и то је остало у Предању Српске Цркве. Затим Апостол говори: „Јер кад бисмо судили сами себи, не би се судило нама. А кад се суди нама, од Господа се васпитавамо, да не би са светом осуђени били“. Апостол говори ово: ако се суди нама због недостојног причешћивања и ако се тако од Господа васпитавамо да не би са светом осуђени били – то је добро, иначе ћемо са светом бити осуђени на вечне муке.

Апостол Павле говори о себи: „Сада се радујем у својим страдањима за вас и испуњавам недостатак невоља Христових у плоти мојој за Тело Његово, које је Црква“ (Кол.1:24). И опет говори: „На даље нико да ми не задаје трудове (муке), јер ја ране Господа Исуса на телу мојем носим“ (Гал.6:17).

Види како Апостол говори о себи како је проливао крв за Христа и Цркву, и каже: „Ја испуњавам недостатак невоља Христових у плоти мојој“ и „ја ране Господа Исуса на телу мојем носим“. А данашњи Срби су „неписмени“, пошто не држе Предање Српске Цркве, и они мисле да могу олако да дају и узимају Крв Христову. Али тако није могуће, него они по смрти иду код свог оца ђавола и биће нераздвојни са њим у векове.

Боље је хришћанину да држи свето Предање и да се причести макар једанпут годишње код свештеника, који држи свето Предање, него да подржава црквене отпаднике, које Бог не васпитава и не кажњава, него их пустио да живе са светом и да иду са светом у вечне муке.