Постојање пакла изазвало је и изазива много контроверзи. Како би Бог, који је Љубав, могао да створи вечне муке? Али пакао је дело Божје љубави. Страшни суд је већ почео над сваким од нас. Душа на земљи живи или у телу или у духу. Бог је од памтивека знао да неће сви хтети да наследе Његово Цартство, да неће сви хтети да деле Његову вечност. Али Господ је бестрастан. Једнако воли и грешнике и свете. Стога је, поштујући слободу човека, за једне створио рај, а за друге пакао.

Они који теже небу живећи у телу, душом су накалемљени на Христа, као што се дивља маслина накалемљује у виноград. Они користе кратак период земаљског живота како би имали времена да се придруже вечним енергијама Божанским, тј. Његовој благодати. Тако постепено телесни живот бледи код ових људи, а вечни, духовни живот се распламсава и прелази после телесне смрти на други ниво постојања. Али у исто време Бог не тера душу, не приморава је да Му пође у сусрет Њим. Он помаже само онима који то искрено желе.

Ђаво, напротив, кроз искушење, уз помоћ власти и силе, чини све што је могуће да душе људи који су му се поверили постану демонске. Да би то урадио, спреман је на сваку подлост, на било коју маску. Зато, нека никог не збуни чињеница да зло често има некакве верске симболе или одећу. То је била одећа коју су носили садисти и џелати логора Јасеновац. Христос никог није учио да плени синагоге, Он није проповедао мржњу и злобу. Дакле, није важно шта проповедник носи, важно је како живи и шта учи.

Подела између Бога и ђавола иде на линији љубави и мржње, светлости и таме. Она се манифестује у конкретним делима и поступцима. Тако ће пакао постати место сусрета и вечни живот за истомишљенике који деле исту сатанску деструктивну енергију. Оно са чиме су живели, са којима су делили своје хобије и вредности, биће њихови сустанари у пакленом логору смрти.

Сећам се лица неких од ових људи. Ни у најгорем кошмару не могу да сањам да ће они бити у вечности поред Светог Серафима Саровског или Антонија и Теодосија Кијево-Печерских. Једна таква особа може претворити рај у пакао. Стога ће они, наравно, љубављу Божијом живети одвојено од светих и праведника. Има много пребивалишта и у рају и у паклу. Једни се разликују по степену светости, други по степену грешности. Не само у овом животу, већ и у вечности, слично привлачи слично. Само овде је привремено, али тамо је заувек.

Превод: "Борба за веру"