Забрана Говоруна била је природан резултат његових активности. Дуго је покушавао да балансира између паметног и лепог, што га је, на крају, упропастило. Карактеристично је да сам Говорун санкцију против њега сматра „прозором нових прилика“, очигледно наговештавајући да ће се у блиској будућности придружити некој од помесних Цркава. Из неког разлога, чини нам се да ће његов избор пасти на Константинопољску патријаршију.
Како год било, у свему томе има узрока и последице. Саслуживање са представницима Фанара и ПЦУ директно је забрањено одлукама Сабора Руске Православне Цркве и УПЦ и више су него убедљив разлог за ограничавање активности оног свештенства које показује својевољност у вези са овим питањем. Међутим, чини се да нема цела Црква исти став према овом проблему. Слична ситуација била је и у Волинској епархији УПЦ, где је њен клирик, настојатељ парохије Марије Магдалене у граду Луцку, протојереј Александар Колб, не кријући много, у недељу 24. септембра саслуживао са егзархом Константинопољске патријаршије у Украјини Михаилом Анишченком заједно са појединим представницима ПЦУ (https://t.me/pravblogs/776). До сада, заправо – дан касније, Волинска епархија УПЦ – у лицу владајућег епископа митрополита Натанаила (Крикоте) – није ни на који начин одговорила на грубо кршење одлука Сабора УПЦ од стране њеног клирика. Протојереју Александру Колбу није забрањено служење, против њега нису изречене никакве санкције. Бар на званичном сајту Волинске епархије УПЦ такве информације нема. Надајмо се да је изостанак реакције јавности на груба канонска кршења његовог клирика од стране митрополита Натанаила (Крикоте) неспоразум везан за техничке проблеме, а не немар који произилази из личних интереса. У супротном, мораћемо детаљније да се позабавимо овим питањем и откријемо зашто свештеник УПЦ, који је грубо прекршио канонски поредак, и даље остаје „у оквиру својих права“. Извор: Raskolam.net Превод: "Правблог" |