У причи о блудном сину Jеванђеље говори овако: „И после не много дана сабрав све (своје) млађи син отиде у даљну земљу, и тамо растури имање своје живећи блудно“ (Лк.15:13).
Ако би се овде говорило о телесном блуду, онда би било лако спасити се и било би много спашених. Међутим, то не одговара стварности, јер у стварности мало људи се спашава. Пре свега овде се говори о духовном блуду, јер у стварности има много духовних блудника и мало људи се спашава. У житију преподобне Исидоре Јуродиве за 10. мај говори се како је анђео оптужио преподобног Питирима за духовни блуд и похвалио је преподобну Исидору за одсуство духовног блуда код ње: „Пошто блажена Исидора проведе много година у таквим суровим подвизима, би о њој откривење од Бога преподобном оцу Питириму, човеку светом и веома врлинском који живљаше у Порфиритској пустињи. Овом светом отшелнику претстаде анђео Господњи и рече: -Зашто се поносиш својим подвизима као благочестив, живећи у таквом месту? Хоћеш ли да видиш жену благочестивију од тебе? Отиди у женски Тавениски манастир, и тамо ћеш наћи једну сестру која носи круну на глави. Она је боља од тебе, јер иако се непрестано носи са толиком гомилом, и служи свима на разне начине, и мада је сви презиру, она ипак никада не одступа срцем од Бога. А ти, седећи овде и никада не живевши у свету, блудиш мислима по градовима". У Псалтиру Бог прекорева Јевреје за блуд срца и говори: „Четрдесет година негодовах на тај род, и рекох: свагда заблуђују срцем, и они не познаше путеве Моје, тако да се заклех у гневу Мојем: да неће ући у покој Мој“ (Пс.94:10-11). За Јевреје Бог говори: „Четрдесет година негодовах на тај род, јер "свагда заблуђују срцем“. Према томе, ко има блуд срца и блуди у мислима, жељама и осећањима, тај је духовни блудник. Како се избавити од блуда срца? Премудри Соломон овако вели: „Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот“ (Приче Сол.4:23). О чувању срца су говорили многи Свети Оци и лако ћеш наћи њихове беседе, и они су довољно објаснили како човек да сачува своје срце од духовног блуда. Управо за то је Господ и дао две највеће заповести о љубави према Богу и ближњему: да би човек сачувао своје срце од духовног блуда. О обрезању Свети владика Николај у Прологу овако пева на дан Обрезања: „Испунивши закон Ти га смени новим: Обрезање плотско замени духовним. Да нечисте страсти режемо од себе И у духу чистом да гледамо Тебе. Вољу тела духом сећи и теснити, Вољу Твоју, Спасе, духом испунити, Том се обрезању Свеци научише, Свој пламени пример нама оставише“. Ако не разумемо смисао обрезања „крајње плоти", то телесно обрезање је бесмислено. А смисао обрезања јесте: да човек обреже све погубне страсти и да се сачува и од духовног и од телесног блуда. То потврђује и апостол Павле, који говори: „Није Јудејац тај, који је јавно Јудејац, нити је обрезање то, које је јавно у плоти (тј. обрезање крајње плоти); него који је тајно Јудејац, тај је прави Јудејац, и обрезање срца духом, а не словом, то је обрезање: коме је похвала не од људи, него од Бога“ (Рим.2:28-29). Обрезање значи: обрежи најпре страсти и све прихватај без страсти и ништа не прихватај са страстима. Па ако нешто не можеш да обрежеш од страсти, то и не прихватај све док то не обрежеш од страсти и тада већ можеш и то да прихватиш. Смисао обрезања јесте: да све обрежеш од страсти и док најпре не обрежеш страсти ништа да не прихваташ. Обрезање „крајње плоти“ пре свега указује на уздржање у браку и да брак не смеш да прихваташ са страстима, иначе је боље не улазити у брак. Свети Игњатије Брјанчањинов каже: „Блуд није љубав, него мржња, јер где је ђаво и где су страсти, тамо је мржња“. Велика је то обмана, што људи блуд називају љубав, јер где је ђаво и где су страсти, тамо нема љубави. И зато апостол Павле говори хришћанима: „Ако ли се и ожениш, ниси сагрешио: и ако се уда дјева, није сагрешила. Али ће такви имати скорб плоти (тела): а ја вас штедим. А ово говорим, браћо, да је време прекраћено на даље (остало), да би и они, који имају жене, били као они, који немају (жене)“ (1Кор.7:28-29). Апостол говори „али ће такви (у браку) имати скорб плоти (тела)“ и тиме саветује да се не улази у брак са страстима, а то исто саветује и преп. Нил Мироточиви Атонски. Објашњавајући изреку из 50-тог псалма, која гласи „гле, у безакоњу зачет сам и у гресима роди ме мати моја“, преп. Нил говори: „То речено у безакоњу зачет сам, то значи у страсном зачећу зачет сам, у безакоњу значи у страсном зачећу“. И преп. Нил саветује, да хришћани рађају децу без страсти, без страсти а не без греха, једно је страст а друго је грех, јер нема безгрешног зачећа, осим једино безгрешно зачеће Христа Спаситеља, које се слави на Благовест. По преподобном Нилу бестрасно зачеће је природно, а страсно зачеће није природно, него то је блуд. У Добротољубљу преп. Антоније Велики заповеда: "Кад легнеш, не стављај руке унутра (међу ноге) да не би и не знајући грешио". На основу тога закључујемо: ако је "крајња плот" толико осетљива да може лако да доведе до греха, онда свакако може лако да доведе и до зачећа без страсти, ако Бог хоће. Па зашто онда људи не могу да прихвате брак без страсти? Зато што се људи навикну на блуд и њихова "крајња плот" постаје не-осетљива и тада су страсти неизбежне и тамо нема љубави, него тамо је мржња. Опет понављамо: једно је страст а друго је грех, и може бити бестрасно зачеће, а безгрешно зачеће нема, осим једино безгрешно зачеће Христа Спаситеља, које се слави на Благовест. Прва заповест обрезања Најпре је обрезање „крајње плоти“ заповеђено Светом и праведном Авраму, који је био отац обрезања, не само онима Јеврејима од обрезања, него и онима хришћанима који ходе по стопама вере, која беше у необрезању оца нашега Аврама (Рим.4:12). Аврам није имао страсти према Сари и она није имала страсти према Авраму. И за сведочанство тог брачног живота без страсти и као наредба Божија да људи живе без страсти – Авраму је наређено да сви мушкарци у његовом дому обрежу „крајњу плот“. И обрезани су сви мушкарци у његовом дому, и даље се обрезују Јевреји, који потичу од жене Саре, и даље се обрезују муслимани, који потичу од робиње Агаре, али њима то телесно обрезање ништа не значи, јер они не знају смисао обрезања, па ако не знају смисао обрезања, телесно обрезање је за њих бесмислено. Због тога су Апостоли и укинули телесно обрезање хришћана, зато што није битно обрезање тела, него је битно обрезање срца – обрезање од погубних страсти и од духовног и телесног блуда. Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
|