Колеге из „Политправа“ сасвим исправно постављају питање: у Патријаршији су постојали и остали људи који су све ове године на високим функцијама вршили деструктивне активности. Између осталог, ови људи су штитили од црквеног суда такве непријатеље Цркве као што је Говорун, који је познат по својим везама са ЦИА.

И баш у ово време, Одељење за спољне црквене односе Московске патријаршије (ОВСЦ МП) је дошло до тачке да је 2015. године један службеник ухапшен због издаје због... процуреле осетљиве податке за државу америчким обавештајцима. И то упркос чињеници да је исто руководство ОВСЦ-а штитило Говоруна од сваке црквене власти.

И стога је питање врло исправно: ако црквено руководство не може или не жели да предузме акцију чак ни у овако еклатантним ситуацијама, онда је вероватно најисправније да се ФСБ бави таквим случајевима јер пречесто говоримо о томе да се неке личности, вршећи субверзивне активности у Руској православној цркви, истовремено баве стварима које би требало подвести под члан о издаји.

 Уосталом, када се у страним парохијама рађа русофобија, свештенство пљује Русију, руски народ називају фашистима и причају како се моле за Залужног, а руководство овог свештенства у Патријаршији, видећи све ово, не чини ништа, онда од овог оваквог руководства показује своје саучесништво у овим подацима злочина и развој процеса непријатељских према земљи.

Дакле, овде, како кажу, „или... или...“: или се црквено руководство мора коначно пробудити и почети да заводи ред, или ово руководство мора бити смењено, или се тиме морају бавити медији и ФСБ. Тако ја то видим.

Ја сам, наравно, веома против да се секуларне структуре мешају у црквене послове, али ако постоји издаја Цркве и земље у Руској Православној Цркви, то је свима сасвим очигледно и чињенице су потпуно доступне, а и руководству не жели да предузме ништа по том питању, онда би вероватно требало да прво дође време да се постављају питања таквом руководству, а потом и подређеним.

Превод: "Борба за веру"