Епархија рашко-призренска саопштила је данас да најоштрије осуђује најновији напад који се догодио јутрос на северу Косова, у близини села Бањска, у коме је један косовски полицајац убијен, а двојица повређена, како је известио Курти на Фејсбук налогу.

Из епархије су додали да је према најновијим информацијама група наоружаних, маскираних људи упала блиндираним возилом у сам манастир.

- Епархија је јако забринута јер према најновијим информацијама, група наоружаних, маскираних људи, упала је блиндираним возилом у сам манастир, при чему су провалили манастирску закључану капију. Тренутно се у манастиру налази група поклоника из Новог Сада, са свештеником, игуманом Данилом и братијом манастира. Ради безбедности, братија манастира и поклоници су се закључали у конак, и храм манастира је такође закључан - појаснили су.

Како се види на фотографији, делује као да је један од наоружаних лица напао монаха, држећи оружје испред његовог лица.

У току поподнева јавности ће се обратити и председник Србије Александар Вучић, који ће "разобличити све лажи и подвале Аљбина Куртија, творца хаоса и пакла на Косову и Метохији".

Манастир Бањска - заоставштина предака

Под обронцима планине Рогозне, недалеко од града Звечана, покрај истоимене речице налази се задужбина српског краља Стефана Уроша ИИ Милутина - манастир Бањска са црквом посвећеном Светом Стефану.

Припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве и споменик је културе од изузетног значаја. Краљ Милутин га подиже као своју задужбину и маузолеј.

Саграђен је између 1313. и 1317. године, на темељима још старије грађевине која је у прошлости, за време краља Уроша И, била центар бањске епархије. Краљ Милутин га је богато обдарио, о чему сведочи његова краљевска повеља, чиме манастир постаје један од највећих феудалних поседа цркве у средњовековној Србији. Грађен је по узору на Студеницу, у рашком стилу и има изражене карактеристике српске архитектуре XИИИ века. Бањску и Студеницу повезује и блискост скулптуралних украса, који остварују синтезу византијске и романске концепције. Монументални ентеријер чине једнобродни наос са куполом, троделни олтарски простор, певнице на које се надовезују бочне капеле, припрата и до данас сачувана висока кула-звоник, док су фасаде декоративно озидане тесаним каменим квадерима у три боје.

Бањска је имала раскошан западни портал, украшен пластичним представама од мермера. У том украсу доминирала је скулптура Богородице са Христом, која се данас налази у цркви оближњег села Соколице.

Манастир је страдао након Косовске битке, а за време владавине Турака више пута је спаљиван. Уследила је стагнација до половине 15. века, а затим и петовековно гашење монашког живота. У 17. веку црква је једно време била претворена у џамију. Пред Други Светски рат, 1939. године, конзервирана је први пут. Други пут 1990. године, да би се 15. августа 2004. после 520 год поново родио монашки живот, а црква је била освећена од стране патријарха Павла.

Када је краљ Милутин преминуо, 1321. године у Неродимљу, његово тело је пренето и сахрањено у северној капели Бањске цркве. Владарево тело монаси су пред Косовску битку 1389. године пренели у Трепчу, а од 1455. почива у Софији у Цркви Свете Недеље.

Манастир Бањска је један од ретких манастира са очуваном оснивачком повељом - Повеља краља Милутина манастиру Бањска. Из ње се види да је приликом оснивања манастиру приложено огромно властелинство од 75 села и 8 катуна, са рибњацима, воденицама и пчелињацима.

Извор: Telegraf.rs